DRAGIŠA GUDELJ KONAČNO NA TERENU: ‘Mnogo sam naučio ovih meseci!’

Nakon srčanog udara koji je preživeo, sada je sve u redu.

Pre četiri meseca na utakmici  između Kordobe i Rasing Ferola, Dragiša Gudelj je ostao da leži bez svesti. Lekarska ekipa je ekspresno reagovala i posle ukazane prve pomoći Dragiša je postavljen na nosila, a zatim odvezen u najbližu bolnicu. On je tada morao da završi sezoni i podvrgne se detaljnim analizama kako bi ispitao svoje stanje.

Sada nakon 111 dana, Gudelj se vratio na teren i govorio o svom najtežem životnom periodu.

-Kada sam znao i kada mi je bilo jasno da ću ponovo igrati, samo sam mislio da moram da budem jači nego ikad. Bilo mi je veoma jasno to. Zato sam hteo odmah da dam sve od sebe. Zahvaljujem Bogu što sam se vratio na teren i što mogu da se borim za ono što sam radio celog života. Osećao sam se dobro, samouvereno i veoma snažno. Veoma sam srećan što sam se vratio i što mogu da razmišljam samo o tome šta nas čeka, da imam dobru predsezonu i da budem spreman za početak lige. – započeo je.

Dodao je da živeo prilično teške teške mesece.

-Živeo sam prilično teške mesece, fizički i mentalno. Naročito na mentalnom nivou. Bilo je mnogo emocija i mnogo sumnji, sa mnoštvom testova koje sam morao da uradim. To je bio duži proces. Srećom sve je prošlo u najboljem redu i imam priliku da nastavim da radim ono što najviše volim. Mnogo sam naučio ovih meseci koji su mi dali mnogo kao osobi i kao igraču da rastem. – nastavio je.

Dotakao se i slučaja Kristijana Eriksena.

-Mislim da je prošlo osam meseci do njegovog prvog meča. Ja sam, eto, već bio u prilici da odigram jedan protiv Sevilje, tačno 111 dana posle onoga što mi se desilo. Sve je sada drugačije. Inače, veoma sam zahvalan Kristijanu Eriksenu jer mi je mnogo pomogao u procesu kroz koji sam prolazio. Već u prvoj nedelji koju sam proveo u bolnici mnogo sam pričao sa njim telefonom. Savršeno me je razumeo i mogao je da mi prenese emocije i da pravi savet. I nastavio je da mi pomaže sve ove mesece. Uspeo sam brzo da promenim čip u glavi i razmišljam pozitivno i sve dobro što je trebalo da dođe. – kazao je Dragiša.

Naveo je da je bilo mnogo teških trenutaka svakog dana.

-Bilo je to teških trenutaka, najtežih u mom životu, sa mnogo bitaka svakog dana u mojoj glavi. Kada mi je spasen život, ipak sam mislio da ću morati trajno da prestanem da igram fudbal. To je sa 25 godina žrtvota poraz. To je nemoguće objasniti. Ali te bitke su mi na kraju pomogle da sazrim kao osoba i nadam se kao fudbaler. Vratio sam se i mogu da idem tamo gde sam stao. Ne postoji drugi način nego da razmišljate pozitivno, nastavite da se borite i vratite se jači nego ikad. – govorio je.

Prisetio se i tog kobnog momenta.

-Da, sećam se dosta toga, skoro svega, osim tih sedam ili 10 minuta. Otkako sam pao na travu više se ničega ne sećam. Kada sam se probudio na nosilima, da, od te sekunde se svega sećam. Video sam ljude u blizini i stavljali su me u ambulantna kola, a onda sam pitao ‘Šta mi se desilo?’ I rekao sam treneru da ne mogu da se skinem, da želim da nastavim. Nisam znao šta mi se desilo, mislio sam da me je nešto pogodilo. – istakao je Gudelj i nastavio:

-Čudno je jer sam se osećao dobro, mada sa mnogo adrenalina, očigledno. Onda sam video oca i njegovo lice… Rekao je, ‘Dragi, opusti se, smiri se odmah’. I sa njegovog lica sam video da mi se nešto ozbiljno desilo i da treba da se smirim. Jednom mi je u ambulantnim kolima doktor rekao šta mi se desilo. A kada vam kažu da vam je srce stalo na tri i po minuta, svet takođe staje na nekoliko sekundi. Ne znam kako da objasnim svoj osećaj kada mi je rečeno. – priseća se.

Na kraju je pričao o tome kako je bilo kada je video kako je sve izgledalo.

-Video sam slike i suze su nekontrolisano počele da idu. Ne znam da li ću ikada zaboraviti taj dan, ja sam u krevetu. Otac i brat su mi rekli da ne vidim ništa, ali kada ti se ovako nešto desi, osećaj je jači od glave. Vidiš sebe kako padaš na zemlju, ne pomerajući se, znajući da ti je srce stalo. I vidite svog oca i njegovu reakciju, ljude, moje saigrače… To je video koji boli, pa kad sam ga ugasio hteo sam da zaboravim. Nisam ga više gledao i zato sam prvih mesec dana ukunuo Instagram profil. Slike su bile svuda, na društvenim mrežama, a ja to više nisam želeo da gledam. – zaključio je Dragiša Gudelj.

1

0