‘NIJE OVO IGRICA DA KUPUJEMO NABUDŽENE IGRAČE’: Ilić otvoreno o trenerskom angažmanu na Banovom brdu
Trener Čukaričkog Saša Ilić sumirao je polusezonu za nama.
Dolaskom na Banovo brdo, nakon bogate igrače, nekadašnji kapiten ‘parnog valjka’ je otpočeo trenersku karijeru.
– Kad sam završio karijeru znao sam da neću praviti značajniju pauzu. Igrao sam veoma dugo, ceo život sam u fudbalu i još kao igrač sam završio A i B trenerske licence, te mi je po odlasku u igračku penziju preostala samo PRO licenca. Dobio sam odmah ponudu da budem selektor kadeta što sam prihvatio bez nedoumice. Smatram da je najbolje početi rad sa decom u razvoju. Uporedo radeći sa tom selekcijom pozvao me je Dragan Stojković Piksi da mu budem pomoćnik i to je bio novi korak napred. Proveo sam lep period usavršavajući se kroz rad sa tim klincima i gledajući sadašnjeg selektora i rad seniorske reprezentacije. Rad u velikom sistemu poput nacionalnog tima donosi ogromno iskustvo, ali sa druge strane nije isto kao kad imaš direktnu odgovornost. Iz tog razloga poziv Čukaričkog doneo je tešku odluku, jer sam došao u iskušenje da samostalno preuzmem seniorski tim. Mnogo sam razmišljao nakon što je stigao poziv. Čukarički je izuzetan klub za afirmaciju trenera početnika, mirna sredina, sa pregršt talentovanih igrača i tamo nije prioritet da se napada prvo mesto, već razvoj mladih igrača uz određene rezultate. Takođe, radi se o klubu idealnom da predstavim sebe kao trenera. Sa druge strane, mane su to da mi je prvi trenerski posao. Razmišljao sam i veoma brzo prelomio da je pravo vreme za takav izazov. Komunicirao sam potom sa ljudima koji su danas u mom stručnom štabu i počeo novo poglavlje. Trenutno sve ovo ne izgleda loše. Volim fudbal i svakodnevni rad. Imam vrhunske stručnjke oko sebe, sjajnu komunikaciju sa rukovodstvom kluba i talentovane igrače, te smatram da je odluka da prihvatim aktuelni posao odličan korak, rekao je Saša Ilić u intervjuu za ‘Mozzart Sport’.
Ilić je sarađivao sa brojnim trenerskim legendama poput Tumbakovića, Granta, Mateusa, a sada je otkrio ko je imao najveći uticaj na njega.
– Svi smo u mladosti igrali Fudbal menadžera, kupovali nabudžene igrače i leteli sa njima. Još u najranijim igračkim danima razmišljaš o taktici, postavci, kreiraš određene scenarije u glavi. Na igračkom putu uzmeš nešto od svakog trenera, ko god on bio. Imao sam sreću da sam dugo trajao i da su me trenirala velika imena. Uvek napomenem dva čoveka sa kojima sam proveo mnogo vremena, strateg koji je bio veoma bitan za moj razvoj i što sam postao igrač je Miša Radaković, dok sam najduže bio uz Ljubišu Timbakovića. To su dve osobe koje su me vodile od devete do 24 ili 25. godine. Veliki vremenski period. Od svih ostalih sa kojima sam potom radio sam nešto video. Shvatio sam da je pre svega bitna selekcija igrača. Možeš da budeš Žoze Murinjo ili Saša Ilić, sa Čelsijem ćeš dobiti Čukarički. Druga stvar je da od igrača koje imaš praviš grupe koje sarađuju i tek onda da stvaraš timski rezultat. Kompaktnost je veoma važna. Sedeo sam nedavno sa Grantom, velikim trenerom i velikim čovekom, kroz razgovor kada mi je objašnjavao neke fudbalske segmente shvatio sam koliko ova igra može da bude komplikovana, ali i jednostavna. Na početku karijere svi kupujemo milijardu knjiga, o Gvardioli, Klopu, ovome, onome… Kada otvoriš svaku od njih vidiš da je sve u njima slično, međutim rezultati nisu isti. Ono što je bitno je da napravimo grupu u svlačionici, kao i u stručnom štabu, da kreiramo atmosferu i uz pozitivan duh će doći dobri rezultati.
Osvrnuo se i na gostovanje Partizanu.
-Kada su emocije u pitanju, ne krijem ih i nikada neću voleti više Čukarički od Partizana, ali naravno da sam želeo da pobedim sa Čukom. Trener sam i želim uspeh, ali emocije su zaista bile jake po povratku u Humsku. Uprkos svemu, znao sam da neće biti tenzije i da će sve biti u najboljem redu, poručio je Ilić.