ENDI MAREJ VEĆ PRAVI RETROSPEKTIVU KARIJERE: Tvrdi kako je drugima bilo lakše, a on morao da igra sa Novakom za Slemove!

Legendarni Škot iskren!

Škotski teniser, bivši svetski broj jedan i osvajač tri Grend slem titule, Endi Marej, napravio je osvrt na svoju karijeru, ali i sadašnje stanje, a nedavno je upisao i 700. pobedu u karijeri. Britanac je naglasio kako želi da dođe i do 800. pobede:

„Znači mi mnogo jer je izuzetno bilo teško doći do te brojke, pogotovo zbog svega što se dešavalo poslednjih godina. Ponosan sam što sam u grupi igrača koji imaju toliki broj pobeda, na neke od njih sam se ugledao dok sam odrastao, a neki su najbolji igrači u istoriji. Izuzetno sam ponosan na uspeh koji sam ostvario, na mečeve koje sam dobio, pogotovo u ovako teškoj eri. Nadam se da ću ostvariti i 800“, rekao je Endi.

Osvrnuo se i na značaj statiskike za njegovu karijeru:

„Pobeda koja mi je donela prvo mesto na svetu, to je možda i najvažniji uspeh u karijeri. Ranije nisam mnogo pažnje obraćao na brojke, ali kako mi se bliži kraj karijere, smatram da bi bilo lepo ostvariti ovakva dostignuća“.

Zatim se osvrnuo koliko je njegov put do prve velike titule bio teži od ostalih:

„Period između Vimbldona 2012. i Olimpijskih igara je bio veoma važan za mene. Rodžer je osvojio svoj prvi slem protiv Filipusisa, Rafa je pobedio Puertu, a Novak je bio bolji od Conge. Niko od tih finalista nije bio grend slem šampion. Kada sam se ja borio za najveće titule, igrao sam protiv Rodžera nekoliko puta, protiv Novaka takođe. Bila su to teška finala. Kada sam izgubio na Vimbldonu od Rodžera te 2012. godine, osećao sam i dalje mnogo pritiska, sumnje. Radio sam naporno, ali mi je nedostajao taj poslednji korak. Posle nekoliko sedmica sam osvojio Olimpijske igre, ponovo protiv Rodžera, na istom terenu. Bio je to važan korak za mene“.

Marej je osvajao US Open 2012. pobedivši u finalu Novaka Đokovića, naredne godine je osvojio i Vimbldon protiv istog rivala, da bi 2016. uzeo svoj poslednji Slem, takođe u domovini, kada je u finalu savladao Miloša Raonića.

0

0