NIKOLA TRAJKOVIĆ ZA HS: ‘U Srbiji se fudbal gleda na život i smrt!’

‘Veliki je pritisak javnosti’.

Prošla sezona Radničkog iz Niša može se opisati kao ‘od evrope do ivice amibsa’, pošto su na početku sezone igrali kvalfikacije za Ligu konferencija protiv Gzire da bi deset meseci kasnije jedva izborili opstanak u najelitnijiem rangu srpskog fudbala protiv Inđije. U godini kada je klub obeležavao vek postojanja, čuvene ‘Meraklije’ neće pamtiti baš po dobrom.

Osim loših rezultata, takmičarsku godinu su obeležile i učestale smene trenera. Ipak, na kraju je uprava tima sa Čaira rešila da angažuje svežu krv, novo ime, nekog ko će uneti svežinu i konsolidovati posrnulog giganta. Na užarenu klupu Radničkog seo je mladi i perpsektivni Nikola Trajković koji je došao iz švedskog Malmea gde je bio pomoćni trener.

Sam je rekao da je želeo da izađe iz zone konfora i uplovi u nove izazove. Najavio je brz, moderan i napadački fudbal, međutim, sezona nije krenula kako su svi očekivali, ali je vidljiv napredak u nekim segmentima igre. Trajković je u razgovoru za  HotSport  sumirao dosadašnji njegov boravak na Čairu.

NT: Zadovoljan sam radom igrača, koliko su profesionalni, takođe i klub mi izlazi u susret da ispuni te moje neke zahteve, da se podigne na malo veći nivo, da možemo da pratimo taj njihov intezitet treninga. Nažalost jedino što u ovom trenutku fali su rezultati, oni su ti koji sve pokreću. Nadam se da će doći, jer u suprotnom znate i sami kakva je situaciju u Srbiji, često se menjaju treneri. Rezultatski ne mogu da budem zadovoljan, ali dosta faktora je uticalo na to. Prvo nepovoljan raspored, koji je uneo taj crv sumnje da li je ova ekipa spremna na ciljeve koje smo postavili. Drugo, jako stresna prošla sezona koja je uticala na samopuzdanje igrača, koje se vraća kroz dobre igre i rezultate. Imamo dobru igru, ali imamo tu krizu rezultata. Međutim, kada sve sagleda, da su u svakoj utakmici bili pod pritiskom, oni su pokazali da mogu da se nosi sa tim. Sada nam treba da dve utakmice vežemo pobedama da bi smo dobili još više na samopuzdanju.

Od početka nove sezone prošla su deset kola, a već su ceh platili Radoslav Batak, Rogan, Aničić, Joksimović i Dušan Kerkez, koji je imao istorijsku sezonu sa Čukaričkim. Da li klubovi u Srbiji nemaju dovoljno strpljenja? Ipak u kratkom vremenskom periodu ne mogu da se naprave željeni rezultati.

NT: To je činjenica. Ja 100% tvrdim da bi moj pečat mogao da se vidi kompletno tek posle šest meseci. To je neki minimun koji mi je potreban da radim sa ekipom, da se svi principi i zahtevi utrvde, da znamo ko i šta radi na terenu, tako da je potrebno vreme. Rezultati su ti koji sve pokreću, jednostavno klubovi vide da je lakše da zameni trener nego 20 igrača i nekad ta smena stvarno donese pozitivne rezultate. Nekad se desi i da sa tim drugim trenerom ostanu isti rezultati, da nema napretka, ali sa druge strane na neki način razumem i klubove, pod pristiskom su navijača i oni misle da je bolje da neka druga energija dođe. Mislim da treneru da treba da se sudi posle nekih šest ili sedam meseci.

Vaš stil je igre je u formaciji 3-4-3, što je nešto novo u niškom timu. Kako su se igrači prilagodili na potpuno nov stil?

NT: Čini mi se da su pohvatili i ofanzivne i defanzivce principe, visokog presinga, srednje zone i niskog bloka. Jedino što manjka je ofanzivna trećina, tu ima najviše prostora za napredak, malo veći broj u završnici. Igra iza lopte je manje, više dobro, ali bi možda sa većim brojem igrača u završnici, sa većom samopuzdanjem u zdanjoj trećini, mogli da postignemo još bolje rezultate.

Sava Petrov je od početka sezone pokazao izuzetan kvalitet, takođe je postigao nekoliko fantastičnih golova. Međutim, čekaju se da prorade Miljan Škrbić i Pavle Ivelja. Da li se njih dvojica još uvek nisu pronašli u Vašem sistemu?

NT: Nije baš do sistema, Škrbić je jedan dobar period presedo na klupi, imao je neke sitne povrede koje su ga omele u svemu tome. Oni su kvalitetni igrači, dobro rade, vidim da imaju kvalitet u završnici. Verujem da kada bude došao taj prvi gol da će i oni dobiti na samopuzdanju. Škrbić je protiv IMT-a  odigrao odličnu utakmicu, napravio razliku, zadržao sve lopte, na utakmici sa Radničkim iz Kragujevca je dao ključan pas, posle koga je postignut pogodak, njegov kvalitet je nesporan.

Protiv Crvene zvezde ste odigrali hrabru utakmica gde ste iz neke nesmotrene reakcije primili pogodak i to nakon 279 minuta. Čini se da se zadnja linija uklopila?

NT: Zadnja linija dosta bolje deluje u odnosu na neke prethodne utakmice, ali ofanzivno smo još uvek na istom. Imamo dobar pristiak na loptu, dobro smo kontrolisali centaršuteve, dobro pozicioniranje. Sa te strane vidim napredak, ali da bi došli rezultate mora da postigne gol.

Na Čairu ste već radili kao pomoćnik Radoslavu Bataku. Kada biste ovaj period uporedili sa tim, da li postoje promene?

NT: Mogu da kažem da ide na bolje. Eto i zahteve koje sam imao su manje, više ispunjeni. Tereni na kojima treniramo su bolji nego tada, tako da ne mogu da kažem da nema napretka. Naravno, još uvek je to daleko od nekog niova evropskog fudbala, ali imam utisak da ljudi iz kluba imaju volju da se Radnički podigne na neki bolji nivo.

Bili ste određeni period u Švedskoj, kao pomoćni trener Malmea. Koliko se tamo ulaže u infrastrukturu i mlađe kategorije? Da li u Srbiji nemaju dovoljno strpljenja za igrače koji tek trebaju da stasavaju? 

NT: Žao mi je što ću ovo morati da kažem, ali mi smo 20 godina iza njih. Ja to nikada nisam rekao tamo, jer volim svoju zemlju. Probam da im iznesem neke druge činjenice, kako imamo vrhunske sportiste kao što su Novak Đoković ili Nikola Jokić. Na primer,  Malme trenira na terenu veličine Marakane. Ovde jedini klubovi koji mogu da se porede su Crvena zvezda i Partizan i eventalno  Vojvodina, ali ni njihov sportski centar više nije kao što je bio. Ako mislite da napravite nekog igrača, mora strpljenja, jer nema ko nije grešio. Veliki je pritisak javnosti u Srbiji, ovde se fudbal gleda na život i smrt. Generalno neki mladi igrač koji bi možda stasao za četiri ili pet kola, oni nemaju strpljenja da ga sačekaju, baš zbog tog pritiska, jer imaju u tom trenutku starije koji su iskusniji i koji mogu da reše utakmicu. Zvezda i Partizan su imali ranije, ali opet dolazi pritisak da mora u Evropi nešto da se napravi, a to nije lako protiv klubova koji enormno ulažu, a sa mladim igračima ne može da se parira takvim timovi, pa se desi poraz od 5:0 i onda krene ponovo taj pritisak javnosti. Tu se gubi ta mirnoća nekog kluba da istrpi nekog igrača, ali evo, Zvezda je to uradila sa Mitrovićem.

 Da li u ovom trenutku u mlađim kategorijama Radničkog postoje igrači koji bi mogli uskoro da debituju za prvi tim?

NT: Ima talenata, pričam sa ljudima iz kluba, u odnosu na prethodni period sada je to na višem niovu. Ovaj prvi deo prvenstva kada je jako veliki pritisak, dosta vodimo računa o tome da nas rezultati isprate. Ako u drugom delu sezone bude bilo više prostora i budemo u nekoj konfornijoj zoni što se tiče rezultata, postoje dva, tri imena koja će dobiti priliku.

Bili ste igrač Crvene zvezde u periodu od 2005. do 2008. godine. U kojoj meri se razlikuju tadašnja ekipa i ova sad? Bili su i naši igrači tada više nego strani.

NT: Problem Crvene zvezde nije u tome što ima strance, jer smo ih i mi imali u tom periodu. Nemaju dovoljan potencijal talenata da oni igraju na Marakani ili Humskoj, jer ih odma pokupe ti najskuplji klubovi. Kada bi ste vratili sve naše igrače kao što Tadić, Mitrović nazad, imali bi vrhunske timove, ali oni igraju u mnogo skupljim klubovima. Dobro je imati strance u timu, ali u svlačionici glavnu reč moraju da imaju srpski igrači, neko ko oseća grb i klub, oni koji znaju šta znači titula, kup, pobeda u derbiju.

Reprezentacija Srbije je na dobrom putu da se plasira na Evropsko prvenstvo u Nemačkoj 2024. godine. Dve naredne utakmice protiv Crne Gore i Mađarske su možda ključne. Da li je vreme da vidimo naš nacionalni tim na evropskoj smotri nakon 24 god?

NT: Nemam sumnju da ćemo otići na Evropsko prvenstvo, jer kada imate selekora kao što je Stojković koji je najbolji igrač svih vremena u našem fudbalu onda je to moguće. On ima tu harizmu, samopuzdanje, igrao je fudbal na najvećem nivou, razume igru. Igrači mu veruju. Ja bih samo voleo kada se budemo plasirali tamo, ne bude ponovo taj pritisak javnosti, jer nas je to na Svetskom prvenstvu prilično omelo.

 Trenutno ste trener Radničkog, ali kakve su ambicije u budućnosti. Reprezentacija, strani klub ili domaće prvenstvo?

NT: Ne pravim preveliki pritisak sebi u glavi. Želim da se posvetim samo klubu u kojem radim i prvoj narednoj utakmici. Trenutno imam samo kratkoročne ciljeve. Kao mlad sam sebi pravio pritisak u glavi da moram da igram u Crvenoj zvezdi i da budem fudbaler iznad proseka. Sada želim da uživam u svkaom treningu, utakmici. Ono što sam primetio u odnosu na rad u inostrantvu u Srbiji je mnogo negativne energije oko svega, tako da ja želim da budem pozitivan – istakao je Trajković.

3

0