ŽIVOTNA PRIČA ADAMA HANGE: Odrastanje bez oca, dedina presudna uloga i želja za novom titulom Evrolige!

„Jedne večeri razgovarao sam sa Duškom.“

Kada u klub stigne šampion Evrope, onda se kuva nešto veliko. Početkom leta se licitiralo sa raznim imenima, da bi kao grom iz vedra neba odjeknula vest – Adam Hanga je novi košarkaš Crvene zvezde Meridianbet.

Ambicije kluba sa Malog Kalemegdana se same crtaju na košarkaškoj mapi Evrope, a mađarski internacionalac ne krije želju da bude šraf u mašineriji koja će crveno-belima obezbediti plej-of Evrolige posle sedam godina posta.

– Da budem iskren, bio je veoma lak izbor. Kada sam otišao iz Reala kao šampion Evrope, hteo sam da nastavim karijeru u Evroligi. U tom trenutku nije bilo mnogo drugih opcija. Nije tajna, živeo sam 13 godina u Španiji sa porodicom i želeli smo da ostanemo tamo. Ali za mene nije bilo pravih opcija u Španiji – rekao je Hanga za Meridian sport.

Zvezda je prepoznala trenutak i munjevito reagovala. Posao je bio završen za manje od 24 sata.

– Veoma mi je bilo važno da karijeru nastavim u Evroligi. Bilo je nekih priča, ali jedina konkretna ponuda, na stolu, stigla je od Zvezde. Brzo i lako smo se dogovorili. Jedne večeri, tačnije posle ponoći, razgovarao sam sa Duškom (Ivanovićem), a već sledećeg jutra sam potpisao ugovor. Nije bilo nikakve dileme, Zvezda je bila konkretna. Izrazito sam srećan što sam ostao u Evroligi, odnosno potpisao za klub sa takvom istorijom i tradicijom. Već je magično.

U Beograd je stigao kao šampion Evrope, pošto je sa Real Madridom osvojio titulu Evrolige, ali ne krije da bi voleo još jednu, ovoga puta sa Zvezdom.

– Čudo! Titula je došla kada sam je najmanje očekivao. Nekako smo stigli do fajnal-fora, igrali opet sa Barselonom koju smo opet pobedili. I onda finale (sa Olimpijakosom) – jedna od najluđih utakmica koju sam ikada odigrao. Kada se prisetim prošlogodišnjeg duela protiv Efesa… Kontrolisali smo ga čitavim tokom, mislili da ćemo dobiti. Ali se nije se tako desilo. Ovoig puta jeste. Sjajan je osećaj kada dižete trofej. Za to sam radio naporno čitavog života. Posle pehara je prošlo dva-tri dana i poželeo sam opet da doživim taj osećaj… Rekao sam treneru Ivanoviću da sada kada sam osvojio Evroligu, hoću još jednu!

Titulu prvaka je posvetio svom pokojnom dedi, čoveku koji je imao ogroman uticaj na njegov život.

– Odrastao sam bez oca, koji me napustio kada sam imao dve godine, tako da je figuru mog oca preuzeo deda. Podigao me je, vodio na treninge i bio veoma važna osoba u mom životu i karijeri. Bio je policac 30 godina, ali bio je ponosan na činjenicu što nikada nikome nije naplatio kaznu, niti bilo koga priveo. Jednom sam mu rekao: Deda, nisam siguran da je to dobro, nekada moraš i da kazniš čoveka. Bio je neverovatna osoba… Izgubio sam ga pre tri godine. I danas kad odem kod bake, uzmem kasete mojih utakmica, koje je čuvao i gledao iznova i iznova. Iako je nikada nije igrao, bio je zbog mene opsednut košarkom i jedini me savetovao. Zato sam mu posvetio evroligašku titulu, jer znam koliko bi bio ponosan na mene.

9

0