U SUSRET SVETSKOM PRVENSTVU – METJU BUT ZA HOTSPORT: ‘Srbija predvođena Tadićem može do nokaut faze! Fudbal u Južnoj Africi je nažalost stagnirao posle Mundijala 2010.’ (FOTO)

‘Pobedu nad Brazilom u Sidneju pamtiću ceo život! Oni su glavni favoriti za osvajanje trofeja u Kataru!’

Prvi put u bogatoj istoriji postojanja najpopularnije igre na svetu FIFA je 2007. godine donela odluku da će se predstojeće Svetsko prvenstvo održati u Africi. Na adresu krovne planetarne fudbalske organizacije stigle su četiri ponude. Kandidaturu za domaćinstvo istakli su Egipat, Maroko, tandem Libija-Tunis i Južna Afrika. Najviše glasova dobila je poslednja država u nizu, zemlja legendarnog Nelsona Mandele, Južna Afrika. Neprestano se spekulisalo u javnosti o tome da li je ova država spremna za tako ‘krupan zalogaj’. Gomilanje predrasuda palo je u vodu nakon spektakla viđenog 11. juna, na stadionu ‘Soker siti‘ u Johanezburgu. Tačno 84.490 navijača došlo je na tribine kako bi bodrili svoj nacionalni tim, u istorijskom duelu sa Meksikom. Utakmica je završena rezultatom 1:1, a učesnici grupe A bili su još Francuska i Urugvaj. Učinak od četiri boda, koliko je sakupio i Meksiko (sa boljom gol razlikom), nije bio dovoljan za plasman u narednu etapu, pa je Južna Afrika postala prva zemlja domaćin koja nije prošla grupnu fazu na Mundijalu.

Deo ekipe, koju je sa klupe predvodio selektor Pareira, bio je stameni, snažni defanzivac, Metju But (Matthew Booth). Korpulentni štoper, koji je braneći boje Rostova i Krila Sovjetova ostavio neizbrisiv trag u ruskoj Premijer ligi, dobio je šansu da sa pune 33 godine svoju uspešnu karijeru ukrasi nastupom na Svetskom šampionatu. Metju se upravo po završetku prestižnog turnira i učešća na planetarnoj smotri časno povukao iz nacionalnog tima i tako svoje mesto abalijentirao mlađim kolegama. Danas, 12 godina kasnije, But na bezbroj različitih načina pokušava da pomogne novim naraštajima. Etikecija i kultura ostali su na identičnom nivou i po završetku igračke karijere, za vreme koje je između ostalog nastupao za domaći Mamelodi, Kejp Taun Sparse, Bidvest Vits i engleski Vimbldon. Iako se njegovi sunarodnici suočavaju sa brojnim inkomoditetima, But se nikada nije predao, već je nastavio da pruža maksimalne napore kako bi unapredio primetne zaostatke u razvoju sporta i obrazovanja.

Borac za pravdu, TV voditelj, čovek koji je 2014. godine herojski spasao nepoznatu ženu od nasilnika na ulici u Kejpt Taunu, bivši fudbaler, Metju But, uoči početka Svetskog prvenstva u Kataru govorio je za HotSport. Dotakao se,198 cm visoki štoper, ličnog iskustva i nastupa na Mundijalu 2010. godine.

MB: To je zaista trenutak sreće u mojoj karijeri! Imao sam 33 godine u tom momentu, što je prilično staro za profesionalnog fudbalera. Bilo je neverovatno doživeti tu čitavu fudbalsku predstavu po prvi put i biti deo jednog takvog spektakla u poznijim igračkim godinama.

  Lopta ‘Džabulani’ se zakotrljala travnatom podlogom 10 velelepnih stadiona, maskota ‘Zakumi’ je osvojila srce publike, zvuci vuvuzele odjekivali su širom zemlje, ali Južna Afrika nije uspela da unapredi fudbalsku infrastrukturu ni posle Mundijala.

MB: Od kompletne organizacije ceo kontinent, ali i Južna Afrika, ostvarili su samo simboličan značaj. Vrlo malo koristi je stečeno, iako je u pitanju Svetsko prvenstvo. Dokazali smo da su ljudi grešili, jer su sumnjali u naše organizatorske sposobnosti i bili smo domaćini divnog Svetskog prvenstva. Problem je ono što dolazi nakon toga. Naš fudbal je zapravao stagnirao i nazadovao. Fudbalski savez Južne Afrike nije uspeo da iskoristi fudbalsku euforiju i protraćio je nasledna sredstva koja je  FIFA nastavlja da isplaćuje.

  Učešće na Svetskom prvenstvu nosi posebnu težinu, ali ipak deli prvo mesto po značaju sa pojedinim ostvarenjima iz Butove karijere. Nije imao priliku da pobedi Karioke 2010. godine, ali deceniju ranije je otkrio recept za takav podvig.

MB: Izdvajam nekoliko dostignuća, ne mogu da izaberem samo jedno. Velikim uspehom najpre smatram nastup na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. U grupnoj fazi smo pobedili reprezentaciju Brazila sa 3:1. Dugogodišnji staž u Rusiji mi je omogućio da postanem kapiten svog tima, iako sam stranac. Naravno, neizbežno za pomenuti, našao sam se na spisku selektora za Svetsko prvenstvo 2010. godine.

  But nema dilemu, ulogu favorita na papiru u Kataru dodelio je jedinom učesniku svakog održanog Svetskog prvenstva, petrostrukom šampionu, Brazilu.

MB: Moj favorit za osvajanje Svetskog prvenstva je selekcija Brazila. Jednostavno je, oni imaju dubinu na svakoj poziciji. Selektor računa na veliki broj vrhunskih igrača.

  Metju je pažljivo ispratio put srpske selekcije do plasmana u glavni žreb. But veruje u uspeh Orlova, a posebno izdvaja kvalitete kapitena naše selekcije. Štoper je 2009. godine u Johanezburgu odigrao svih 90. minuta na prijateljskoj utakmici protiv Srbije, kada je naš tim predvođen selektorom Antićem slavio sa 1:3. 

MB: Naravno, pratio sam kvalifikacione utakmice. Mislim da reprezentacija Srbije predvođena iskusnim Dušanom Tadićem, protiv koje sam igrao u Južnoj Africi 2009. godine, ima i više nego dovoljno kvaliteta da prođe u nokaut fazu takmičenja. Po mom mišljenju, verovatno i najvažnija utakmica za srpski tim  biće poslednja u grupi, protiv Švajvarske.

  Duel u njegovoj domovini nije bio jedini susret sa srpskim fudbalerima. Čitav niz godina Metju je u Rostovu delio svlačionicu, dobre i loše trenutke, sa bivšim reprezentativcem Srbije.

MB: Prvi put sam došao u Rusiju 2002. godine, u redove ekipe Rostova. Tada sam upoznao jednog srpskog fudbalera, levog beka, sa kojim sam kasnije postao veoma dobar prijatelj. U pitanju je Miloš Kruščić, sada se bavi trenerskim poslom. Održali smo kontakt, pa i dalje komuniciram sa Milošem.

Pozvali smo Miloša, a on se rado odazvao redakciji HotSporta. Kruščić, koji već godinama uspešno ‘pliva’ u trenerskim vodama, aktuelni je šef stručnog štaba mađarskog Ujpešta. Miloš nam je otkrio zanimljive detalje o njegovom prijateljstvu sa Butom.

Miloš Kruščić: Prijatno sam se iznenadio! Metju je moj veliki prijatelj! On je jedan od najboljih stranaca u Premijer ligi Rusije u tom periodu. Živeli smo veoma blizu, svakodnevno se družili i odlazili na večere. Povremeno se čujemo, održavamo taj kontakt. Vežu me jako lepe uspomene za njega. Reč je o veoma visokom igraču, kojeg krasi odlična tehnika. Retkost je i danas, a pogotovo tada, pronaći tako snažnog i visokog štopera, a da toliko zna sa loptom. Atipičan igrač za afričko podneblje. Bio je izrazito dominantan u skoku, inteligentan. Privatno sasvim otvoren za komunikaciju. Uvek ga je zanimalo mnoštvo različitih stvari, iz različitih sfera, branši… Uvek se borio za pravdu, uopšte me ne čudi kada čujem čime se bavi posle karijere. To liči na mog prijatelja – istakao je trener Ujpešta, Miloš Kruščić.

  Za razliku od njegove zemlje, But smatra da je Rusija na idealan način ‘naplatila’ organizaciju Mundijala i  stekla određene benefite. Metju veruje da su Rusi dobili pozitivan efekat, koji se najbolje odrazio na razvoj tamošnjeg nacionalnog prvenstva.

MB: Zaista sam uživao nastupajući u Rusiji, kako u Samari (Krila Sovjetov), tako u Rostovu. Još uvek pratim utakmice ruske Premijer lige. Deluje mi da se takmičenje poboljšalo u odnosu na moje vreme, vidi se dodatni napredak. Čini mi se da su Rusi na odličan način iskoristili ulogu domaćina na Svetskom prvenstvu održanom 2018. godine, kako bi dali podsticaj razvijanju domaćeg fudbala.

  Na pitanje da li se povremeno zapita ko je zapravo Metju But, imao je Južnoafrikanac spreman odgovor.

MB: Zapravo i ne… Imam želju da doprinesem našoj fudbalskoj industriji. Odlučan sam u nameri da iskoristim fudbal i njegovu popularnost, zarad poboljšanja svakodnevnog života naše zajednice. Smatram da je fudbal izuzetno moćan!

  Metju je jedan od retkih ljudi iz sveta fudbala koji prvenstveno insistira na obrazovanju i sticanju opšte kulture. Pronašao je put preko kojeg novim generacijama prenosi svoje znanje, ali i način da zadovolji želju za svakodnevnim napretkom. 

MB: Posvetio sam se stvarima vezanim za razvoj sporta u zemlji, kao što sam već rekao. Radim na televiziji u emisiji posvećenoj domaćem fudbalu. Deo sam kompanije ‘Artifical Grass‘ koja kako i samo ime kaže, postavlja veštačku travu na fudbalske terene. Stacioniran sam u dva panela Disciplinske komisije za našu Premijer ligu i našeg saradnika WADA (Južnoafrička antidoping agencija). Takođe vodim dve neprofitne organizacije koje spajaju obrazovanje i fudbal – istakao je Metju But u razgovoru za HotSport, direktno iz Južne Afrike.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Matthew Booth (@matthewboothza)

0

0