VREME JE ZA POSLEDNJI PLES: Veličkovićeva decenija u Partizanu, stvorila je novi sinonim za kapitena (FOTO) (VIDEO)

Kapiten Partizana će danas zvanično „okačiti patike o klin“ i predati ’baklju’ nasledniku.

Iako je poslednjih sezona postalo jasno da se karijera Novice Veličkovića primakla kraju, da telo više ne može na pravi način da odgovori naporima koje igranje u klubu poput Partizana zahteva, ipak kao da navijači crno-belih nisu spremni na odlazak kapitena, koji je obeležio jednu eru najtrofejnijeg košarkaškog kluba u Srbiji. Za tako nešto ne postoji adekvatna priprema i sigurno će večeras prštati od emocija u beogradskoj „Štark“ areni.

Igrali su u Partizanu pre Veličkovića mnogi veliki igrači, plejada asova kakvim retko koji klub u Evropi može da se podiči. Tome možda najbolje svedoče i reči bivšeg trenera crno-belih, Andree Trinkijerija, koji je u jednom razgovoru za medije istakao da se na treninzima Partizana oseća kao u „Kući slavnih“ jer često tu navrati neka od legendi kluba, neki od bivših igrača i trenera crno-belih, koji spadaju u red najboljih koje je ovaj sport ikad dao.

Novica možda igrački nije dosegao taj nivo i neće ući u tu famoznu FIBA Kuću slavnih, ali je zato za vjeki vjekov ušao u srca navijača Partizana, a nekada se to najviše računa. Nije mala stvar biti jedan od najvoljenijih i najvećih kapitena, kluba čije ime izaziva poštovanje kod svakog istinskog ljubitelja igre pod obručima u Evropi.

Takav status popularni „Novica ubica“ nije stekao tek tako. Grobari su posebna sorta, kod koje treba zaslužiti poštovanje. Veličković ga je stekao svojom ljubavlju prema klubu, koju često ističe, kao i beskompromisnom borbenošću, energijom i strašću koju je pokazivao u crno-belom dresu, ali i talentom koji ga je na početku karijere doveo do laskavog priznanja Evrolige, „zvezda u usponu“. Mnogo veći uspon te „zvezde“ zaustavile su povrede, ali i ovako Novica i te kako ima čime da se podiči.

Ostaće upisano da je igrač sa najviše odigranih utakmica u istoriji KK Partizan, odigrao ih je preko 500, za okruglo 10 sezona u klubu, tokom kojih je ptaktično postao sinonim za kapitena. Sa crno-belima je osvojio pet titula državnog prvaka, isto toliko trofeja namenjenih pobedniku nacionalnog kupa, tri pehara regionalne lige i Superkup ABA lige. Predvodio je tim iz Humske jednom do TOP 16 faze i dva puta do četvrtfinala Evrolige, u sezonama 2007/08 i 2008/09.

Sjajnim igrama u beogradskom klubu zaslužio je poziv Real Madrida, koji ne stiže tek tako, u čije redove je prešao 2009. godine i već u prvom mesecu igranja u „kraljevskom klubu“ osvojio priznanje igrača meseca španske lige. Ipak, zatim su usledile povrede kolena, koje su u velikoj meri zaustavile uspon Veličkovića, koji je u Madridu proveo tri sezone i za to vreme osvojio jedan Kup Kralja.

Nakon pomenutih povreda karijera je ipak pošla silaznom putanjom i usledile su godine lutanja i borbe sa samim sobom, odnosno svojim telom. Najpre selidba u nemački Bamberg, zatim Mega Vizuru, turski Trabzon, da bi u leto 2016. godine Novica Veličković najzad došao svojoj kući, u Partizan. Tu ga je iapk pokretalo nešto više i jače, tu je košarka za njega uvek bila više od igre, a on sam je za tim bio od neprocenjivog značaja.

Ovoga puta u ekipu se vratio kao kapiten, produžena ruka trenera, koji je svojim primerom terao saigrače da uvek daju sve od sebe. U fizičkom smislu nije bio kao u prvom mandatu, ali je bio jači za ogromno iskustvo koje je sticao godinama i koje je prenosio na mlađe igrače. Povrede ga nisu sprečile da uvek kada istrči na teren da i više od maksimuma, da se baci u reklame po loptu, podgreje atmosferu u hali i bude pokretačka snaga tima. Znao je da rastereti saigrače, preuzme sav pritisak na sebe, a kada je bilo najbotrebnije uzimao je stvari u svoje ruke i rešavao mečeve.

Činilo se da je po povratku među crno-bele gladniji trofeja i uspeha nego ikad i to u jednom od najsušnijih razdoblja u istoriji Partizana, koje je delimično prekinuto nakon što se vratio u klub.

Kao kapiten crno-belih tri puta podigao pehar namenjen pobedniku Kupa Radivoja Koraća, poslednji 2020. godine u jednom epskom finalu protiv najvećeg rivala, Crvene zvezde. Kasnije te sezone je pandemija zaustavila „parni valjak“ u naletu, koji je pretio da napadne trofeje u svim takmičenjima u kojima je nastupao.

Što se reprezentativne karijere tiče, može se pohvaliti srebrom sa Evropskog prvenstva 2009. godine, kada je bio deo tima koji je predvodio Dušan Ivković. Godinu dana kasnije sa nacionalnim timom je zauzeo četvrto mesto na Svetskom šampionatu u Turskoj, gde su neki faktori van terena uticali da se naša reprezentacija ne okiti još jednom medaljom i u finalu odmeri snage sa timom SAD.

Takođe, sa reprezentacijom Srbije do 20 godina je osvojio zlato i bronzu, na prvenstvima „starog kontinenta“ 2005. i 2006. godine.

Od individualnih priznanja, zaslužio je priznanje „Zvezda u usponu“ Evrolige u sezoni 2008/09, iste godine je bio najkorisniji igrač Superlige Srbije i nacionalnog kupa, kao i najkorisniji igrač završnog turnira regionalne lige. Dva puta je biran i u idealnu startnu petorku regionalnog takmičenja.

Ipak od svih priznanja, sigurno mu je najdraže ono od strane navijača,koji su u njemu prepoznali jednog od njih, ili kao što bi legendarni trener Partizana, Duško Vujošević, koji je Novicu i uveo u svet seniorske košarke, jednom prilikom rekao „čuvara vatre“. Danas će Veličković tu ulogu „čuvara“ prepustiti svojim naslednicima, na kojima je da pokušaju da nadomeste efekat kaptena na ali i van terena.

Mnogo je detalja po kojima će navijači upamtiti karijeru Novice Veličkovića, ali ako bi trebalo izdvojiti jedan, svi će se, pa i sam Novica, setiti najpre one trojke preko Majka Batista protiv Panatenaikosa, kojom je srušio slavni atinski klub. Tada je na klupi „zelenih“ sedeo sadašnji trener Partizana, Željko Obradović.

Tom trojkom je praktično uveo Partizan u četvrtfinale Evrolige i ispunio obećanje dato navijačima, nakon što je protiv istog rivala, u grupnoj fazi takmičenja, promašio šut za pobedu u poslednjim sekundama. Tada je u svlačionici kroz suze obećao da će sledeću pogoditi, a kda je to i uradio, praktično je sebi utabao put ka statusu idola Grobara, kojima će taj momenat ostati zauvek urezan u sećanje.

Upravo zbog tog posebnog odnosa koji ima sa navijačima, ova njegova košarkaška priča zaslužuje da bude završena pred punom dvoranom pristalica crno-belih, što je tokom prakično cele prošle sezone bilo nemoguće zbog pandemije. Večeras će ova velika karijera kapitena Veličkovića, dobiti i dostojan završni čin, koji će uveličati i aktuelni šampion Evrope.

0

0