OBRADOVIĆ O POVRATKU U BEOGRADU: „Čat mi je što sam ponovo trener Partizana“!

Trener košarkaša Partizana, Željko Obradović je u razgovoru za Radio televiziju Republike Srpske govorio o svom boravku u Partizanu.

Crno-beli su uz puno muke ostvarili pobedu na gostovanju Igokei u Laktašima, gde je Obradović poslednji put bio pre 11 godina sa Panatinaikosom na otvaranju sportske dvorane.

“Da, bili smo tada na ovom istom mestu i bilo je mnogo lepo. Ostali smo oduševljeni sa gostoprimstvom na koje smo naišli u Laktašima”.

Željko Obradović se nakon gotovo 30 godina vratio u Partizan.

“Za mene je velika čast da sam ponovo trener Partizana. Svi znaju šta ja mislim o tom klubu i koliko mi sve ovo znači. Takođe mi je čast da se sretnem sa nekim ljudima koje dugo nisam vidio, a sve moje kolege izuzetno cenim i poštujem. Pripremajući se za svaku utakmicu, vidim koliko oni truda, rada, volje i želje ulažu u svoj posao. Želim da se zahvalim svima na lepim rečima kojima su govorili o meni”. 

Obradović je upitan da uporedi sadašnju ABA ligu sa regionalnim takmičenjem od pre 30 godina.

“Teško je porediti današnje i to vreme. Ono što je najbitnije jeste da igrači u to vreme nisu bili stranci. Sada u svim timovima ima mnogo igrača i smatram da je to dovelo do razvoja košarke. Ona je sada mnogo drugačija nego pre 30 godina, to je sigurno ali kvalitet postoji. Vidi se to iz timova koji igraju ABA ligu, a imaju učešće u Evropi. Nadam se da ćemo tako nastaviti i svima želim sve najbolje. Meni je veliki izazov da budem u ovoj ligi i da imam priliku, zajedno sa mojim stručnim štabom, da studiram i analiziram sve protivničke ekipe”.

Željko je istakao legendarnog Dragana Kićanovića kao najznačajnijeg čoveka u istoriji Partizana.

“Da, Kićanović je najznačajniji čovek u istoriji Partizana. Vjerujem da mnogi dele moje mišljenje. On je došao i promenio istoriju Partizana, u smislu da je počeo da osvaja titule, postao pravi klub i to je dovelo do toga da mladi i talentovani igrači prepoznaju i dolaze u crno-beli tabor. To je zasluga Kićanovića i pravljenje generacije sa Divcem, Paspaljem, Đorđevićem, Nakićem i nakon toga dolasci Rebrače, Lončara, Danilovića. Partizan ima istoriju koja je neverovatna. Ako pogledate šta su igrači osvojili kroz svoje karijere koji su prošli kroz naš klub, od Olimpijskih igara, do Svetskih i Evropskih prvenstava, pa kroz klupska takmičenja, sve je zaista fascinantno. Dragan Kićanović i ja oduvek smo imali poseban odnos i ponosan sam na prijateljstvo koje imam sa njim”.

Kakvu ulogu bi Željko Obradović imao kao igrač u sadašnjem Partizanu?

“Mene i moje razmišljanje o košarci promenio je profesor Nikolić. Јa sam 1979. godine bio kapiten Borca iz Čačka i to je jedina titula tog kluba u staroj Јugoslaviji. Osvojili smo juniorsko prvenstvo Јugoslavije. Bio sam takozvani plejmejker ali košgeter i kada sam počeo rad sa Borcem, na moju sreću profesor Nikolić je došao da radi u Čačak, mnogo smo razgovarali. Posle toga došlo je i do saradnje sa mnom u Partizanu, kako je govorio, kao moj pomoćni trener. Bio sam neko ko je uvek spreman da pomogne saigračima i da sluša trenera. Imao sam sreću da sam radio sa Laletom Lučićem, Mokom Slavnićem, koji je takođe zaslužan, zajedno sa Kićanovićem, što sam iz Borca prešao u Partizan. Istakao bih i rad sa Duletom Vujoševićem i u reprezentaciji sa Dudom Ivkovićem. Svi su to ljudi koji su i te kako uticali na moju karijeru. Iz igračkih dana je proistekla želja da se kasnije bavim ovim čime se danas bavim. Najveća je sreća je da radiš ono što voliš, a ja moj posao i poziv volim bezgranično”.

0

0