SRBIJA JE JEDINA DRŽAVA KOJA JE DOŽIVELA SVE PORAZE: Poražavajući podatak naših predstavnika u Evropi, a klubovi amaterski delovali na pijaci!

Baš nije podatak za pohvalu, a poslovanje u najmanju ruku neozbiljno.

Sjajnim rezultatima u Evropi naši klubovi su u prethodnom periodu gurnuli srpsku ligu do magičnog 11 mesta, koje garantuje direktno mesto u Ligi šampiona, i tri sigurna učesnika u grupnim fazama Evro takmičenja. Ipak, sada kada je trebalo da se opravda takav plasman i napravi novi iskorak, došlo je do poprilične bruke naših klubova.

Naime, naša država je jedina nezavisna zemlja čije su ekipe ubeležile sve poraze u evropskim takmičenjima do ovog momenta. Jedina liga koja može da se „pohvali“ istim učinkom jeste gibraltarska, ali kako oni nisu zasebna zemlja, ostajemo jedini koji imamo ovakav neslavan rezultat, a i da jesu, ulazak u isti koš sa ligom poput one sa Gibraltara, uz dužno poštovanje i pohvale za sjajan rad u prethodnom periodu za sve članove tog takmičenja, takmičenje sa njima nije nešto čemu bi zemlja veličine i resursa Srbije trebalo da teži.

Takođe je vredno pomenuti da je čak i predstavnik San Marina, Kosmos, uspeo da izvuče nerešeno sa Sutjeskom, tako da su na imaginarnoj tabeli ovog leta čak i predstavnici mikro-države sa Apenina ispred nas što se tiče rezultata, na gotovo istom uzorku utakmica.

Krivica u tome je najviše na klubovima, koji su uradili može se reći potpuno ziharaške prelazne rokove, sa akcentom na TSC i Vojvodinu, koji su svesni svojih učešća u kvalifikacija, na različitom nivou naravno, apsolutno jedino samo oslabili svoje ekipe u odnosu na prošlu sezonu, uz popriličnu zaradu od transfera Petra Ratkova kod Lavova za blizu 5.000.000, odnosno Mamadua Traorea, Mirka Topića, Jovana Miloševića i Uroša Kabića koji su za ukupno oko 4.000.000 napuistili Staru damu.

Bilo je tu i nekih sitnijih odlazaka, kao Arađnel Stojković za 150.000 u Partizan, ali tim iz Topole je uradio posebno loš prelazni rok, kada se u obzir uzmu izazovi kakvi ga čekaju.. Naime, otišla su dva motora ekipe, pomenuti Ratkov, ali i Luka Ilić nazad sa pozajmice u Trou, što je ostavilo popriličnu rupu u ekipi, a prepoznatljivi stil Žarka Lazetića ostao je da manevriše samo sa Sašom Jovanovićem na toj poziciji. Amaterski malo deluje da su dovedena kao zamene dva korpulentna napadača, u vidu Rakonjca i Milovanovića, kada u sistiemu srpskog stratega nema mesta za obojicu, dok se u sredini kasnilo sa pojačanjima, pa je tako Miloš Vulić kasno stigao da ojača linije za duele treće runde kvalifikacija za LŠ.

Petar Stanič je delovao solidno, ali ipak ne baš na nivou Ilića, za čiji se ostanak na severu Srbije možda i moglo razgovarati sa francuskim drugoligašem, ali ipak Lavovi su odlučili da idu drugim putem. I najalarmantnije od svega jeste da se ništa nije radilo na zadnjoj liniji, što je rezultiralo apsolutnom debaklu u dvomeču protiv Brage, ne toliko rezultatskom kao celokupnom slikom na terenu u dve utakmice. Cvetković i Petrović su fudbaleri koji su i kao dosta mlađi u duelima sa prilično slabijim ekipama od Portugalaca, delovali kao najslabije karike svojih ekipa, pa ostaje nejsano kakva je uopšte ideja i namera viceprvaka Srbije bila sa ovim prelaznim rokom, a novca se itekako imalo od prodaje napadača.

Tu je naravno i Vojvodina, ekipa koju je uprava najavljivala kao možda čak i direktnog rivala Crvenoj zvezdi, pružila je u dvomeču ukupno 20 minuta dobre igre, a sve ostalo je bilo rutinirano od strane vremešne kiparske ekipe, sa popriličnom finsansijskom nevoljom iza sebe, što implicira da je najstariji klub naše zemlje u Evropi ove godine, nije baš rutniniran od rivala koji je kvalitetom iznad sebe.

Takođe prelazni rok je neadekvatno odrađen i u Novom Sadu, jer praktično ništa nije urađeno na jačanju ekipe. Bolingi je stigao prekasno da bude registrovan za duel sa Apoelom, a odlazak Nemanje Nikolića, značilo je da je Voša značajno oslabljena u napadu za ovaj duel. Takođe Iv Baraj, koji je vrlo verovatno najiritantniji fudbaler za sve navijače crveno-belih u prethodnih godinu dana, čak se našao i u prvih 11 u revanšu, pa samim tim uprava je neozbiljno shvatila da su neophodna pojačanja i na ofanzivnim i defanzivnim bočnim mestima uoči ovog dvomeča, da ih je bilo, ishod bi verovatno bio drugačiji. Takođe i Rosić, defanzivac koji može da pruži ekstra-kvalitet u takvim mečevima, potpisan je kako stvari stoje samo za domaće prvenstvo.

Takođe Partizan je rutiniran od Sabaha u Bakuu, i mora da ostvari mini čudo u revanšu, kako bi prošao u plej-of za Ligu konferencija, a klub takvog renomea ne sme sebi da dozvoli da dovodi glavna pojačanja tek nakon priprema, i tako Igoru Duljaju u ruke daje vruć krompir, da u hodu sastavlja i uigrava ekipu, sa pridošlicama. Prostora za grešku nema, ako ne dođe do prolaza, očigledno da će i samo funkcionisanje kluba biti poprilično otežano, tako da je neshvatljivo kako su crno-beli tako nešto sebi dozvolili.

Bilo kako bilo, na nama je da se nadamo da će od večeras naši timovi krenuti sa dobrim rezultatima, dizanjem koeficijenta i da pokažemo zašto smo ipak došli do ovakve pozicije u kojoj smo, i možda nešto naučimo iz svojih grešaka.

3

0