REBRAČA OTVORENIJE NEGO IKAD: Evo ko ga je doveo u Partizan, šta misli o Žocu, a šta o profesoru Nikoliću!
Jedan od najvećih ikada!
Željko Rebrača je jedan od košarkaša koji je obeležio određeni deo istorije domaće košarke. Sarađivao je sa najvećim trenerima koje je Balkan iznedrio, a evo šta je imao da kaže o Duletu Vujoševiću.
‘Dule je imao velikog uticaja na mene. On je specifičan sam po sebi, od tih nekih knjiga koje je dodeljivao da se pročitaju pa da ih posle prepričaš. Ne mogu sada da se setim koje su bile. I kada sam igrao u Italiji, u Benetonu, on je vodio Pistoriju, imali smo odličnu komunikaciju i u tom periodu. On je radio sa mladim, ekstratalentovanim košarkašima, od Divca, Danilovića, Saleta Đorđevića, do nas mlađih.’ – rekao je u razogovoru za Telegraf.
Kako i sam kaže, njega je u Partizan doveo Sale Đorđević.
‘Sale Đorđević koji je tada sa Nebojšom Ilićem služio vojsku u Novom Sadu i ostavljali su svoju civilku kod nas u stanu i trenirali sa NAP-om. On me je jednom ili dvaput odveo na trening Partizana koji je tada za mene izgledao kao NBA tim. Bio je tu jedan veliki respekt, sledeće godine sam i došao kada je Željko preuzeo tim.’
Visoko mišljenje ima o Željku Obradoviću i legendarnom profeseru Aci Nikoliću.
‘ Ja Željka nisam znao od ranije, znali su ga njegovi saigrači. On je bukvalno iz patika krenuo da bude trener. Tek uz njega sam više voleo košarku i želeo sam da se bavim time, pre svega jer sam mnogo putovao i mogao sam da obilazim gradove po Evropi. Željko, zajedno sa profom Nikolićem, je doneo meni osnove košarke. Kroz ono što sam naučio u prve dve godine radeći sa njima, koristilo mi je mnogo kroz dalju karijeru. Kada sam otišao u Italiju, nisam morao da razumem jezik, znao sam šta hoće. I više sam znao nego što su mi tada, i kasnije u NBA-u pokazivali. To viđenje košarke, koje je profa pokazivao je značilo, Željko je to samo podigao na viši nivo.’ – rekao je i odmah potom nastavio:
‘To je cela filozofija gledanja na košarku. Niko nije postao vrhunski igrač samo na timskom treningu. Pored toga postoje i individualni treninzi. Radilo se 6 do 8 sati dnevno. Ako želiš da budeš vrhunski igrač moraš da živiš košarku 24 sata, da poštuješ tu igru, vodiš raćuna o svom telu i svemu što dolazi okolo. Nije jednostavno, možeš da uradiš sve, a da ne uspeš. Željko nam je to prenosio, da moramo da verujemo u sebe i da mnogo radimo, jer bez toga ne postoji uspeh. Mi smo gledali da postoji sportski uspeh, a materijalni je dolazio sa tim.’
O popularnom Žocu, rekao je sledeće..
‘Željko je dosta zahtevan trener. Način na koji je on shvatao i živeo košarku 24 sata, i taj Profin uticaj koju je digao na još viši nivo, taj dril koji je on tražio nije mogao svako ni da ispoštuje. Ja jesam bio taj tip igrača koji je tražio taj grublji pristup. Maksimum sam davao u tom grubljem pristupu ka meni, da bi iskazao sve ono što mogu. Ako je neko bio mekan, ni ja nisam odgovarao adekvatno. On je veliki uticaj imao na mene da izvuče ono najbolje. Da nije bilo njega u mojoj karijeri, ne bih ni ja bio to što jesam.’