NEKE STVARI SE NE ZABORAVLJAJU: Luka Milivojević otvorio dušu pa Englezima pričao o NATO bombardovanju i Večitom derbiju!

Srpski reprezentativac Luka Milivojević otvorio je dušu te se prisetio svog detinjstva.

Sjajni vezista koji već duže vreme uspešno nosi dres Kristal Palasa govorio je za klupski sajt i tom prilikom se dotakao raznih tema. Otkrio je da mu je pokojni otac preneo ljubav prema fudbalu, kao i to kako je preživeo NATO bombardovanje.

– Tradicija u mojoj porodici je da smo svi zvezdaši. Otac me je odveo na stadion šest sati pre utakmice. Bio je u grupi sa šest ili sedam prijatelja. Policajac ga je pitao ‘Da li si lud’ Kako možeš sa tako malim detetom na utakmicu?’. Mi smo okoreli navijači Crvene zvezde, zato što je moj otac bio ludi navijač. Gledao sam ga kao dete i ne mogu da se setim utakmice, ali mi je ostalo u sećanju da sam bio. Posle toga sam stalno gledao fudbal i zavoleo ga – počeo je svoju prilu Milivojević i potom dodao:

– Sve je bilo pozitvno, svi su bili srećni i možda je to ostalo negde u meni. Možda posle toga sve izađe iz tebe, posebno kad si dete možeš da vidiš ima li ljubavi. Fudbal mi je ostao u venama.

Proslavljeni fudbaler se vratio u 1999. godinu i opisao kako je on doživeo NATO bombardovanje.

– Sećam se dana kada je NATO počeo da baca bombe na našu zemlju. Bio sam dete, tek sam krenuo u školu i sećam se da su svi bili zbunjeni i u panici. Ja nisam shvatao zašto. Šta se dešava? Bio sam na fotelji jednog dana, pričao sa majkom i ocem, koji je otišao da zatvori radnju jer kreće rat, a narod će da lomi staklo i krade stvari. Kada je bomba eksplodirala i kada slušaš druge, shvatiš da je to bilo samo dva kilometra od tvoje kuće. Kada si dete samo vidiš da nešto nije u red, panika te okružuje, ali ne shvataš sve što se dešava. Pokušavaš da dobiješ pomoć od majke, ali ni ona ne može da ti pomogne jer takođe paniči.

Iako je u zemlji ‘vladala nestašica’, za Luku je uvek bilo fudbala.

– Sećam se kada sam izašao najbolje da se igram sa drugarima, roditelji su nam govorili da se pazimo. Kakio da se pazimo? Nigde nije sigurno, bomba može da padne bilo gde. Za nas je takvo stanje postalo normalno, nije bilo razlike ako želiš da se paziš. To je za nas, da kažem, bio normalan život. Nema treninga, škole, hrane… Ali je uvek bilo fudbala – zaključio je srpski fudbaler.

0

0