VLADIMIR MATIJAŠEVIĆ: ‘Planiramo da se pojačamo igračima iz inostranstva! Već imamo zvaničnu ponudu za Rakonjca!’

‘Moram da priznam, očekivao sam da ćemo imati bar 20 bodova prednosti u odnosu na najbliže pratioce.’

Čukarički je pred pauzu zbog obaveza reprezentacija otišao u sjajnom rasploženju, sa prvom pobedom protiv Vojvodine u Novom Sadu posle jula 2015. godine. Na taj način, Brđani dva kola pre početka doigravanja čvrsto drže treću poziciju, sa 12 bodova više u odnosu na niški Radnički, čak 14 na TSC…

– Imali smo dosta povreda na početku sezone, od Mijailovića, Docića, Stevanovića, Kajevića, Puškarić se vraćao. A sve su to vrlo iskusni i značajni igrači za naš tim. Nastupali smo i u Evropi, naravno i prethodna sezona je ostavila traga. Ali, moram da priznam, očekivao sam da ćemo imati bar 20 bodova prednosti u odnosu na najbliže pratioce. Pominjao sam želju da probamo da razdvojimo Crvenu zvezdu i Partizan. Ne kažem da bismo se borili za titulu da nije bilo tih povreda, ali razlika bi bila pet ili šest bodova u odnosu na večite rivale – kazao je na početku razgovora Vladimir Matijašević, direktor Čukaričkog.

Naredna sezona će biti od velikog značaja, s obzirom na veliki uspon srpskog klupskog fudbala. Od sezone 2023/24 Srbija će imati pet predstavnika u Evropi, najverovatnije jednog direktno u grupnoj fazi Lige šampiona, drugog u kvalifikacijama za elitu, treći bi igrao u plej-ofu za Ligu Evrope (zagarantovana najmanje grupna faza Lige konferencija), a četvrti i peti bi se borili u kvalifikacijama za treće po rangu takmičenje.

– Ne bih da naglašavam da je naredna sezona ključna. Nismo još ni ovu završili, ali smo na dobrom putu da se izborimo za Evropu. Ako u tome uspemo, a ne vidim razlog da tako ne bude, onda ćemo prvo razmišljati o tome da probamo i u Ligi konferencija da napravimo dodatni iskorak, kao što smo to učinili na početku ove sezone. Naravno da u klubu razmišljamo o narednoj sezoni, o formiranju tima i budžeta. Iskreno, za sada mogu da otkrijem da planiramo da se pojačamo igračima iz inostranstva. Veliko je pitanje hoće li i sadašnji tim ostati na okupu.

Interesovanja za igrače Čukaričkog konstantno ima, na velikim mukama biće Uprava kluba.

– Videćemo šta će se dešavati, teško je neke stvari predvideti. Kako bih mogao da zabranim Mijailoviću, Dociću ili Stevanoviću da odu u slučaju dobre ponude? Mogu jer imaju ugovore, ali to ne bi bilo fer. Bili smo voljni da pustimo Mijailovića i zimus, ali je Partizan odustao. Neću da ulazim u njihove razloge, mislim da su pogrešili, a nama je taj igrač mnogo pomogao – zaključio je Matijašević.

Na primeru Bojana Roganovića, momka koji je za širu fudbalsku javnost bio anonimus, Matijašević je objasnio i neke druge stvari.

– Na pripremama u Sloveniji predsednik Dragan Obradović je bio skeptičan prilikom dovođenja Roganovića. A, sad se kune u njega. Momak je došao iz crnogorskog kluba koji je ispao u Drugu ligu. Ostali smo bez Kamenovića, bili smo u potrazi za levim bekom, tražili smo ga bukvalno svuda. Imali smo tri ponuđena slična igrača, tehnički direktor Goran Grkinić ga je gledao, posle i ja. Videli smo da ima „strašnu“ levu nogu i kapacitet za napredak, što se i desilo. Uz njega je dodatno napredovao i naš drugi levi bek Nemanja Tošić, sa kojim smo potom i produžili ugovor. Ali, nisam ni ja bezgrešan, pogrešio sam deset puta – kazao je Matijašević.

U prethodnom periodu Čukarički je realizovao nekoliko velikih transfera, a ti momci su osim finansijskog momenta klubu sa Banovog brda svojim partijama u novim klubovima doneli i dodatni imidž. Pre svega se to odnosi na Veljka Birmančevića i Đorđa Jovanovića, koji blistaju u Malmeu, odnosno Makabiju iz Tel Aviva.

– Svi pitaju gde su naši igrači kad odu iz Čukaričkog. Neki su otišli mladi, potrebno im je vremena. Mislim tu na Tedića, Kamenovića, Mašovića… Eto, Mašović je otišao vrlo rano, a sada je standardan u ekipi iz Bundeslige, Bohum je sa njim produžio ugovor. A ono što čine Birmančević i Jovanović je dovoljan pokazatelj da nismo grešili. Odlaskom Jovanovića postavilo se pitanje ko će odmeniti prvog strelca ekipe.

U Upravi kluba nisu brinuli, zamena je već bila spreman, a partijama tokom priprema i na početku prolećnog dela šampionata Marko Rakonjac je iskočio u prvi plan.

– Imamo već zvaničnu ponudu za Rakonjca, ali ga neću pustiti danas, videćemo ovih dana. Odolevaću još dan ili dva – malo u šali, malo u zbilji je kazao Matijašević, koji je potom dodao:

– Što se mene tiče, može da ostane do juna, klub ne žuri, ali tu se pita i igrač. Imali smo skoro gotov ugovor sa Dinamom iz Kijeva, nažalost desilo se to što se desilo u Ukrajini. Upravo je protiv Dinama Rakonjac odigrao fantastično, gledali su ga iz evropsko velikana, ali…

Zašto na Brdu najbolje uspevaju napadači? Velike transfere ostvarili su Nikola Stojiljković, Andrija Pavlović, Ognjen Mudrinski, Slobodan Tedić…

– Takav fudbal igramo, napadački. Verujte mi, naša liga nije laka, ako daš deset do 15 golova, normalno je da zapadneš za oko inostranim klubovima.

Pojedini klubovi se često saopštenjima oglašavaju i na taj način upućuju kritike pre svega na suđenje. U Čukaričkom ne razmišljaju na taj način.

– Nećemo da se žalimo. Imali smo samo jednu takvu situaciju pre nekoliko godina, ali to je već zaboravljeno. Uvek ću pre pozvati gospodina Filipovića da mu se požalim na nešto ako imam, međutim u poslednje vreme ga nisam zvao. I sudije su ljudi mogu da pogreše.

Na otvaranju prolećnog dela šampionata na stadionu „Rajko Mitić“ u duelu Crvene zvezde i Čukaričkog VAR nije radio prvih pola sata igre.

– Rekli su mi da je kvar bio u pitanju, u to verujem i tu je kraj priče. Gledamo da nam fudbal ide napred. Reprezentacija je na Mondijalu, Crvena zvezda i Partizan su napravili veliki uspeh u Evropi, sada i mi to želimo.

U komentarima na društvenim mrežama i raznim portalima mnogi Čukaričkom zameraju „nedostatak ambicija vezanih za osvajanje trofeja“ i „konstantnu prodaju igrača“.

– Dragan Obradović je od dolaska u klub sigurno četiri godine samo ulagao novac. Pa ko će da da oko deset do 15 miliona evra, a da mu se ništa ne vrati? Niko! Klub nema velika sponzorstva, imamo nešto malo od FSS, imamo novog sponzora kompaniju „Efbet„, od ranije su tu „Pinoles„, „Si-Bi-Es„. Moramo da prodajemo da bismo živeli. Iza nas niko ne stoji, ovaj klub ispod tri do četiri miliona evra godišnje ne može da funkcioniše – kazao je Matijašević, koji je potom dodao:

– Za napad na trofej uvek je lakše klubovima sa većim budžetima. Lakše i dovode igrače. Čukarički ne odustaje od trofeja, ali moramo da sačekamo pravu situaciju. Trenutno nije takva da poremetimo Zvezdu i Partizan jer su igrački dobro organizovani. Čukarički još uči u Evropi, napravili smo ove godine iskorak, sad očekujem napredak na drugi stepenik.

Kako je rastao klub, rasli su i transferi, gotovo da se ne priča više o onima ispod milion evra?

– Nije baš da ne razgovaramo ispod milion evra, kao klub želimo i da učinimo igračima. Evo, poslednji takav slučaj je sa Asmirom Kajevićem, koji je mnogo zadužio klub, u međuvremenu je postao rekorder po broju nastupa i broju postignutih golova za naš tim. Pravili smo korak po korak i stigli tu gde jesmo. Planski radimo transfere, Jovanovića smo pustili jer smo imali zamenu Rakonjca, a tu je Spasojević, doveli smo i Aganspahića.

Moderna era Čukaričkog počela je pre tačno deset godina. Na proleće 2012. godine je zaljubljenik u fudbal Dragan Obradović rešio da kupi tim sa Banovog brda. Dve godine kasnije u Čukarički je stigao i Vladimir Matijašević, a klub je konstantno rastao, u svakom pogledu.

– U suštini, funkcionisanje kluba je isto kao i tada na startu. Neki ljudi su se promenili, većina ih je tu. Igrački kadar tada i sada ne može da se poredi, bili smo u Prvoj ligi, a onda se to naglo širilo, Evropa, usponi, padovi. Transferi su drugačiji, tada si mogao da dovedeš igrača za malo novca, danas to jednostavno nije moguće – istakao je Vladimir Matijašević, sportski direktor Čukaričkog.

Da li ste tada verovali da će klub za deset godina biti personifikacija za uspešno poslovanje?

– Uvek verujem u uspeh, kada je dobra organizacija, što podrazumeva da se u posao ne meša sto ljudi. U Srbiji ima mnogo primera dobrog poslovanja, TSC, Voždovac, Napredak se uzdigao, Mladost. Svi ti klubovi funkcionišu drugačije, ali se zna ko se pita. Da li srpskom fudbalu nedostaju dobri sportski radnici, direktori? – Da. Ne želim da pričam o sportskim direktorima u drugim klubovima, svako radi drugačije, ali organizacija mora da postoji. Sportski direktor sa saradnicima mora da se pita za sve sportske stvari u klubu, naravno tu je i predsednik. Ne može sportski sektor da donese ponudu od milion, a predsednik traži tri. U suštini može, ali tu uspeha nema. U Čukaričkom nas je malo, tu su moji saradnici Grkinić, Sikimić, međutim zna se ko šta radi. Žao mi je što na primer ne funkcioniše Sloboda iz Užica, a imaju fantastičan stadion. Sa druge strane Radnik odlično radi sa Gašićem, Lučani takođe, jer se ne pita mnogo ljudi. Nemoguće je da deset ljudi odlučuje i ima isto mišljenje.

Svi hvale Čukarički u smislu organizacije, igračkog kadra, rezultata, ali nedostaje infrastruktura, stadion?

– Čekamo dozvole za stadion već osam godina. Sa sportskim društvom pregovaramo oko renoviranja i sređivanja kancelarija i tu smo već u završnoj fazi dogovora. Ponovo ćemo podneti zahtev za izgradnju stadiona. To je državno i niko to neće nositi kući. Projekat odavno postoji.

Na kraju, Matijašević se osvrnuo i na primer Hrvatske. U šampionatu susedne države, u ligi od deset klubova, čak četiri se bore za titulu.

– Kod Hrvata je privatizacija učinila svoje. Biće nam potrebno vremena za to. Nadam se pre svega boljoj infrastrukturi, evo država već pomaže izgradnju stadiona po Srbiji. Čukarički ima problem sa trening centrom, bilo bi dobro ako bismo našli nešto u blizini Košutnjaka. Time ćemo se baviti u narednom periodu – zaključio je na kraju razgovora za klupski sajt direktor Čukaričkog Vladimir Matijašević

0

0