MARKO RAKONJAC ZA HS: ‘Zahvalan sam Saletu jer me je probudio! Mislim da je došlo moje vreme i želim da opravdam ukazano poverenje’

‘Nemamo nameru da se branimo na Marakani ! Želimo da igramo ofanzivan fudbal!’

Posle dugog ‘zimskog sna’ vreme je za buđenje na terenima širom naše države. Podijum ponovo pripada najkvalitetnijim fudbalerima u Srbiji. Iza klubova koji nastupaju u elitnom rangu takmičenja je izuzetno zanimljiv prelazni rok koji su obeželili brojni transferi, kako igrača, tako i trenera. Već u subotu na programu je derbi 22. kola Superlige, a akteri su Crvena zvezda i Čukarički. Aktuelni šampion dočekuje Brđane na stadionu ‘Rajko Mitić‘, u terminu od 17 časova. Obe ekipe su pripreme odradile u Antaliji, a članovi njihovih tabora sa nestrpljenjem očekuju početak meča.

Uoči susreta sa crveno-belima, za HotSport govorio je napadač ekipe sa Banovog brda, Marko Rakonjac. Mladi golgeter je strpljivo čekao svoju priliku u dresu belo-crnih. Dugo mu je pripadala uloga ‘zamene’, ali sada je spreman da pokaže kvalitet koji poseduje. Nema sumnje da se nakon odlaska Đorđa Jovanovića u redove Makabija očekuje značajnija uloga u timu za mladog reprezentativca Crne Gore. Svestan je Marko da je sada njegovo vreme, ali uopšte ne želi da razmišlja u tom pravcu. Rakonjac naporno trenira i sa poštovanjem sluša i prihvata savete Saše Ilića i ostatka stručnog štaba. Klupske rezultate uvek izdvaja ispred individualnih, ali ne krije da ima visoke ambicije, kao i izraženu želju za dokazivanjem. Napadač je za HotSport govorio o brojnim aktuelnim temama, među kojima se ističe prva utakmica prolećnog dela sezone, a dotakao se i mnoštva dešavanja iz dosadašnjeg dela karijere.

MR: Zvezda, kao Zvezda, pa ne treba nam neki poseban motiv za tu utakmicu. Svakom je san da igra protiv Zvezde i Partizana. Priprema za utakmicu je identična kao i za sve ostale, sa izuzetkom osećaja želje za dokazivanjem, prvenstveno želje za pobedom. Jedno je sigurno – mi na ‘Marakanu’ nećemo otići da bi se branili. Nema kalkulacija, idemo da igramo napadački fudbal. U najmanju ruku se nadam da ćemo izvući remi. Zvezda je sjajna ekipa, mnogo kvalitetnih igrača…Ipak, mi smo protiv Dinamo Kijeva pokazali da možemo da se nosimo za ozbiljnim ekipama.

Dve nedelje je ekspedicija Čukaričkog provela u Antaliji. Marko je ukratko sumirao utiske i osvrnuo se na uslove rada u Turskoj.

MR: Ne mogu sakriti zadovoljstvo! Ovo su najbolje pripreme za mene od kada sam došao na Banovo brdo. Za dobru igru sam ovog puta bio zadovoljan golovima i to me čini srećnim. Dobio sam dosta prostora i potrudio sam se da ga iskoristim na adekvatan način. Zahavalan sam treneru i stručnom štabu na ukazanom poverenju, jer do sada nisam imao ovakvu minutažu. Sigurno je da me posebno raduje pogodak protiv ekipe poput Dinamo Kijeva, to je poseban osećaj. Ukrajinci igraju na visokom nivou, gotovo da su redovni učensici Lige šampiona  – istakao je Rakonjac i potom nastavio:

-Uslovi su bili vrhunski, kao i uvek kada je Čukarički u pitanju. Eto, jedino nas to vreme nije poslužilo… Konstantno smo imali probleme, čak je i sneg pao u Antaliji i to posle skoro 30 godina. Svi ostali uslovi za rad su perfektni, od hotela do terena, sve čista desetka.

HotSport je sa Brđanima boravio na Bledu još tokom letnjih priprema, a ciljevi koji su tada izneti u javnost ostali su nepromenjeni.

MR: Mi smo završili na trećem mestu! To je naš cilj bio, primarni. Želeli smo i da se priblužimo samom vrhu, ali opet je napravljen odličan rezultat. Čak osam bodova smo pobegli četvrtoplasiranoj ekipe, što je velika prednost pred nastavak takmičenja. Kad se utisci sumiraju, bila je to jedna odlična polusezona. Mi nastavljamo dalje, ne želimo da se zaustavljamo. Želimo da sačuvamo prednost ili da je još više povećamo. Svesni smo koliko je to teško. Svakodnevno čitam da se sve ekipe ozbiljno pojačavaju, svi hoće u Evropu. Smatram da nas očekuje dosta teži posao, ali mislim da imamo kvalitet koji će presuditi u osvajanju treće pozicije.

Tabela Superlige Srbije kaže samo jedno – vodiće se velika borba za mesta koja vode u evropske kvalifikacije! Brojni klubovi žele izlazak na najveću fudbalsku smotru, a među njima trenutno prednjače Brđani.

MR: Vojvodina, pojačali su se značajno. Utakmica sa njima je bila baš teška, atipična. Nadigrali smo ih zaista, ali već nekoliko puta igramo nerešeno. Ne uspevamo dugo da osvojimo sva tri boda. Tu su TSC, Napredak, ne bih nekoga da preskočim, ali i dalje verujem da je Vojvodina glavni rival u borbi za to treće mesto. Način igre je vrlo nezgodan. To je ekipa sa velikim iskustvom, a upravo ono nekada može biti od presudnog značaja.

Doskorašnji predvodnik navale Čukaričkog, Đorđe Jovanović, u finišu prelaznog roka pojačao je redove Makabija iz Tel Aviva.

MR: Dosta smo se zbližili, postali smo pravi prijatelji. Družili smo se svaki dan i pričali mnogoo tome. Đole je imao dosta ponuda, dosta interesovanja su pokazali klubovi za njegove usluge. On je na kraju izabrao Makabi i rekao bih da je to prava sredina za njega. Đorđe u Izraelu ima priliku da nastavi sa postizanjem golova u ovakvom ritmu, a to mu ubrzo može obezbediti transfer u neku od TOP 5 najboljih liga u Evropi. Na debiju je dao gol odmah, bilo mu je potrebno samo osam minuta za prvenac. To dovoljno govori o tome kakav je igrač.

Rakonjac je prve fudbalske korake napravio u rodnom Bijelom Polju. Tada veoma mladi ofanzivac pohađao je  lokalnu školu fudbala, da bi se kasnije izborio za mesto u prvom timu Jedinstva.

MR: Ponikao sam u ekipi koja se zvala Sjeverna zvezda.Otac me je trenirao dok nisam napunio 12, 13 godina. Usledio je moj odlazak u Jedinstvo iz Bijelog Polja. Tada smo učestvovali u elitnom rangu crnogorskog fudbala, a za prvi tim sam debitovao kao veoma mlad igrač. Ubrzo sam napustio Jedinstvo i krenuo put Beograda. Sadašnji pomoćnik Saše Ilića, a tada trener u omladisnkoj školi, doveo me je u Čukarički sa 16 godina. Reč je o Veličku Kaplanoviću, on me je pronašao. Jedne sezone sam odigrao kadetsku ligu, a potom sam se preselio u redove omladinaca. Bile su to sjajne sezone za mene i ekipu. Obe sezone sam postigao po 20 pogodaka, što je učinak koji me čini srećnim. Jasno je da su napadači uvek gladni golova. Upravo me je to preporučilo IMT-u, pa sam otišao na pozajmicu.

Prelazak iz omladinskog u seniorski fudbal predstavlja veliki problem za mlade igrače, kako na psihološkom, tako i na fizičkom planu. Širok je spektar poteškoća koje potiskuju mlade talente.

MR: Uh, to je baš nezgodno. Ozbiljno sam se namučio po dolasku u IMT. Prvih pet utakmica, a ja bez postignutih golova. Povreda je bila ono što sam ostvario… Dolaziš među snažne, iskusne igrače, koji godinama igraju na tom nivou. Trebalo mi je vremena da uđem u taj ritam, a onda je došao na red odličan period za mene. Postigao sam 12 pogodaka na 10 narednih mečeva. Psiha igra glavnu ulogu u tom procesu. Naravno da je važno raditi na fizičkoj spremi, ali morate biti mentalno stabilni i spremni na izazove koje sa sobom nosi profesionalni sport. Preporučujem mlađim igračima da prvu sezonu odigraju u nekom klubu iz nižeg ranga. Ja sam izgradio suprotno mišljenje u startu, ali vremenom sam shvatio koliko je odlazak na pozajmicu bila odlična odluka. Meni je fizička sprema predstavljala veliki problem i to me je odvajalo od najvišeg ranga u tom periodu.

Površno posmatrano od napadača se uvek očekuje samo jedno, a to su golovi. Bez obzira na veliki posao koji obavlja za svoj tim, redovno ‘mučenje’ čuvara mreže je ono što zadovoljava apetite fudbalske javnosti. Marko izdvaja omiljenu utakmicu i pogodak iz dosadašnje karijere, koje će zauvek pamtiti.

MR: Utakmica protiv Proletera u jesenjem delu sezone bila je odlična za mene. Kada bih morao da biram, nju bih izdvojio kao omiljenu. Priča se ne menja ni kada su golovi u pitanju. Drugi moj pogodak na tom meču bio je baš efektan i rado se sećam tog trenutka. Baš je teško kada ne realizujete neku priliku koja obećava. Potrebno je vreme da se to razgranički u glavi, da se nastavi dalje. Nekada čak i preterano razmišljam o tome. Imam sreću što mi podrška sa klupe neprestano pristiže, to je vetar u leđa za mene.

Sezonu je na klupi Čukaričkog počeo Dušan Đorđević. Odlični rezultati na samom startu svih takmičenja nisu navodili na razmišljanja o potencijalnom raskidu saradnje. Usledila je negativna serija, pa je na Banovo brdo stigao legendarni Saša Ilić.

MR: Prilika da uopšte razgovaram sa takvom legendom predstavlja nešto veliko, a tek svakodnevni rad sa Saletom… Svaki savet od njega je značajan, uklopio sam se u njegovu filozofiju igre. Imamo odličan odnos. Želeo bih da nastavimo na isti način. Svi imamo isti cilj, a to su što bolji rezultati našeg kluba. On je čovek koji mi je prvi pružio ozbiljnu šansu. Kod Đorđevića i Veselinovića je to bilo na skromnom nivou, na kašičicu. Do Saletovog dolaska nisam dobijao više od 15 minuta po meču. Tek sada su na red došli golovi i asistencije. Mislim da me je on na neki način probudio. Moje samopozdanje je najvećem nivou do sada! Golovi mogu to da podignu na još viši stepen, ranije sam imao problema sa tim. Dugo sam čekao na šansu, mislim da je ovo moje vreme i da sada mogu da opravdam očekivanja!

Crnogorski fudbal se uzda u mlade potencijale poput golgetera Čukaričkog. Rakonjac je prošao kroz sve mlađe selekcije nacionalnog tima, a još uvek čeka poziv u A reprezentaciju.

MR: Selektor Radulović je bio na pripremama u Antaliji. Gledao je tri naše utakmice, a za Crnu Goru osim mene nastupaju Roganović i Kajević. Pričali smo dosta i bio je zadovoljan mojim izdanjima. U budućnosti se nadam pozivu, makar i na širem spisku. Kada spomenemo ime Stevana Jovetića nije potrebno dalje trošiti reči o kvalitetu konkurenecije. Ja maštam o debiju za nacionalnu selekciju. Igranje za reprezentaciju je san svakog fudbalera. Uvek sam se odazivao na sve pozive selektora u mlađim kategorijama.

Selekcija Crne Gore nije uspela da izbori plasman na naredno Svetsko prvenstvo. Na najvećoj planetarnoj smotri nastupiće tim Srbije, a nema sumnje da se u Crnoj Gori prate partije Piksijevih izabranika.

MR: Dolaskom Dragana Stojkovića reprezentacija je počela da igra na nivou koji odgovara njihovom kvalitetu. Selekcija Srbije treba tako da igra, uzimajući u obzir kakav potencijal poseduje. Sve su to isti igrači kao ranije, ali Piksi je autoritet. U njegovom prisustvu svako želi da pruži 110 posto svojih mogućnosti. Gledao sam utakmice Orlova. Portugal se ništa nije pitao na odlučujućem meču, a to sve govori. Sama pomisao da Piksi na raspolaganju ima napadače poput Mitrovića, Vlahovića i Jovića uliva strah u kosti protivnicima. Očekujem uspeh na Svetskom prvenstvu! Kada su mogli da pobede i nadigraju Portugal, ne znam zašto ne bi i ostale velike timove. Vreme je da sreća posluži Srbiju, pogotovo zbog nekih ranijih takmičenja.

Uskoro je na programu start nokaut faze Lige šampiona, a Marko je bez dileme i razmišljanja otkrio svog favorita.

MR: Meni je Mančester Siti omiljeni klub! Volim taj stil igre veoma, odgovara mi da ih gledam. Navijam za njih u svim takmičenjima. Zanimljivo je da oni igraju bez klasičnog špica, visokog… To je pečat Pepa Gvardiole, ali roster igrača koji oni imaju je fantastičan. Nisam imao nekog igrača koji mi je uzor u Sitiju. Moj idol je uvek bio Samjuel Eto, a ugledam se i na Karima Benzemu, Edinsona Kavanija…Oni su na vrhunskom nivou, ali gajimo sličan stil igre.

Da je atmosfera u svlačionici Brđana uvek sjajna, potvrđuje priča o prijateljstvu Asmira Kajevića i Marka Rakonjca.

MR: Kada sam stigao u prvi tim najviše sam se družio sa Kajevićem. On je dosta stariji i iskusniji od mene, ali svakodnevno smo blii zajedno. Prihvatio me je na najbolji mogući način i uvek je bio tu za mene. Ne znam šta pre da pohvalim, da li njegove ljudske ili igračke kvalitete. On je divan čovek, uveo me je u celu priču. Zahvalan sam mu uvek. Sećam se jedne zanimljive priče vezane za Kaju i mene. Igramo utakmicu protiv Vojvodine, ja ušao u 75. minutu. Već u 83. minutu Saničanin me ‘šalje’ van terena. Jedna lopta je bila ‘ili, ili’ i Saničanin hvata volej, pogađa me pravo u glavu. Pao sam na zemlju odmah, nisam mogao da nastavim. Otekao sam, krvav… To mi je bio prvi susret sa nekom povredom tog karaktera. Igrači su se uvek šalili da smo Kaja i ja otac i sin, zato što uvek brine o meni. Kako sam ušao u svlačionicu po završetku meča, ja ništa nisam video. ‘A đe je Kaja?’, bila je prva rečenica koju sam izgovorio. Svi su prasnuli u smeh i rečenica se i danas stalno spominje u svlačionici – zaključio je Marko Rakonjac u razgovoru za HotSport.

0

0