ČUKARIČKI PREDSTAVIO ŠESTORICU OMLADINACA: Tim sa Banovog brda poveo bisere na pripreme!

Čukarički od srede boravi na mini pripremama na Zlatiboru.

Ekipa je smeštena u hotelu “Palisad”, a trenira na obližnjem vrlo dobrom terenu, do kojeg je igračima potrebno nekoliko minuta hoda. S obzirom na to da Brđani imaju veliki broj reprezentativaca u mlađim kategorijama, na srpsku planinsku lepoticu otputovalo je 23 igrača, prvom timu priključeno je i šest omladinaca.

Golmanu Mateji Mirkoviću ovo su druge pripreme, bio je sa ekipom na Bledu. “Debitanti” su Marko Arsović, Mihailo Madžarević, Strahinja Borisavljević, Aleksa Koloni i Lazar Stojanović. Sva šestorica su u većoj grupi momaka koji bi uskoro trebalo da dobiju šansu i u prvom timu.

– Počeo sam u Velikoj Plani, na jednom turniru u mom rodnom mestu bio je i koordinator Omladinske škole Čukaričkog Đorđe Aćimović, on me je kasnije pozvao u Čukarički. Na Banovom brdu sam već četiri godine, startovao sam u mlađim pionirima, tada kod Marka Martaća. Cela moja porodica je igrala fudbal, stric Boban Stojanović je bio najuspešniji, stigao je do Olimpije – kazao je štoper Lazar Stojanović, koji je potom govorio o prvim utiscima sa priprema na Zlatiboru:

– Zaista imamo podršku od svih starijih igrača, lako smo se u takvim uslovima adaptirali. Dosta toga mogu da vidim od igrača na mojoj poziciji. Najviše sam gledao štopere, imam zaista šta da naučim od svakoga u timu. Za sada sam u omladincima, razmišljam samo o tome da što bolje odigramo sezonu, da budemo u vrhu tabele. Dugačko je prvenstvo, zašto se ne bismo borili i za titulu.

Ima priliku Stojanović da na treninzima gleda i igra protiv prvog strelca Super lige Srbije Muhameda Badamosija.

– Sjajan igrač. Kad bih njega morao da čuvam na utakmici, svakako ga ne bih ispuštao iz vida niti jednog trenutka.

Nada se Stojanović da bi mogao putem kojim su krenuli nešto stariji štoperi, Uroš Drezgić i Bojan Kovačević.

– Svakako me raduje činjenica da su oni već u prvom timu. Kovačević je samo godinu dana stariji od mene, iskreno se nadam da bih mogao da krenem njegovim stopama, želja svih nas ovde je da zaigramo u prvom timu.

Golman Mateja Mirković je prvi izbor Pavla Delibašića na golu u omladinskom timu Čukaričkog. Mladi Nišlija ističe da nije odmah bio golman, ali se vrlo brzo opredelio za ovu poziciju.

– Na početku sam igrao i na mestu špica, ali sam brzo postao golman. Krenuo sam da treniram fudbal u Nišu, pet godina sam bio u Realu, a odatle sam došao u Čukarički, u kojem sam dve godine. Moj deda je bio golman, izgleda da sam na njega povukao. Prvi trener ovde mi je bio Momir Mileta. Sada sam u omladincima, krenuli smo sasvim solidno ovu sezonu. Malo smo lošiji bili protiv Partizana, odlični protiv Vojvodine, takođe i na gostovanju Crvenoj zvezdi.

Mirkoviću su ovo druge pripreme sa prvim timom.

– Bio sam u Sloveniji već sa ekipom, sada je sve dosta lakše, poznajem igrače, stručni štab. Na Bledu je sve za mene bilo novo, bio sam pomalo i u grču. Ali, svi su mi i tada pomagali, posebno moje kolege golmani, Belić, Mićović i Kaličanin, koji je tada bio sa nama. Mnogo sam lakše sve uz njihovu i pomoć Olivera Kovačevića prebrodio.

Na pitanje ko je trenutno najbolji čuvar mreže u Čukaričkom, dao je diplomatski odgovor.

– Svako od njih je odličan golman. Stojanović i Mirković se nadaju i šansi u prvom timu Čukaričkog, ali uglas ističu: – Ne žurimo nigde, kad kažu da je vreme, spremni smo. Na nama je da radimo i da čekamo šansu.

Aleksa Koloni je dete Čukaričkog. Nedavno je u derbiju Omladinske lige Srbije imao zadatak da čuva Nemanju Motiku, prvotimca Crvene zvezde, koji je igrao protiv vršnjaka sa Banovog brda.

– Počeo sam da treniram u Spartaku iz Resnika. Posle dve godine sam prešao u Čukarički, gde sam već osam godina. Počeo sam na Banovom brdu da treniram sa starijim igračima, najpre kod trenera Zdravka Raukovića. Igrao sam napadača, desno krilo, posle sam prešao na beka, tu sam i ostao. Nisam bio loš napadač, lepo je davati golove, ali su meni i asistencije podjednako drage.

I Marko Arsović je već duže vreme na Banovom brdu, njegova primarna pozicija je ofanzivni vezni, a može da igra i na poziciji napadača.

– Krenuo sam sa treninzima u Omladincu iz Ljiga. U mom mestu dosta momaka se bavi odbojkom, ali mene je fudbal mnogo više interesovao. Na Banovom brdu sam već četiri i po godine – kazao je Arsović, a potom se u razgovor umešao Koloni:

– Igrali smo ranije jedan protiv drugog, u duelu regiona, Marko je igrao za Zapadnu Srbiju, ja za Beograd, još od tada se poznajemo.

Arsović je potom govorio o utiscima sa treninga prvog tima.

– Izuzetno smo srećni što smo sa prvotimcima na pripremama na Zlatiboru. Ovo je za nas neprocenljivo iskustvo, dobijamo savete koji će nam mnogo značiti. Svi se lepo ophode prema nama, imamo maksimalne uslove za trening, na nama je samo da radimo i da budemo još bolji kad se vratimo među omladince, a da potom čekamo novu priliku. Gledam igrače na mojoj poziciji u prvom timu, stvarno je neverovatna konkurencija. Gledam sve momke na treninzima, posebno Luku Adžića, može mnogo dobrih poteza da se “skine”.

Čukarički je poznat kao klub koji daje šansu mladim igračima, posebno iz svoje Omladinske škole.

– Svi mi koji smo u omladinskom timu imamo nadu da ćemo uskoro biti u prvom timu. Baš zbog činjenice da godinama unazad uvek nekoliko novih momaka iz škole Čukaričkog pristupi najjačem timu. Evo, na primer, Viktor Rogan se kroz igre u mlađim kategorijama izborio za prvi tim, tu je već duže vreme, postao je i mladi reprezentativac Srbije. Svakako se trud isplati – kazao je Koloni.

I Koloni i Arsović su istakli da od stranog fudbala najviše vole da gledaju Seriju A.

– Omiljeni tim mi je Sasuolo, zbog činjenice da nemaju veliki budžet, a već su duže vremena u eliti, imaju zanimljive igrače, često znaju da iznenade velikane italijanskog fudbala – kazao je Koloni, a potom se nadovezao Arsović:

– Rođen sam u Breši, otac je tamo radio, još uvek je u Italiji. Omiljeni timovi su mi Juventus i Torino, verovatno i zbog istih boja kao Čukarički.

Strahinja Borisavljević igra na poziciji levog beka, na mestu koje je vrlo traženo u srpskom fudbalu u poslednje vreme.

– Počeo sam u školi fudbala Trijumf u Sremčici. Već dugo sam u Čukaričkom, evo osma godina. Došao sam na Banovo brdo tako što smo moj pokojni otac i ja našli broj na sajtu kluba broj, pozvali telefonom i došli na trening. Prvi trener mi je bio Pavle Delibašić, koji mi je i sada šef struke u omladincima. Normalno je da nam je svima cilj prvi tim. Ali, korak po korak, ništa ne treba raditi preuranjeno. Treniramo, radimo i čekamo svoju šansu. U početku smo se malo i pribojavali kako će sve izgledati na pripremama sa prvim timom, s obzirom da smo novi ovde. Ali, momci i čitav stručni štab su za svaku pohvalu, svi su više nego korektni prema nama – istakao je Borisavljević.

Momci iz okoline Beograda često se opredele da karijeru nastave u Čukaričkom, tako je bilo i sa Mihailom Madžarevićem.

– Počeo sam u Borcu iz Ostružnice sa pet godina, na Banovom brdu sam od svoje dvanaeste godine. Sad već mogu da kažem da sam odrastao u Čukaričkom. Igram na poziciji zadnjeg veznog, a mogu i na mestu štopera. Izgleda da su iz mojih krajeva defanzivni vezni, eto i kapiten Docić koji je iz Obrenovca igra na tom mestu. Uglavnom, zadovoljstvo nam je što smo na priprema sa prvim timom, imamo priliku da učimo od daleko iskusnijih i fizički spremnijih momaka od nas. Na nama je da se naviknemo na taj ritam i da naučimo nešto od njih. Imam i veliku podršku sadašnjeg šefa Delibašića, koji me savetuje u svakom trenutku – zaključio je Madžarević.

0

0