OBRADOVIĆ ISKREN ZA HRVATE: Ne bih vodio Hrvatsku, trofej sa Partizanom velika senzacija u svakom pogledu! (VIDEO)

Veliki intervju Željka Obradovića

Najtrofejniji evropski trener, Željko Obradović, govorio je za hrvatski medij Indeks.hr u opširnom intervjuu, o svom evropskom trofeju na klupi Partizana, odnosu sa hrvatskim košarkašima i zašto se ne bi vraćao selektorskom poslu:

„Ogromna seznacija u svakom pogledu. Prva godina moja kao trener, ekipa koja je osvojila titulu, a prosek godina je bio manji od 22 godine. Valjda osmorica nikada pre toga nisu izašli u inostranstvo. Milenko Savović je izabrao Fuenlabradu tada da nam bude baza. Rekao sam igraima da moramo sve da uradimo da pridobijemo te ljude u Španiji. Na kraju su nas zvali Partizan iz Fuenlabrade. Toliko su nas voleli navijači. Poistovetili su se sa nama i to prijateljstvo i danas traje. Sećam se poslednjeg treninga pred početak plej-ofa, bio je Daniloviću rođendan, pitali su ljudi iz Fuenlabrade da dođu da gledaju taj trening, bilo ih je 5.000 ljudi, neverovatno. Došli smo tada iz pozicije autsajdera da verujemo u sebe i zahvaljujući radu smo verovali da svakoga možemo da pobedimo. Izbacili smo prvo Kinder u majstorici, onda Filips iz Milana. Sećam se da su izjavljivali tada sa su favoriti protiv nas iako smo ih te sezone dva puta pobedili. Pomislio sam da nema ništa bolje za nas da misle da su favoriti“ – rekao je Željko koji je učestvovao u najvećem uspehu Partizana u njegovoj istoriji.

Samo finale je bilo izuzetno napeto i teško:

„To finale je bilo takvo, mogli smo lakše da je privedemo kraju utakmicu. Tomaš Žofesa je pogodio mnogo težak koš, a onda Saša pogađa taj šut preko dva igrača… Nešto neverovatno. Sećam se, kada mi je pokojni profesor prišao i poželeo još mnogo titula, pomislio sam šta priča ovaj čovek, to je sada i nikada više“.

Zatim je pričao o Toniju Kukoču i Krešimiru Ćosiću:

„Toni je bio neverojatan igrač. Mogao je pokrivati sve pozicije. Sve je znao, sve je razumeo. Imao je brzinu, a ono što je najvažnije za košarku, brzo je mislio. Fizičke predispozicije koje je imao na svoju visinu su bile neverojatne. Bio je levoruk, imao je sjajan šut za tri poena, fenomenalno je predviđao igru, kako u napadu, tako i u obrani. Bio je ekstra igrač u svakom pogledu, a pri tome je Toni i ekstra čovek, što je još važnije. Zaista sam uživao tih godina kad smo igrali u reprezentaciji. To je bilo za antologiju. Taj događaj samo pokazuje koliko navijači Partizana razumeju košarku, koliko su spremni nagraditi velike majstore. Bez obzira na to što smo zasluženo izgubili, ostaje veliko zadovoljstvo da su navijači Partizana nagradili velikim aplauzom ekipu koja je to zaslužila, a pre svih Tonija Kukoča“.

Potom nastavio sa hvalospevima na račun Kreše Ćosića:

„Krešo je u svakom pogledu bio čovek ispred svog vremena. Dule Vujošević nam je bio trener u Partizanu u vrijeme kad su nam došli Divac, Paspalj, bio je tu Sale Đorđević kao mlad igrač, kasnije je došao i Danilović. Vujošević je bio toliki pametan da je na trening doveo Krešu koji je tada bio trener reprezentacije. Sa nama je odradio par treninga, najviše zbog Divca, Paspalja i Đorđevića koje je vodio na Eurobasket 1987. Kad smo ga vidjeli na treningu, to je bilo čudo. Najiskrenije. Radili smo neverojatne stvari. Profa Aca Nikolić je priznao koliko je od Kreše naučio. Ćosić je bio čovjek koji je ne samo mijenjao košarku, već je mijenjao i vrhunske trenere kao što je bio profesor“.

A imao je Željko i svojih momenata kao selektor reprezentacije, dotakao se posebno onog intervjua nakon debakla u Novom Sadu, koji je godinama prerastao u antalogijsku konferenciju:

„Veoma retka sitiuacija kada sam kritikovao igrače na konferenciji za medije, ali sve što sam rekao na toj konferenciji sam pre toga reako njima u svlačinici. Dan danas imam princip da ono što mi radimo i pričamo u svlačionici da je to između nas i ostaje samo između nas, a da na konferenciij štitim igrače. Ta konferencija je bila takva kakva je bila, drago mi je da su ti igrači shvatili neke stvari, sa njima svima sam u sjajnim odnosima danas. Žao mi je samo što je to bilo u Novom Sadu, na prvenstvu Evrope u našoj zemilji. Imali smo dobru ekipu koja je imala kvalitet za medalju. Ispustili smo priliku, na kraju sam ja preuzeo odgovornost i povukao sam se“.

Tada su kružile priče i o fizičkom sukobu igrača:

„Te detalje ne znam. Pokušavao sam sve da uradim što je bilo u mojoj moći. Prošlo je 17 godina od tada, meni je žao što su se neki oprostili od reprezentacije na taj način. Pre svega Bodiroga, Rebrača i Tomašević koji su mnogo dali reprezentaciji. Mnogi drugi su nastavili dalje, to im je pomoglo da postanu bolji. Šta se događalo i kako se događalo … ne bih ulazio u to. Meni je žao pre svega zbog ta tri igrača i što nismo došli do medalje u Beogradu“.

„Ja bih za Dinu mnoge stvari uradio, ali ta situacija sigurno ne. Iz prostog razloga, jer sam onog trenutka, kada sam završio sa reprezentacijom svoje zemlje, rekao da ne bih mogao niti jednu reprezentaciju da treniram. ne bih mogao sebe da vidim da vodim reprezentaciju neke druge zemlje, protiv moje zemlje. Imao sam mnogo ponuda i sve sam ih odbio iz tog razloga“ – zaključio je Obradović.

0

0