ZORAN MARUŠIĆ BRILJIRAO U DRESU DINAMA: Najbolji strelac i asistent nacionalnog šampionata Gruzije u razgovoru za HotSport!

‘Sve ovo je veliki motiv da nastavim istim putem, u istom ritmu! Očekuje me pregvori sa upravom kluba!’

Srpski fudbaler, Zoran Marušić, pamtiće 2021. godinu kao najuspešniju u dosadašnjoj karijeri, sa željom da svaka naredna bude samo bolja. Ipak, u nameri da ispuni svoje želje, napadača Dinamo Tbilisija očekuje izuzetno težak zadatak. Ništa ne čudi kada se kaže ‘težak’, jer Marušić je tokom prethodne godine osvojio čak pet prestižnih priznanja. Zoran je proglašen za najboljeg stranca, napadača i igrača nacionalnog prvenstva Gruzije, dok je u istom takmičenju odneo titulu najboljeg strelca i asistenta lige.

ZM: Ovo definitivno smatram najvećim uspehom u karijeri. Kada bih rekao da sam očekivao sve ovo, lagao bih. Verovao sam da mogu postići dosta golova, ali nisam očekivao brojna priznanja. Prethodne sezone u Belorusiji sam postigao 10 pogodaka i odlično smo izgledali kao tim. Neman se godinama nalazio na sredini tabele, a prošle godine smo uspeli da budemo u vrhu tamošnjeg fudbala. Svestan sam da su me te partije ‘preporučile’ sadašnjem klubu. Hvala Bogu, zadovoljan sam ostvarenim u Gruziji. Sve ovo je jedan veliki motiv da nastavim istim putem, u istom ritmu. Imam želju da se dokažem u drugim ligama, ali nakon odmora u Srbiji idem da razgovaram sa upravom. Smatram da sam dolaskom u Dinamo napravio odličan potez, a videćemo da li ću nositi dres istog tima i narede sezone. Zahvalan sam Bogu jer sam zdrav i srećan. Napokon sam pokazao sebe u pravom svetlu.

Pre odlaska u Belorusiju Zoran je najveći deo karijere proveo u Srbiji. Uglavnom je bio deo ekipa iz nižeg takmičarskog ranga, dok je u Superligi Srbije branio boje Zmajeva sa ‘Krova’. Marušić je uporedio kvalitet timova u Gruziji i našoj državi. 

ZM: Najmanje sam igrao u Superligi. Zabeležio sam nastupe za Voždovac, ako se ne varam protiv Čukaričkog i Rada. Od ekipe sa Banjice smo izgubili sa ubedljivih 6:1, ali pamtim taj meč po asistenciji koju sam upisao. Po mom mišljenju, Superliga Srbije je za nijansu kvalitetnija od nacionalnog prvenstva Gruzije. Postoji četiri ili pet klubova koji po kvalitetu mogu da se nose sa superligašima iz naše zemlje, ali ostali nemaju takav kvalitet. Dinamo Batumi i Dinamo Tbilisi nisu rang dva najbolja srpska kluba, Crvene zvezde i Partizana. 

U slučaju da ostane u dresu slavnog kluba iz Tbilisija, Marušić smatra da su učešće u Evropi i titula primarni ciljevi njegove ekipe. 

ZM: Dinamo Tbilisi je najbolji klub u istoriji Gruzije. Jasno je da su očekivanja uvek velika i cilj je da se klub u što boljem svetlu pokaže na evropskoj sceni. Verujem da uprava već sada radi na dovođenju pojačanja. Osvajanje šampionske titule i ulazak u Ligu konferencija bi obradovili navijače našeg tima.

Daleko od toga da je Zoran imao lak put do uspeha. Brojne nezgode i prepreke su usporile razvoj karijere srpskog golgetera. 

ZM: U BSK iz Borče sam stigao spletom nesrećnih okolnosti. Potpisao sam za Krupu sa Vrbasa iz Bosne i Hercegovine, ali sam doživeo saobraćajnu nesreću. Istegao sam prednje ukrštene ligamente i zadobio povrede glave. Klub nije želeo da nastavi saradnju sa mnom, pa sam morao da pronađem novi klub. Svoje mesto sam našao u klubu iz Borče. Problemi su se nastavili, ispali smo u niži rang takmičenja. Usledio je prelazak u Temnić iz Varvarina, koji je tada bio jedina opcija. Situacija se nije promenila, ponovo ispadamo iz lige i prelazim u Slobodu iz Užica. Bila je to obećavajuća prilika. Ispostavilo se da su ljudi mnogo obećavali, a da to nisu sproveli u delo. Nosio sam kapitensku traku, pa sam uvek osećao potrebno da stanem ispred svojih igrača. Bilo je mnogo problema, pa smo ubrzo kolektivno napustili klub.

Baš kako se obično i dešava, nakon izuzetno teškog perioda došlo je vreme za uspeh.

ZM: Bez obzira na spomenute prepreke, zaista sam vredno radio i verovao da ću dobiti šansu da pokažem kvalitet. Otišao sam na probu u Belorusiju. Reč je o ekipi Dnjepar Moglijev. Ispostaviće se da je sve bilo dobro i ubrzo sam potpisao ugovor. Veliku zahvalnost dugujem tadašnjem treneru, Ivanu Biončeku. Zaista mi je pomogao i mnogo sam naučio od njega. Kasnije je preuzeo Gomelj i pravio sjajne rezultate. On je vrhunski stručnjak! Karijeru sam počeo kao štoper, u Belorusiju stigao kao prednji vezni, a on me je prebacio u ulogu napadača. Sada sam se uverio da je to bio pravi potez.

Fudbal nije nacionalni sport u Gruziji, ali Zoran smatra da su Gruzini bogati velikim brojem mladih i talentovanih igrača. 

ZM: Siguran sam da će se za nekoliko godina čuti za te mlade momke. Trebalo bi da u narednom periodu dobiju priliku i pokažu sve što znaju. Često primetim kvalitetne rivale tokom utakmice i raduje me što u ligi ima dosta talentovanih fudbalera koji su budućnost njihovog nacionalnog tima.

Marušiću nije trebalo mnogo vremena da se navikne na život u Gruziji, ali ističe da bi pre izabrao Belorusiju. 

ZM: U početku je bilo teško, ali mi nije trebalo mnogo vremena da se prilagodim. Zanimljiva je kultura i generalno volim da upoznajem narode i države. Gruzini se od nas razlikuju po tome što nigde ne žure. Kod njih sve ide sporijim tempom, opušteno je zaista. Smatraju da ima vremena za sve, dok se kod nas živi na značajno brži način. Prednost bih dao Belorusiji! U slučaju da se nekada ukaže dobra prilika, pre mogu da zamislim život tamo nego u Gruziji.

S obzirom na to da je nastupao za Slogu iz Kraljeva, Zoran je delio svlačionicu sa defanzivcima ‘večitih rivala’. 

ZM: Istina, igrao sam sa Nemanjom Miletićem i Markom Gobeljićem. Bila su to lepa vremena i hvala momcima na svemu. Družili smo se i nismo mislili o novcu i slavili, već o fudbalu i drugarstvu. Oni su dobri ljudi i kvaliteni igrači. Drago mi je što sam imao priliku da delim svlačionicu sa njima i što su napravili odlične karijere – zaključio je Zoran Marušić, u razgovoru za HotSport. 

0

0