HOTSPORT ANALIZA SRBIJA-BUGARSKA: Istorijski meč jeste, ali rezultat šamar realnosti! (FOTO) (VIDEO)
Promene su potrebne.
Konačno se i to desilo, san je postao java, reprezentacija Srbije se posle više od dve decenije plasirala na Evropsko prvenstvo 2024. godine u Nemačkoj. Proklestvo koje nas je toliko dugo pratilo skinuo je Dragan Stojković Piksi koji je na poslednjem učešću našeg nacionalnog tima, tadašnju Jugoslaviju predvodio kao kapiten, a sada će biti u drugoj ulozi, ako naravno ostane na tom mestu.
Juće je Leskovac i stadion Dubočice bio poprište događaja i mesto istorije koja će se dugo pamtiti. ‘Orlovi‘ su u poslednjem kolu kvalifikacija kroz iglene uši uspeli da dođu do cilja, remizirali su sa Bugarskom 2:2, a moglo je biti i potpuno drugačije.
Naš nacionalni tim je u utakmicu ušao silovito sa puno samopuzdanja i u već u 16. minutu poveo, a prvih pola sata su najavili potop Bugara. Međutim, kako to obično bude, zamalo da se desi suprotno. Gosti su se konsolidovali u završnoj trećini prvog dela, a u drugom su skroz nadigrali Srbiju.
Nesmostreno izbijanje lopte Kostića koja je kao ‘kec na desetku’ legla Rusevu koji je matirao Milinkovića-Savića i izjendačio rezultat.
Nakon toga ‘Orlovima‘ je ušla voda u uši i deset minuta kasnije Despodov je imao sjajnu solo egzekuciju koji je kao brzi voz istrčao kontru i iskoristio prazninu u odbrani i preokrenuo rezultat.
Taj gol je bio i nekakva vrsta zova da mora pod hitno da se krene napred i da ne smemo da zavisimo od drugih, u ovom slučaju od Mađara koji su i da smo doživeli poraz uradili posao za nas pošto su pobedili Crnu Goru rezultatom 3:1.
Ovaj nacionalni tim ima puno rupa koje treba pod hitno zakrpiti. Utakmica se igra svih 90 minuta, a ne 30 ili samo dok se ne postigne pogodak. Veliki je ovo uspeh, ali nemamo šta da tražimo ukoliko Piksi ne bude napravio velike promene u reprezentaciji, a to je promena formacije koja je neminovna. Vanja Milinković-Savić nekad je u ulozi i golmana i štopera, jednostavno postavka sa trojicom pozadi kod nas je fukncioniše.
Stojkoviću svaka čast na njegovom fudbalskom znanju, ali za tu formaciju su potrebna dva ful ving beka koja mogu da odrade i defanzivne i ofanzivne zadatke, ali mi to nemamo. Na levoj strani Kostić i može donekle, pošto i u Juventusu ima tu ulogu, ali bi se on bolje snašao da igra samo vezni red tj krilo, dok Živković i Radonjić na desnoj strani ne mogu da ispune te zadatke, jer su oni ofanzivno orjentisani.
Osim što je postigao pogodak, Babić ništa nije uradio drugo, pošto su Bugari na levoj strani, deo gde je on branio prolazili sa lakoćom u skoro svakom napadu, osim ako nije došao još neko da pomogne.
Veljković se dobro snalazio, kao i Milneković. Dušan Tadić je imao dobar učinak, par sjajnih akrobacija, dok je Živković u ofanzivnom smislu imao odlična probijanja i stvorio par izglednih šansi, kao i Kostić. Gudelj je bio skoro pa neprimetan, ovog puta je igrao zadnjeg veznog, ali nije se toliko primetio na terenu.
Naš najbolji strelac, Aleksandar Mitrović je ušao u dve ili tri odlične prilike kada je glavom šutirao. Osim toga, ništa drugo. Kretnja po terenu mu je bilo ispod svakog niova, a u prvih 10,15 minuta je čak i šepao, jer ga očigledno muči povreda, možda je čak trebalo da bude zamenjen na poluvremenu.
Vlahović je ušao u igru u drugom poluvremenu i odigrao je dobro niovu, čak mu je poništen pogodak zbog ofsajda, imao je prodora, korisna dodavanja.
Takođe, ovaj remi nas je odveo u četvrti šešir. Sve u svemu do juna ima dovoljno vremena da se sklope kockice i slegnu utisci. Do tada će Srbija imati sigurno utakmica, a Piksi mora dobro da razmisli kako će, jer ćemo sa ovom igrom ponovo biti ekipa na kojoj će se nabijati gol razlika.
Na poslednjem Evropskom prvenstvu smo otišli u nokaut fazu, pa je vreme da konačno ponovo zakoračimo tamo i da ova generacija ostavi neki vidljiv pečat. I eto na kraju idemo u Nemačku!
Imamo stalan problem kad je reprezentacija u pitanju vise od 50.godina ,ne igraju spremni fudbaleri nego imena i dok je to na snazi uspjeha neće biti nikada.Pola pozivanih igrača godinu dana sjedi na klupama u svojim klubovima ili kad dođu da igraju za reprezentaciju neotbiljni su kao Strahinja Pavlović koji sebi daje za pravo da zuji gdje mu volja a kad padne go uvjek neko drugi kriv jer njega nije bilo gdje mu je mjesto.