LALATOVIĆ PRIČAO O SVOM BIVŠEM POMOĆNIKU: „On je za mene mrtav čovek“ (VIDEO)
Ja sam drugar takav bio da sam ja dao otkaz zbog njega, i nisam imao klub – Ističe Lalatović
Kada je odlazio iz Niša Lalatović je ostao bez svog dugogodišnjeg saradnika Dragana Šarca. Podsetimo, Šarac je odlučio da ostane u Nišu i preuzme Radnički kada je Lalatović išao iz kluba u Mladost GAT. Lalatović je na ovu temu pričao u intervju za Telegraf.
– Ja Šarcu sad, prošlo me je, želim sve najbolje. Meni je svejedno, sada, na primer, imam 10 ljudi koji me svaki dan zovu da rade sa mnom. Za šta meni saradnici trebaju? Šarac mi je trebao samo za analizu, i on je to radio dobro. Na treningu ništa meni Šarac nije donosio. Može on da bude tvoj saradnik, ja odlučujem o treningu. Stvarno sam imao puno saradnika i onda je trebalo da se pravda novac. Dragan Šarac, Vidak Bratić, Jovanić i Vještica. I Nenad Lalatović. Kada dođe ovaj gazda i kaže: „Halo bre, to su četvorica tvojih saradnika.“ Sad, i oni moraju nešto da rade na terenu. I onda ljudi misle, a možda se i oni predstave kao „ja ovo, ja ono.“ Naravno da se ja pitam na svakom treningu, ja vodim kondiciju, pričam o taktici. Sve se radi onako kako ja hoću. Možda je želeo da predstavi (Šarac) kako je sve on to radio. Nažalost, ja sam stvarno njega mnogo voleo i ja sam svoj prvi otkaz dao na poslu zbog Dragana Šarca, kada me već pitao njemu, on je dobio otkaz i plakao – priča Lalatović o ovoj bolnoj temi:
– Ja sam drugar takav bio da sam ja dao otkaz zbog njega, i nisam imao klub. Posle toga me tražio Kruševac, pa sam došao u Zvezdu. Tom čoveku smo zaposili i suprugu, dobila posao od moje porodice i moja porodica ga jeupisala na prolicencu, 11 godina je radio sa mnom. Ja sam mu samo rekao: „Šaki, ‘ajmo zajedno, došli smo zajedno, idemo zajedno, i ja ću te pohvaliti i reći, Dragan Šarac je sjajan trener i uzmi klub. Posle svega što smo prošli, bratski je da idemo zajedno.“On je rekao: „Ne, ja hoću da ostanem.“ Šaki, nemoj, molim te to meni da uradiš, mnogo me boli to. Ne mogu da verujem šta mi radi. Ne trebaš mi ti, idi, ja ću te ishvaliti na sva usta, ali ne mogu emotivno, to mi je jako palo teško što me je tu izdao. Nisam mogao to da oprostim, jer ja to ne bih nikad njemu radio. Ali dobro, mene je sad to prošlo, voleo sam ga jako, radili smo 11 godina zajedno.
Sada kada je sve to nekako prošlo, Lalatović ističe da nema nikakav kontakt s njim.
– Ne, ne, ne, on je za mene mrtav. Mrtav je, ja sam mu rekao, ti si za mene mrtav, nemoj više nikad moj broj telefona da si okrenuo, ja to nisam zaslužio tebe. Sad da mu treba pomoć, opet bi pomogao, ja sam takav. Ovako ne želim da se čujem s njim, ali sad da mi neko kaže da Draganu Šarcu treba pomoć, uradi to za njega, ja bih uradio, ne bih voleo da ga vidim, ali bih mu pomogao, pomogao bih mu sigurno. Ja sam to, držalo me malo, prošlo me, ja sam takav tip, sad bih opet njemu pomogao i želim mu stvarno sve najbolje. Da nađe klub, da bude dobar trener, mislim da može, mislim da je pogrešio i zato je napravio taj niz od devet poraza na 11 mečeva. Nije mogao i smenili su ga poslednje kolo kako bi ostali u ligi. I to će ga možda dugo koštati u njegovoj trenerskoj karijeri, ali ja mu želim stvarno da nađe klub, i znam, ima Šaki porodicu, želim mu sve najbolje, bili smo kao braća. Negde u srcu me povredio, ali dalje ga ja na neki način volim. Međutim, to mu neću zaboraviti. Pomogao bih mu opet, sigurno bih mu pomogao. Sada kad bi mi neko rekao da ja mogu sad da utičem, ja bih rekao da. Ali neću da ga vidim.
Situacija sa Vidakom Bratićem je drugačija, mirno su se razišli. Bratić sada vodi Novi Sad i Lalatovićeva vrata uvek su mu otvorena.
– Tako je trebao i Šarac. Molio sam ih sve, ja sam bio taj koji ih je terao da rade sami. Probajte, idite, vidite, ljudski je, imate te licence, ljudski je da radite sami, znači prirodno je. A oni su vikali „Ne bez tebe, ne, ti si ovo, mi smo uz tebe“, i na kraju, čim dobiješ tu prolicencu, odeš. A ja, ja te molim da ideš. To je nekako prirodno da im kažem: „Probajte, okušajte se.“ Radimo toliko, ja ću biti srećan, ali da se rastanemo u jednim lepim odnosima. Rekao sam: „Idite, probajte, pa ako ne daj Bože, nemate rezultat, uvek su vam moja vrata otvorene, uvek sa mnom možete da radite.“
– Sa Bratićem sam ostao u prijateljskim odnosima, uzeo je Novi Sad, ja ga doživljavam kao člana svoje porodice, želim mu sve najbolje. Opet vam kažem, moji saradnici su bili moji drugari. Ja sam zvao njih sve prvo kao prijatelje. Šarcu je bio prvi posao sa mnom, Bratiću drugi. Oni meni nisu mogli da pomognu nikako, kad su došli. Ja sam njima pomogao. Šta mi je jednom rekao Dragan Džajić u Zvezdi: „Nenade, trener si Zvezde. Uzeo si za saradnike Šarca i Bratića. Neiskusni su, treba ti u Zvezdi čak možda i bolji od tebe, koji više znaju.“ I ja sam se to slagao, ali ja sam se vodio tim prijateljstvom. Sa Bratićem se viđam, pre neki dan smo bili zajedno. Ono što želim sebi, želim Bratiću, doživljavam ga kao člana svoje porodice, i to je to. Imam i Jovanića, koji je trener golmana. On bi danas bio sa mnom ovde, ali ima neki problem u porodici i on ne može da radi do decembra. Sad Bratić da me okrene i kaže: „Šefe, mogu li da radim s tobom?“ Uvek možeš. Jovanić uvek može. To su ljudi kojima su uvek moja vrata otvorena.
Osvrnuo se Lalatović i na svoj bivši klub Čukarički koji ove sezone debituje u Evropi, u grupnoj fazi. Doduše, ove jeseni igraju po principu toplo-hladno.
– Matijašević stvarno radi dobar posao. Dragan Gale Obradović isto, gazda kluba, ja sam sa njima jako dobar. Čuka će uvek biti u mom srcu. Ja Čuki želim sve najbolje. Naravno, vidim da sad malo teže ide u Evropi i prvenstvu, ali dobro. Izaći će Čuka iz ove krize, ima dobar tim. Matijašević uvek napravi dobar tim, zajedno sa Galetom su pravi tandem i ja im želim sve najbolje. Ono što želim sebi. želim i Matijaševiću, Obradoviću i Čukaričkom. Ja taj klub stvarno volim, ostao mi je u srcu – rekao je Lalatović i dodao:
– Ja sam uvek imao dobar odnos sa većinom sportskih direktora. Nisam možda imao samo sa jednim, ali sa većinom jesam. Oni mene razumeju, ja njih, ne mešamo se jedni drugima u posao. Svakog direktora uvažavam. Perović iz Kragujevca, Jovanović, Matijašević, to su sve direktori koji su mene razumeli, ja razumem i njih. Kažem im: „Ljudi, vi radite svoj posao, ja svoj. Ja se vama ne mešam, nemojte vi meni. Napravimo tim i to je to.“ Jesi li direktor? Jesi! Pa idi jedi jagode, pij šampanjac i uživaj u svom poslu. Ti sedi u ložu, a ja ću ovde da je**m majku i da ginem. Ako ne valja, smeni me. Ako imam rezultate, pusti me da radim.
Upravo je to ono što Lalatović sada i želi – da radi i da pokuša da obraduje navijače Spartaka koji su mu već posle prvog treninga poželeli dobrodošlicu. Nema sumnje da je Lalatomanija u Subotici počela.
Da je ovaj svet iole pošten i normalan, ti bi se, Lalate, vratio svom jedinom domu, trenirao bi „Crvenu Zvezdu“ i video leđa bratiji koja joj je na čelu, čerupa je i blati njenu tradiciju.