ODLAZAK LEGENDE: Svetski prvak sa Italijom je najavio kraj karijere duge skoro tri decenije! (VIDEO)

Za mnoge najbolji golman svih vremena,

Kažu da je Italija fabrika za golmane i defanzivnu liniju, što je i tačno. U svojoj istoriji, popularni ‘žabari’ imali su sjajne golmane i zadnju liniju. 80-tih je između stativu briljirao čuveni Dino Zof, koji je u to vreme bio najbolji golman i kapiten reprezentacije ‘Azura’, takođe nosio je dresove Udinezea, Mantove, Napolija, Juventusa, gde je pružao najbolje partije i tu je okačio rukavice o klin. Sa nacionalnim timom je bio Svetski i Evopski šampion.

Naredni čuvar mreže koga je izbacila ‘italijanska fabrika golmana’ je čuveni Đanluka Paljuka koji je sjajne partije pružao u Sampdoriji, Interu, Bolonji i Askoliju gde se njegova priča završila. On je za repezentaciju Italije branio od 1990 do 1998. godine skupivši 39 nastupa. Takođe, njemu se može pridružiti i Anđelo Peruci, osvajač Lige šampiona sa Juventusom, ali najveći od svih njih jeste, čuveni Đanluiđi Bufon. 

Bufon je rođen 1978. godine na Toskani, a prve seniorske nastupe zabeležio je u dresu Parme koja je tih godina imala fantastičan drim-tim sa Fabiom Kanavarom, Tiramom, Kijezom i mnogim drugim asovima. ‘Mlekadžije’ su u to vreme osvojile i tadašnju Ligu Evrope, a sjajni Điđi se odličnim partijama pokazao kao dugoročno rešenje u italijanskom fudbalu.

Njegove intervencije su preporučile Juventusu, klubu koji zajednički za sve majstorske golmane sa Apenina. Nakon šest sezona koje proveo na Emio Tardiniju, došao je na tada čuveni ‘Dele Ali’ 2001. godine i ostalo je istorija. Sjajne intervencije su dovele njegov klub do finala Lige šampiona 2003. godine kada je ‘stara dama’ poražena na penale od Milana, a on se odlični bravurama istakao i sprečio stopostotne prilike ‘rosonera’.

Nastavio Juve sa dominatnim igrama, ali onda se desio peh na kraju sezone 2005/06 kada su izbačeni u niži rang zbog nameštanja, a Bufon je dokazao vernost, tako što je uz Del Pijera, Trezegea, Nedveda i Kamoranezija ostao veran klubu iz Torina. Na Mundijalu u Nemačkoj 2006. godine je vodio Italiju do finala i onom čuvenom odbranom sprećio Zidana da postigne pogodak glavom i na kraju postao šampion sveta sa ‘Azurima’.

Ekspresno se Juve vratio u viši rang, ali je imao loš period, međutim, Bufon je opet dokazao vernost, tako što je ostao tu kada je bilo najteže. Odlaskom Del Pijera, postaje kapiten kluba i onda je usledila dominacija do devet uzastopnih titula, ali mu je nedostajala ta Liga šampiona. Prva prilika nakon 2003. bila je 2015. protiv tada moćne Barselone predvođena triom Nejmar-Mesi-Suarez, izgubivši 3:1.

Naredna šansa i ispostavilo se kao poslednja bila je 2017. kada ih porazio Real Madrid 3:1. Nakon 17 godina i 656 odigranih mečeva i bezbroj spašenih golova, Điđi napušta Juve i pojačava redove PSŽ-a u nadi da če konačno doći do ‘ušatog’ trofeja, međutim, ništa od toga i posle samo godinu dana se vraća u svoj Juventus gde više sedeo na klupi i tu proveo još dve sezone.

Nakon što se drugi put oprostio od ‘crno-belog’ dresa, vratio se gde je sve počelo u Parmu, ali po mišljenju mnogih trebao je to ranije da uradi. Njego san je bio da svoj voljeni klub uvede u Seriju A i oprosti se od fudbala. Šansu za to imali su na kraju ove sezone, ali ih je porazio Kaljari u baraži i ugasio svaku danu Bufona da ponovo zaigra među elitu.

Nakon karijere koja je trajala skoro 30 godina, koja bila sa puno uspeha, ali i padova, što je normalno. O individualnim nagradama da ne pričamo, bio je Serije A golman godine čak 13 puta, u Uefinom timu godine pet puta, u najboljem timu Svetskog prvenstva 2006. godine i mnoge druge. Sigurno uz Lava Jašina, Olivera Kana, Ikera Kasiljasa, Edvina Van Der Sara, Manuela Nojera jedan od najboljih, ako ne i najbolji.

4

0