ROĐENDANSKI INTERVJU LANETA JOVANOVIĆA: Vojvodina mora makar jednom u deceniji da ima šampionski tim!

Milan Lane Jovanović je danas napunio 40 godina.

Nekadašnji srpski reprezentativac, najviše poznat po čuvenom golu poritv Nemačke 2010. danas proslavlja svoj rođendan. On je u intervjuu za sajt FK Vojvodina, pričao o svom dolasku u klub, Milošu Krasiću, kao i o samoj Vojvodini.

U Vojvodinu si došao na leto 1997. godine, kao izuzetan talenat iz Bajine Bašte. Na čiji poziv si došao u Vojvodinu i kako si se osećao kada si postao član „stare dame“?

– Kada je moj dolazak u pitanju, apostrofirao bih nekoliko imena. Pre svega, želim da kažem da sam u Vojvodinu došao na inicijativu atletskog trenera Nedeljka Đorđića. Verovali ili ne, on je danas direktor osnovne škole „Đorđe Natošević“ u Novom Sadu, koju pohađaju sva trojica mojih sinova. Moje kvalitete u tom momentu procenili su tadašnji trener Brane Novaković i direktor Ilija Pantelić. Moram da naglasim da je tadašnje vreme bilo sportski i fudbalski mnogo čistije od ovog današnjeg. Ta moralna vertikala bila je pristupačnija i ja sam imao sreću da sam naišao na poštene i kompetentne ljude, koji su jako dobro znali da rade svoj posao u tako velikom klubum počeo je Jovanović.

Miloš Krasić često ističe da si mu bio kao stariji brat kad je ušao u prvi tim Vojvodine. Kako je nastalo vaše veliko prijateljstvo, koje traje i dan-danas?

– Sve se dogodilo vrlo prosto, kao što se prave stvari i dešavaju u životu. Miloš je ovde došao 1999. godine da bi se sklonio iz Mitrovice, koja je bila u neposrednom ratu. Otac je ostavio Miloša kod mene, jer sam bio najstariji u stanu u kojem je živelo nas nekoliko. Sećam se, kao danas, prvog dana bombardovanja, jedino je Miloš ostao sa mnom u stanu. Svi su negde u panici pobegli, a ja sam odlučio da ostanem i samo je on ostao pored mene. Tako je nastalo to međusobno poverenje. Pratili smo svakodnevno strašne televizijske izveštaje o razmerama onih jezivih razaranja. To je bio početak prijateljstva, odmah su se stvorile te neke simpatije, da bismo se do danas i okumili, nastavio je Lane.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by FK Vojvodina (@fk_vojvodina)

Koliko stižeš da pratiš današnji tim Vojvodine i šta je ono što bi po tvom mišljenju trebalo da bude njen identitet?

– Za razliku od mog stava da Vojvodina makar jednom u deceniji mora da sastavi tim za titulu, realnija ambicija je da klub bude „samoodrživ“. Jer, svake godine moraju da se igraju sva takmičenja, da se plaćaju plate igračima i zaposlenima, mora da živi omladinska škola. I zato je moja poruka da Voša mora da bude vrhunski razvojni klub, a poseduje izuzetne uslove da u tome i uspe. Srž i bit Vojvodine mora da bude njena omladinska škola. Voša kao klub treba svima da predstavi sebe kao klub koji ume i voli da neguje svoje igrače. To da li je Vojvodina treća ili peta, nema nikakve razlike, niti je od nekog značaja, zaključio je Jovanović.

0

0