SELEKTOR ALEKSANDAR ROGIĆ ZA HOTSPORT: ‘Prelazak iz omladinskog u seniorski fudbal predstavlja najteži korak! Srbija je zemlja talentovanih igrača’

‘Od Radomira Antića sam naučio mnogo o životu i fudbalu! On je živeo fudbal!’

Profesionalnu trenersku karijeru počeo je 2008. godine na Malti u Florijani. Ubrzo je usledio poziv Radomira Antića u stručni štab reprezentacije Srbije. Aleksandar Rogić je postao najmlađi trener A selekcije koji je učestvovao na Svetskom prvenstvu. Put ga je tokom karijere vodio na različite destinacije. Usledila su angažovanja u reprezentaciji Gane, Partizanu, a zatim je ponovo u saradnji sa Radomirom Antićem vredno radio u Kini. Kvalitetni rezultati i posvećenost su uvek bili na zavidnom nivou. Rogić je rođen 1981. a već 2017. godine je postao šef stručnog štaba Talina. Kasnije je sa uspehom nastavio rad u Estoniji kada je sa klupe predvodio Levadiju. Kako i sam ističe, svakodnevno je radio na građenju autentičnog stila igre. Arka je bila naredni izazov za Aleksandra, koji je nakon godinu dana u Poljskoj odlučio da se vrati u domovinu. Početkom ove godine Aleksandar Rogić je postao selektor U19 reprezentacije Srbije. Veliki talenat i uspesi nisu prošli nezapaženo. Vreme brzo prolazi, a njegovi izabranici su prešli u viši rang. Aleksandar je u ovom trenutku šef stručnog štaba U20 reprezentacije Srbije. Mlad, ali veoma iskusan stručnjak je za HotSport govorio o ključnim faktorima za razvoj mladih talenata. Aleksandar se prisetio i nezaboravnih trenutaka saradanje sa čuvenim Radomirom Antićem.

Gospodine Rogiću, kolika je odgovornost sedeti na klupi nacionalnog tima?

AR: Smatram da trenerski posao uvek donosi veliku odgovornost, a pogotovo kada je u pitanju nacionalni tim. Najveća odgovornost je prema talentu ovih mladih momaka, koji tek ulaze u svet profesionalnog fudbala.

Koliko je teško spremiti igrače za prelazak iz omladinskog u seniorski fudbal?

AR: Po mom mišljenju taj prelazak predstavlja najteži korak. U tom periodu se jednostavno izgubi veliki broj talenata. Na scenu stupa mnogo problema, da je samo jedan bilo bi lako. Neki igrači biološki kasnije sazrevaju i ne mogu da igraju ravnopravno sa starijim i fizički jačim protivnicama. U drugu grupu bih svrstao igrače koji fizički mogu da odgovore na zadatke, ali mentalno nisu spremni za veliki pritisak i važnost rezultata. Često je prisutan još jedan veliki problem. Igrač brzo ispliva, pokaže svoj talenat, ali nije konstantan. Profesionalni fudbal traži kvalitet i rezultat odmah, a mladi igrači koji pored talenta pokažu i dobar karakter, želju za uspehom i naporno rade, vremenom će sve doći na svoje. Veliki problem koji sam uočio je i neretko pogrešan uticaj okruženja igrača, da li to dolazilo od roditelja, menadžera, kluba… Veliki pritisci, velika očekivanja, oni žele da preskoče prirodne korake razvoja igrača… Naravno u takvom ambijentu, kod talentovanog igrača dolazi do velike frustracije i pogrešnih izbora i odluka.

Ambicije i očekivanja pred nove izazove koji očekuju selekciju.

AR: Mi smo zemlja sa ogromnim brojem talentovanih igrača. Momci sa spiska su najbolji među njima. Definisao sam jasan cilj, a to je da što veći broj igrača individualno pripremimo za vrhunske fudbalske izazove. Kroz ozbiljan rad i maksimalno podizanje zahteva želim da pozitivno utičem na njihov razvoj. Kada individualci napredaju, rastemo kao grupa i kao tim. Želimo da ekipa bude spremna za sledeći nivo selekcije.

Koji su to zahtevi na koje želite da odgovorite? 

AR: Prvo moramo imati veliku ambiciju i visoke ciljeve u fudbalu, gde je konkurencija izvanredna na planetarnom nivou. Onda dolazi do fanatične posvećenosti detaljima u igri, fudbal je igra detalja. Briga o svom telu,ishrana i odmor su izuzetno važne stvari. Naravno i kvalitetno slobodno vreme i odmor od treninga i fudbala, sve to pozitivno utiče na razvoj igrača. I tu sam primetio da ima puno loših navika mladih igrača, od taktičkih detalja do stila života. Usmeriti ih, korigovati i zadobiti njihovo poverenje, to je veliki izazov.

PROČITAJTE JOŠ: GENERACIJA RADOMIRA ANTIĆA-MILOŠ KRASIĆ ZA HotSport: ‘Selektor je želeo da izgradimo prepoznatljiv stil igre! Bufon i Del Pjero su dva velika čoveka i igrača’

 Gde se najbolje vidi razlika između fudbala kada ste počeli sa trenerskim poslom i fudbala danas?

AR: Fudbal konstantno evoluira. U jednom momentu određen stil igre postaje dominantan i svi pokušavaju da pronađu način kako igrati protiv njega. Tada dolazi do fantastične promene u igri. Neverovatno je koliko jedna promena pravila može da utiče na fudbal. Pravi primer jeste novo pravilo kada je igračima dozvoljeno da prime loptu u kaznenom prostoru prilikom udarca sa pet metara. Igra se samo dve  sezone po tom pravilu, a već se novi trendovi vide u većini timova koji nastupaju u najkvalitetnijim ligama. Danas je Serija A  ‘liga petice’ sa najvećim brojem kratkih dodavanja u odbrambenoj trećini terena. Primetna je jedna čudesna transformacija, novi zahtevi su apsolutno drugačiji od onih po kojem je Italija bila poznata. Od lige gde je rezultat mogao biti ili 1:0 ili 1:1, danas su rezultati u ligi 4:4, 6:2…Svi teže visokom presingu, igri kratkih dodavanja dok ne stvore neki prostor, ne izvuku protivnika daleko od svog gola, a onda napadaju prazne prostore. Kombinacija tehnike, brzine i inteligencije dominira savremenim fudbalom. Od fudbala koji se najviše igrao u srednoj zoni terena, došli smo da se tu najmanje igra, a sve se dešava u prvoj ili poslednjoj trećini igrališta. Definitivno su prošla vremena zonske odbrane i blokova na sredini terena.

Kakav je pristup potrebno primeniti da biste imali kvalitetnu saradanju sa mladim igračima?

AR: Način komunikacije sa mladim igračima se danas potpuno promenio. Autoritet se ne stiče samo zato što ste trener ili starija osoba. Veoma je važno raditi na izgradnji ličnosti i naći način da igrači razumeju poruke, da svesno učestvuju u procesu. Različitim karakterima se pristupa na različite načine, ne komunicira se sa svima isto. Ali preduslov bilo čega je da trener ličnim primerom, posvećenošću, znanjem zaintrigira mlade igrače i pokaže im da  pored njega mogu postati bolji. Košarkaška legenda Sale Đorđević je jednom prilikom istakao da igračima nije bitno koliko znaš, dok im ne pokažeš koliko ti je stalo do njih.

Imali ste priliku da kao veoma mlad trener budete deo stručnog tima gospodina Radomira Antića. Šta za Vas predstavlja to iskustvo?

AR: Često ističem, to je privilegija i velika čast. U mladim trenerskim danima veliki je uspeh dobiti poziv od takve veličine kao što je Radomir Antić. Vredno smo radili, a komunikacija je bila na fantastičnom nivou. To je prilika koja se ne propušta. Formirao sam sebe kao trenera, a od selektora naučio mnogo o životu i fudbalu.

Da li želite da izdvojite neku anegdotu ili zanimmljiv trenutak koji Vam je ostao u sećanju sa SP 2010. godine?

AR: Bilo je zaista mnogo trenutaka za pamćenje, ali želim da neki ostanu privatni. Svetsko prvenstvo je neverovatan doživljaj. Postaješ svestan veličine takmičenja tek kada stigneš u državu koja je domaćin. Organizacija je fenomenalna, zastave učesnika su na svakom koraku i to je fantastična prilika za promociju države. Nigde ne postoji toliko veliki broj navijača i novinara kojima si okružen. Izdvajam trijumf protiv Nemačke. Pobedili smo ih, ako se ne varam nakon 24 godine. To je istorijski uspeh našeg nacionalnog tima! Sećam se proslave,poruke stižu iz celog sveta. Mreža je bila toliko opterećena, svaki SMS nam je stizao po 15, 20 puta. Bio sam toliko srećan da mi nije bilo naporno da svaku poruku pročitam onoliko puta koliko stigne na moj broj.

Ostaće upamćena  utakmica protiv Nemačke. Crveni karton Klosea,a zatim gol i čuvena proslava Laneta Jovanovića. 

AR: Ljudi često vide samo završnicu, ali ta akcija je krenula od Nemanje Vidića. Mnogo puta sam odgledao snimak i po mom mišljenju Nemanja je najzaslužniji za pogodak. On je sjajno komandovao, nekoliko puta je pravio raspored igrača ispred sebe. Krasić dođe po loptu,on ga rasporedi. Dođe Kuzmanović,  on mu pokaže gde treba da bude. Usledila je razmena dodavanja sa Subotićem, a dalje svi znamo kako se akcija završila. Sećanje na taj duel mi uvek izmami osmeh na lice. Veliki osećaj sreće i ponosa!

Prošlo je skoro 11 godina od Svetskog prvenstva u Južnoj Africi. Generacija Radomira Antića je osvojila srce cele nacije i ostaje veliki žal što nije uspela da ostvari bolji plasman na takmičenju. Da li je nedostajalo iskustvo igranja na tako velikim takmičenjima?

AR: Mi smo na SP otišli sa 23 igrača iz 23 različita kluba. Mislim da ovo nikada nije viđeno. U timu je bilo samo nekoliko igrača koji su ranije nastupali za nacionalni tim na velikim takmičenjima. Specifičan je sistem takmičenja, igra se na kraju sezone. Kada vežemo nastup na nekoliko uzastopnih turnira, možete očekivati neočekivano od našeg tima. To je preduslov uspeha naše reprezentacije na budućim takmičenjima.

Koji savet Radomira Antića će Vam zauvek ostati u sećanju?

AR: Gotovo da ne prođe dan a da se ne setim Radomira. Zaista ne mogu da izdvojim jedan savet ili priču, ima ih mnogo. Mogli bi nekoliko dana da posvetimo razgovoru na tu temu. Svaka rečenica je bila mudrost, njegova posvećenost je bila na neverovatnom nivou. Radomir je živeo fudbal! To je njegov stil života, sjajna organizacija rada i saradnika. Zračio je harizmom, posedovao je umeće da svoje saradnike ‘zarazi’, a onda i oni postaju posvećeni i maksimalno fokusirani.

Kako bi ukratko opisali generaciju selektora Antića?

AR: Sjajna selekcija! Taj tim je imao nešto posebno, imali su dušu i fantastičan karakter. Jako snažna grupa, ne laka za vođenje, ali je stvarno posedovala sve što veliki tim treba da ima – prave lidere na terenu i van njega, kvalitet, zajedništvo, zdravu konkurenciju. Tribine stadiona ‘Rajko Mitić’ su uvek bile pune, a pred svaku utakmicu se tražila karta više. Ne mogu da vam opišem koliko ljudi je želelo da prisustvuje utakmicama. Kroz svaku novu pobedu atmosfera je rasla, u jednom trenutku bila je ogromna euforija. Šteta za neke kasnije bitke…

PROČITAJTE JOŠ: GENERACIJA RADOMIRA ANTIĆA- MILAN LANE JOVANOVIĆ ZA HotSport: ‘Proslava gola je bila spontana i burna zbog značaja utakmice’

Rad kojih trenera sa zadovoljstvom pratite i gledate?

AR: Najbitnija stvar za svakog trenera jeste biti autentičan. Radim na tome da uvek gradim svoj stil igre. Što se tiče trenera čije ekipe volim da gledam, prvo mesto bez dileme zauzima Pep Gvardiola. Ne postoji fudbalsko savršenstvo, ali je Pep najbliži njemu. On je apsolutni genije! Unapredio je fudbal, pravi revolucionar. Tako savršen stil u svim fazama igre nigde nije viđen. Postoji još trenera koji su vredni pomena. Tu su sigurno Nagelsman, Tuhel, De Zerbi, njihove ekipe su organizovane
po mom ukusu. Tuhel je za nekoliko meseci u Čelsiju pobedio ekipe koje vode Gvardiola, Klop, Anćeloti, Murinjo, Simeone, Zidan, a do duela sa Realom nije ni gol primio. Trener Brajtona Graham Poter radi sjajan posao, imaju fantastičan stil igre i volim da vidim malu ekipu koja je hrabra i autentična. Brajton se nikoga ne plaši!

Bili ste deo stručnog štaba nacionalnog tima Gane. Kakvo je Vaše iskustvo iz Afrike?

AR: To je odlično životno i trenersko iskustvo. Poziv Gorana Stevanovića je usledio izenadno. Imali smo sjajnu saradnju. Gana je tada imala vrhunsku ekipu sa dosta svetskih zvezda u timu. Nije za džabe ekipa imala nadimak ‘Black stars’. Kultura je vrlo zanimljiva, takođe i mentalitet. Mnogo mi je pomoglo da u nastavku karijere razumem igrače sa tog podnevlja i ostvarim sa njima odličnu komunikaciju. Bilo je veoma zanimljivih utakmica. Na meču sa Engleskom na ‘Vembliju’ je bilo 20 000 navijača Gane, što je rekord gostujućih navijača u njihovom reprezentativnom fudbalu. To je prijatelsjki meč koji je usledio posle kvalifikacionih, a svi su samo pričali o duelu sa Englezima. Gana je nekada bila njihova kolonija. Sećam se i meča sa Brazilom,  Nejmar je još bio u Santosu, izgledao je neuhranjeno i kao da će se povrediti nakon svakog duela. Ronaldinjo se vratio u nacionalni tim, taj meč smo igrali na stadionu Fulama. U Africi su na 45 stepeni stadioni puni nekoliko sati pred utakmicu. Nezaboravo iskustvo – zaključio je Aleksandar Rogić u ekskluzivnom razgovoru za HotSport.

0

0