SRBIJU ČEKA REPRIZA RIVALA NA MUNDIJALU: Izuzetno kvalitetni i najuspešniji ikada, „Uedinjene nacije“ zrele za osvetu i napadački talentovana „egzotika“! (VIDEO)

Neće biti lako, ali može da se igra!

Fudbaleri Srbije su juče na žrebu u Dohi saznali svoje rivale za predstojeći Mundijal, koji se igra u novembru i decembru u Kataru. Orlovi se nalaze u grupi G zajedno sa Brazilom i Švajcarskom, kao i na SP u Rusiji 2018. godine. Poslednji rival Srbije u grupi će biti reprezentacija Kameruna.

🇷🇸🇧🇷🇨🇲🇨🇭| Ваш коментар жреба? 🤔

📸: @FIFAWorldCup#SrcemSvim #Orlovi #Srbija#Qatar2022 #WorldCup #FSS#FIFAWorldCup #FinalDraw pic.twitter.com/3clJCeBZaO

— Fudbalski savez Srbije | FA of Serbia (@FSSrbije) April 1, 2022

BRAZIL

Najuspešnije reprezentacija u istoriji svetskih prvenstava. Osvojili su ih čak 5 (1958, 1962, 1970, 1994, 2002) i jedina su selekcija koja nikada nije propustila najveće takmičenje najvažnije sporedne stvari na svetu. Definitivno u prethodne dve decenije nisu pokazali zašto imaju epitet fudbalski najtalentovanije nacije na planeti. Na poslednja tri od četiri Mundijala su takmičenje završavali u četvrtfinalu, dok su jedini put prošli među četiri najbolje ekipe kada su i sami bili domaćini, ali ih je tada Nemačka demolirala na Marakani sa čuvenih 1:7.

Nakon smene generacija u eri posle Kake, Ronalda, Ronaldinja između prvenstva u Nemačkoj i onog u Africi Karioke su bile željne liderske figure, a početkom decenije iza nas su ga i dobile. Nejmar je neko ko je otelotvorenje brazilskog fudbala, rođen je sa loptom, previše harizmatičan i neverovatno talentovan, ali takođe ponekad previše lenj i neprofesionalan. Ovo mu je treće Svetsko prvenstvo na kome je lider reprezentacije. U svojoj domovini 2014. imao je epitet najnovije superzvezde, četiri godine kasnije bio je etabliran igrač za koga su smatrali da preuzima štafetu najboljeg na svetu od Mesija, a ove godine već na Nejmara gledaju kao nekoga ko nije bio ni blizu uspešan koliko se očekivalo od njega, kako klupski tako i sa nacionalnim timom, pa bi najbolji fudbaler ove reprezentacije upravo ovde mogao da učini korak napred i samostalno osvoji jedan veliki trofej.

Pored njega okosnicu ekipe čine Markinjos, Militao i Tijago Silva kao tri najpouzdanija centralna defanzivca Brazila, takođe imaju i izuzetno iskusne bekove kao što su Dani Alveš koji proživljava drugu mladost u dresu Barselone, Danilo i Aleks Sandro. U sredini glavna karika je Kazemiro, a na poziciji zadnjeg veznog imaju i Fabinja, kao i Freda, nešto ofanzivnije Bruna Gimaraješa i Lukasa Paketu, dok bi pored Nejmara u napadu najveće probleme Srbiji stvarali Rafinja koji igra već dve sezone na jako visokom nivou u Lidsu,  a ne treba zanemariti ni dvojac Real Madrida Rodriga i Vinisijusa, dok bi najveće probleme u špicu stvarao fantastični Gabrijel Žesus. Definitivno je strašno koliko koncentrovanog kvaliteta ima u jednoj reprezentaciji, gde gotovo 30 igrača može da podjednako konkuriše za put u Katar.

ŠVAJCARSKA

Najveći dužnik Srbije sa Mundijala u Rusiji, i iz percepcije prosečnog navijača ekipa koja je zrelad da joj se osvetimo. Crveni Krstovi su najveći uspeh imali u epohi oko Drugog svetskog rata, stizali su tri puta do četvrtfinala i to1934, 1938. i 1954. Imali su jako dug period bez učešća od Engleske 1966. sve do Amerike 1994. godine. Od tada Švajcarska je gotovo neizostavan član Mundijala. Prošli su grupu na poslednja 3 od 4 prvenstva, a uvek su završavali takmičenje u osmini finala. U ovom veku su pre nokaut faze ispali jedino 2010. kada su bili u grupi sa Španijom, Čileom i Hondurasom.

Ekipa podno Alpa je definitivno kvalitetnija ekipa nego ona iz 2018. Tu su i dalje okosnica ekipe koju čine „Ujedinjene nacije“ u vidu velikog broja fudbalera stranog porekla. Glavna osovina je i dalje, iako ne po kvalitetu, po liderstvu na terenu Granit Džaka i Đerdan Šaćiri, kapiten i zamamenik istog, koji su režirali trijumf njihove reprezentacije nad Srbijom 2018. Džaka je i dalje fudbaler najvišeg nivoa, neizostavni je član sastava Arsenala, i neko kome se kapitenska traka neretko nalazi na ruci kada igra u crveno-belom dresu giganta iz Londona. Teško da u evropskom fudbalu postoji mnogo većih boraca i konstantnijih igrača od Granita, ali sklon je kiksevima pa odatle malo negativnija percepcija o njemu. Saćiri je neko kome je karijera u padu, nedavno je debitovao za Čikago u MLS ligi , pa je osim liderstva verovatno fudbalski u drugom planu selektora Murata Jakina.

Od ostalih fudbalera mora da se izdvoji najpre iskusni golman Jan Zomer, koji je najzaslužniji za direkan plasman Švajcarske na SP, jer je odigrao čudesnu partiju protiv Italije. Takođe i ostatak njihove odbrane je izuzetno kompaktan i disciplinovan. Kvaliteta ima i više nego dovoljno u vidu Fabijena Šera, Nike Elvedija, Manuela Akandžija, Kevina Mbabua, Džordana Lotombe i iskusnog Rikarda Rodrigeza. Sredina je takođe jako tvrda, tu kvalitetom odskače Denis Zakaria fudbaler Juventusa, dok bi tu još nezgodni bili Djibril Sou, Fabijan Frej, Remo Frojler i Mišel Abišer, koji bi svi komotno imali svoje mesto u startnoj postavi Orlova. U napadu je najveća pretnja ubitačni i superbrzi Breel Embolo, kao i Noa Okafor, a ne treba zaboraviti ni uvek neugodnog Marija Gavranovića.

KAMERUN

Reprezentacija Kameruna je relativno novo ime u svetu fudbala kao i većina afričkih selekcija. Prvi put su na svetsku smotru otišli pre ravno četiri decenije a od tada su Neukrotivi lavovi, kako ih nazivaju u Africi, bili učesnici 1982, 1990, 1994, 1998, 2002, 2010 i 2014. godine. Najveći uspeh jeste četvrtfinale 1990. u Italiji kada je planetom odjeknulo ime „starca“ Rožera Mile. Poslednja dva prvenstva na koja su otišči su završvali u grupi, u Južnoj Africi su bili na niskom 31. mestu, da bi u Brazilu bili potpnu razbijeni od svakog protivnika i završili kao ubedljivo poslednji. Ove godine su ipak najspektakularnija selekcija, jer su najpre na svom terenu na Kupu afričkih nacija stigli i okrenuli 0:3 Burkine Faso, da bi pre nekoliko dana senzacionalno eliminisali Alžir u 124. minutu, kada su samo par minuta pre toga primili gol koji je trebao da ih ostavi bez Mundijala.

Što se tiče samog sastava Kameruna napadački dvojac Karl Toko Ekambi i Vinsent Abubakar su postigli neverovatnih 13 golova kombinovano, koliko nije ni jedna druga reprezentacija kada se uračunaju svi pogoci. Naravno ne treba zaboraviti ni lidera ekipe u svakom smislu Erika Čupo-Motana koji je srce i duša Neukrotivih lavova. Tu su još na golu Andre Onana, a ispred njega bi trebalo da budu Žan Šarl Kastejeto i Mišel Ngadu, kao i Žerom Onguene. Bekovima i sredinom Kamerun ne može da se pohvali, pa zato nemaju čvrstinu i primaju veliki broj golova, ali po krilima mogu da budu izuzetno opasni, najviše preko Nikolasa Ngomaleua, fudbalera Jang Bojsa koga se navijači Zvezde verovatno sećaju, dok je nekadašnji napadač Partizana, Leandro Tavamba neprijatna opcija sidraša za maltretiranje svih štopera Srbije.

Definitivno reprezentacija koja je epitom termina egzotične ekipe, kao i svih ostalim selekcijama sa Crnog kontinenta nedostaje im discipline, pa ukoliko ne ide po njihovom ne ustručavaju se od prljavih startova i poteza, kao kada ih je Hrvatska na Mundijalu u Brazilu demoilirala, ali po cenu velikog broja nesportskih udaraca. Definitivno da žele da prvi put prođu grupu posle više od 30 godina, ali u ovakvoj konkurenciji teško je verovati da Neukrotivi lavovi imaju šanse za prolaz. Ipak, lopta je okrugla, Mundijal je za sedam meseci, a do tada, biće sve samo ne dosadno.

0

0