PFK ŽARKOVO 2000: Jedna prelepa fudbalska priča za dečake i devojčice!

PFK ŽARKOVO 2000 je jedna velika fudblaska porodica koju sačinjavaju preko 500 dečaka i devojčica.

Ova školica fudbala je poznata kako po uspesima na raznoraznim dečijim takmičenjima,tako i kao školica gde je akcenat na razvoju ličnosti. Treninzi se održavaju na tri lokacije: SC Gladiator u Kneževcu, SC Partizan na Belim vodama i SC Primera na Labudovom brdu.

Jedan od trenera koji uspešno rade u klubu je i Nikola Škundrić. Trener poznat po sjajnim rezultatima kako sa devojčicama tako i sa godištem 2014 . U manje od godina dana uspeo je sa devojčicama da osvoji drugo mesto u Srbiji u vrlo jakoj konkurenciji medju klubovima kao jedina školica fudbala. Generacija 2014 je za nepunih pola godina osvojila tri medalje na raznoraznim turnirima  a govorimo o deci koja se još nisu upisala ni u školu.

U razgovoru sa Nikolom on potencira da su stvari kao što su sreća, mašta, prijateljatvo vredniji od svake medalje. Napominje da ne sme biti svejedno u kakve će se ljude ‘izroditi’ deca koju trenutno trenira. U životu su bitni smisao, ljubav i sidro.

Samo osoba koja ima smisao i u miru je sama sa sobom može ispravno da usmerava decu. Današnja deca su mnogo veći genijalci nego što smo mi bili, ali su lišeni mašte jer se svuda teži ka ukalupljivanju. Kako u životu, tako i u sport mašta je jedna od krucijalnih stvari.

Osoba koja dodje da gleda bilo koji sportski dogadjaj želi da se nakon njega oseća ushićeno pa pomalo i katarzično. Poraz svih nas će biti ako NAŠA deca ne budu čula za Dostojevskog ( Svi ideali sveta ne vrede suze jednog deteta). Trening i utakmica su sjajan pokazatelj da li se dete razvija kao ličnost isto koliko i fudbalski. Teren je jedna velika istina gde se ispoljavaju i fudbalski i ljudski kvaliteti.

Moje ekipe ne smeju da nipodoštavaju ikoga iz druge ekipe,ne smeju da udju i izadju na teren bez osmeha,ne smeju da ne komuniciraju pohvalno izmedju sebe. Ako igrač ‘otaljava’ svoju minutažu na terenu,tako vredja saigrača koji mora mnogo više da potegne, vredja roditelje koji ulažu bezuslovnu ljubav da on dospe u situaciju da trenira fudbal, vredja klub, vredja mene kao trenera.

Rad sa decom nije nimalo lak,ali je satkan od ljubavi. Voleo bih da se mnogo više ceni trud mojih kolega koji se ne štede ni milimetar u radu sa decom.

Ja sam osoba koja voli dosta da čita, piše, preispituje se i traži odgovore. Trenerski posao iziskuje mnogo napora, emocija i odricanja, nije cenjen kao neki drugi poslovi, ali iskreno mislim da nisam mogao poštenije da provedem svoje vreme i pametnije da podelim svoje znanje.

1

1