HRVAT OTVORIO DUŠU: Osvojio titulu prvaka Evrope sa Partizanom, pa nije mogao da se vrati kući!

Teška vremena su donela teške životne odluke

Jedna od najsjajnijih tačaka u istoriji Partizana i evropske košarke obeležena je 16. aprila 1992. godine, kada je trojka Aleksandra Đorđevića doneo Partizanu titulu šampiona Evrope u finalu protiv Huventuda, rezultatom 71:70. Taj nezaboravni koš, koji se i danas prepričava, označio je vrhunac crno-belih u jednom od najvećih sportskih dostignuća.

Međutim, ta pobeda je donela ne samo slavu već i izazove, a Ivo Nakić je bio jedan od aktera koji je morao da se suoči sa teškim situacijama u svojoj karijeri. Čuveni hrvatski košarkaš je tih dana bio deo Partizana, pridruživši se crno-belima nakon osvajanja titula sa Cibonom.

– Kažu ljudi ‘Saletova trojka vam je promenila život’ i meni je isto promenila, na mnogo teži način. Da nismo bili prvaci možda me niko ne bi zarezivao kad sam se vratio u Zagreb – počeo je Nakić razgovor u podkastu „Jao Mile“ kod bivšeg igrača Mileta Ilića.

Nije mogao da se vrati u domovinu.

– Problemi su bili veliki, objektivni, zbog rata. Neviđena epizoda, nije to ni iskustvo, ne znam kako bih to nazvao. Prvo ulazak i dolazak u Zagreb je bio… Nisam imao papire, preko Mađarske i Italije sam se našao sa ljudima iz Cibone, spavao sam kod Dalipagića u Italiji. Novosel i Aco Petrović su došli kod mene, pričali smo, izrazili su želju da me dovedu, nisam imao ni približno u glavi misao da može da bude to problem.

Čekalo se nešto duže sa objavom da se vratio u Cibonu.

– Bio sam sedam dana u jednom hotelu, nisu objavili da sam se vratio, napravili su konferenciju za medije i tako je krenulo po novinama, trajalo je nekoliko meseci sve to, pa je prestalo čim sam počeo da igram dobro, aplauzi su se čuli tek kad sam na jednoj utakmici dao 5/5.

Plašio se za najbliže.

– Bio je rat u Hrvatskoj, teško stanje, kad vratim film, neverovatne stvari, nisam bio svestan. Nisam imao pritisak, iako sam se više brinuo za familiju, otac i majka nisu hteli da me uznemiravaju. Brinuo sam se stvarno više o njim. Prihvatili bi svi ljudi u Partizanu da sam otišao, nije se znalo tada. Godinu pre toga igrali smo ligu najnormalnije. Mnogi su mi govorili da sačekam, smatrao sam da ništa nisam napravio loše i da treba da se vratim kući najnormalnije. Sve to je deo života, tako prihvatiš, nema tu… Sport je na kraju pobedio – zaključio je Nakić.

12

0