ŠEVČENKO OTVORIO DUŠU: „To je rana koja još krvari“
Nakon velikog broja fudbalera koji su objavili svoje autobiografije, listi se pridružio i Andrej Ševčenko, legenda ukrajinskog fudbala.
Bivši fudbaler Dinama iz Kijeva, Milana i Čelsija obajvio je svoju knjigu Moj život,moj fudbal u kojoj opisuje svoje fudbalske početke, karijeru i detalje van terena.
Jedna od najzanimljivijih priča jeste sa utakmice finala Lige Šampiona 2005. kada je Milan na poluvremenu vodio protiv Liverpula sa 3:0, ali je na kraju meča poražen.
-To je rana koja još krvari. Dopustili smo da nas ponese euforija u svlačionici, iako nas je Maldini upozoravao da budemo oprezni. Narednih mesec dana sam se budio vrišteći u snu, sanjajući tu utakmicu. Sada sam trener i često pomislim na to kako smo dozvolili da primimo tri gola za tako kratko vreme. Ne kritikujem Ančelotija, ali smatram da je trebalo da uradi nešto, da napravi izmenu, na neki način poremeti tok utakmice– rekao je Ševčenko.
Ukrajinski as je izdvojio trenera kojeg najviše pamti, koji mu je bio kao otac – Valerija Lobanovskog.
-On je i dalje deo mog života, bio je kraj mene u svim teškim trenucima. Bio mi je mnogo više od običnog trenera. Sećam se kako nas je terao da ponavljamo vežbu koju smo zvali „Stepenice smrti“. Onaj koji nije povraćao na kraju, taj nije ni igra-
Ševčenko je najlepše godine karijere proveo u Milanu, a u knjizi je ispričao detalj kako je još kao dečak znao da mu je Italija obećana zemlja.
-Imao sam 12 godina i igrali smo na turniru u mestu koje se zove Agropoli. Ljudi su bili predivni prema nama, uvek nasmejani, a mi smo se topili na suncu. Tada sam shvatio da je moja sudbina da igram u Italiji- napisao je on u svojoj knjizi