‘BIĆE TEŠKO SA LUČANCIMA’: Šapić protiv Mladosti slavi jubilej, 100. meč u dresu Čukaričkog!
Ima u Čukaričkom iskusnijih igrača, onih sa bogatijim karijerama, ima i onih sa više mečeva za tim sa Banovog brda, onih koji su osvajali trofeje, ali niko nije u klubu toliko dugo kao Stefan Šapić.
Najviši igrač Superlige je postao sinonim Čukaričkog, u kojem je prve fudbalske korake načinio još kao dečak, sada već davne 2009. godine.
Jedini je aktuelni prvotimac Brđana koji je nosio dres ‘starog’ Čukaričkog. U međuvremenu, Šapić je pred velikim jubilejom, stotom utakmicom u belo-crnom dresu. Ako ne bude većih iznenađenja, to će se dogoditi već sutra protiv lučanske Mladosti (sreda, 18 časova). Ipak, štoper tima sa Banovog brda se vratio na dečačke dane.
– Sve je bilo drugačije. Nosio sam dres Čukaričkog u eri Stankoma, tada sam naravno bio još dete. Nismo čak ni trerinali na Banovom brdu, nego na Adi. Sećam se da su svlačionice bile pomalo neugledne, kao i neke druge stvari. Dolaskom Dragana Obradovića sve se promenilo, mnogo je uloženo u klub, mogu da kažem da je sad san svakog deteta da trenira u Čukaričkom, klubu sa sjajnim uslovima. U međuvremenu, klub je izrastao u jedan od najboljih u Srbiji, sve je ispraćemo i sa odličnim rezultatima, istakao je Stefan Šapić.
Visoki štoper je priznao da u njegovoj karijeri nije baš sve bilo sjajno, te da je bilo i momenata kad je pomišljao da prestane da se bavi fudbalom.
– Dobro pamtim da sam kod Miška Jurasovića igrao meč na jednom turniru protiv Brodarca, gde je trener gledao koga će ostaviti u timu. Srećom, bio sam među tim momcima. Baš zbog toga dugujem veliku zahvalnost Jurasoviću i Pavlu Delibašiću, tadašnjim trenerima u omladincima. Te sezone ostvarili smo i neverovatan uspeh, postali smo šampioni države u tom uzrastu, nikad neću zaboraviti pobedu u direktnom duelu za titulu protiv Crvene zvezde na ‘Marakani’ od 3:1. Dvojica pomenutih trenera su me izvadila iz teške situacije, da njih nije bilo ne znam gde bih završio, posebno zbog toga što godinu dana pre toga nisam igrao, trenirao sam sa strane, prisetio se Šapić, koji je potom dodao:
– Pre neki dan sam baš u kancelariji predsednika kluba video taj pehar, u sekundi su mi se vratile prelepe slike. Želeo bih takođe da se zahvalim i treneru Zoranu Popoviću, za čijeg sam mandata potpisao profesionalni ugovor, na njegovo insistiranje.
Promenio je Šapić mnoštvo trenera, kod nekih je igrao, kod nekih ‘grejao klupu’, ali je istakao:
– Uvek treba biti mudar i gledati da od svakog nešto naučiš. A treneri u prvom timu Čukaričkog i na pozajmici u Sinđeliću su mi bili Popović, Lešnjak, Petrić, Lalatović, Kljajić, Jović, Korak, Krunić, Veselinović i sada Đorđević…
Dugo je Šapić posle debija 2016. godine čekao novu priliku da ponovo zaigra za prvi tim Čukaričkog.
– Usledila je pozajmica Sinđeliću, gde takođe prvih nekoliko meseci nisam igrao. U tom trenutku je i normalno da počinješ pomalo da sumnjaš u sebe. Ali, kad je na mesto trenera došao Aleksandar Jović, dobio sam šansu. Na početku naredne sezone vratio sam se u Čukarički, pa sam ponovo čekao malo duže šansu kod trenera Krunića. I dobio sam je sticajem okolnosti, iskusni Puškarić je imao problem sa temperaturom pred susret sa Proleterom, pa sam po prvi put bio starter. Opet sam nekoliko narednih kola ostajao na klupi, ali od duela protiv Radnika je počela neverovatna serija. Ali, put do toga nije bio nimalo lak, kazao je Šapić, koji je u tom nizu odigrao 53 superligaška meča bez pauze.
Šapić će jubilej proslaviti u duelu protiv ekipe Mladosti. Taj meč neće imati velikog rezultatskog značaja kao neki prethodni, s obzirom da su Brđani obezbedili mesto u Evropu.
– Teško da bismo poverovali u to da ćemo do Evrope stići pet kola pred kraj, da nam je to neko kazao na početku sezone. Sada smo svakako rasterećeniji u preostalim mečevima u sezoni, ali imamo cilj, želimo da se borimo za treće mesto. Zbog toga očekujem utakmicu sa mnogo nadigravanja protiv Mladosti. Sa Lučancima je uvek teško, da li kod kuće ili na strani, sasvim je nebitno. Tvrda su ekipa, sa mnoštvom kvalitetnih, pre svega iskusnih pojedinaca. Moram naravno da izdvojim Bojovića, najboljeg strelca u istoriji Super lige, koji je u odličnoj formi, baš kao i čitava ekipa Mladosti. Neće biti lako, ali treba da gledamo samo sebe. Cilj je naravno pobeda, kazao je Šapić.
Štoper Brđana je zbog suspenzije propustio meč protiv Voždovca, koji je u društvu takođe prvotimaca Milana Savića i Dimitrija Kamenovića odgledao sa tribina.
– Baš sam kazao posle meča kapitenu Dociću da smo ih imali u prvom poluvremenu, kad smo posle njihovog gola uspostavili ritam, izgledali smo moćnije, trebalo je da nastavimo u istom ritmu i da pobedimo. Ali, domaćin se borio i slavio trijumf, šta je tu je, idemo dalje.
Priznao je Šapić da ekipa već razmišlja o predstojećem letu i mečevima u Evropi.
– Za to smo se borili čitave sezone, prelep je osećaj putovati na evropske mečeve, odmeriti se sa ekipama iz drugih država.
Ostaje pitanje da li će Šapić i u tim mečevima nositi dres Čukaričkog.
– Vreme je da se oprobam u inostranstvu. Ne bih da otkrivam koje su moje želje, odnosno gde bih voleo da nastavim karijeru, za sada ću to zadržati za sebe.
Na kraju, Šapića smo pitali kad bi od prethodnih 99 mečeva morao da izdvoji jedan, koji bi to bio?
– Defivitivno protiv Partizana, kad smo slavili sa 2:1. Bila je to moja najbolja utakmica u dresu Čukaričkog, postigao sam i gol, zaključio je Stefan Šapić.
Šapić se potom u intervjuu za klupski sajt prisetio i mečeva sa ‘okruglim ciframa’ u dresu Čukaričkog.
1. meč: Mladost – Čukarički 0:2 (27. mart 2016)
– Trebalo je da debitujem koji vikend ranije, sećam se dobro, bilo je to u Nišu, protiv Radničkog. U nadoknadi vremena sam čekao pored aut linije da uđem u igru, ali se poklopilo da lopta nikako nije izlazila u aut i sudija je u nekom trenutku svirao kraj. Dobio sam ipak priliku protiv Mladosti u Lučanima, bilo je to kod trenera Zorana Popovića, ušao sam desetak minuta pred kraj susreta. Bio je to neverovatan osećaj, da tako mlad debitujem kao dete Čukaričkog. Posebno zbog činjenice da u tom trenutku nije bilo baš lako ući u prvi tim.
10. meč: Mačva – Čukarički 1:0 (1. decembar 2018)
– Sećam se veoma dobro te utakmice. Uvek je u Šapcu bilo teško, izgubili smo iako smo dominirali tokom čitavog meča. Ali, Gavrić je šutnuo sa ivice šesnaestreca i pogodio, na drugoj strani lopta jednostavno nije htela u gol…
20. meč: Čukarički – Radnik 2:0 (30. mart 2019)
– Ne sećam se baš najbolje konkretnog meča, ali protiv Radnika su uvek gostovanja baš teška. Na Banovom brdu bude lakše, nema većih problema kad igramo našu prepoznatljivu igru.
30. meč: Čukarički – Banants 3:0 (11. jul 2019)
– Moja prva evropska utakmica za prvi tim Čukaričkog. Takođe neverovatan osećaj, bilo je i dosta publike, uvek je tako kad igramo međunarodne susrete. Počeli smo kvalifikacije sa pobedom protiv jermenskog predstavnika, veći deo posla smo već završili u tom meču na Banovom brdu.
40. meč: Voždovac – Čukarički 2:2 (14. septembar 2019)
– Ne mogu da zaboravim taj meč, stvarno smo imali sve u svojim rukama, vodili 2:0. I eto, desilo se da u drugom poluvremenu primimo dva evrogola. I pored toga nastavili smo sa odličnom igrom, pred kraj meča imali smo zicer za pobedu, ali smo osvojili samo bod. Ili, bolje rešeno, izgubili smo dva boda.
50. meč: Čukarički – Rad 2:0 (23. novembar 2019)
– Imamo kontinuitet odličnih igara na domaćem tarenu, a neki protivnici nam baš ‘leže’. Teško je ekipama koje dolaze kod nas da uzmu bodove. Taj susret protiv Rada smo, koliko se sećam, rutinski odradili.
60. meč: Javor – Čukarički 2:2 (14. mart 2020)
– To je poslednji meč igran prošle godine pred pauzu zbog korona virusa, već tada igralo se bez prisustva publike. I u Ivanjici je preteško igrati, tvrda su ekipa… Gubili smo sa 2:1, posle kornera pred kraj meča Tedić je udarcem glavom uspeo da izjednači i da nam obezbedi bod.
70. meč: Čukarički – OFK Bačka 1:0 (22. avgust 2020)
– U tom meču smo pokazali karakter i želju za pobedom. Kovač je u drugom poluvremenu, pri rezultatu 0:0 dobio crveni karton, ali je Kajević uspeo da postigne gol za pobedu u svom stilu. Bio je to početak tekuće sezone, osvojili smo tri vrlo, vrlo bitna boda.
80. meč: Čukarički – Voždovac 3:2 (7. novembar 2020)
– Baš ozbiljna utakmica. Voždovac je u tom trenutku igrao sjajan fudbal, napadi su im počinjali od poslednje linije, bilo ih je baš teško zaustaviti. Vodili su sa 2:1, ali smo u finišu uspeli smo da preokrenemo i da ostvarimo značajan trijumf.
90. meč: Čukarički – Zlatibor 2:0 (20. februar 2021)
– Gosti su bili izuzetno inspirisani u prvom poluvremenu, sećem se da nas je golman Petrović spasavao u nekoliko navrata. U tom meču sam postigao i gol, jedan od mojih deset u dresu Čukaričkog, u drugom poluvremenu uspeli smo da slomimo otpor rivala.