MILAN ĐUMI ĐURIČIĆ ZA HOTSPORT: ‘Moj cilj je da uvek igramo najlepši fudbal u Srbiji! Marselo Bijelsa je najbolji trener na svetu’

‘Uplašio sam se za Mitrovićevo zdravlje! Puls mu je bio 200! Tada sam znao da osvajamo EP!’

Već 25 godina sa velikim uspehom radi ono što voli! Sa sobom nosi veliko znanje, iskustvo i autoritet. Trenersku karijeru je počeo u Radničkom iz Nove Pazove. Put ga je vodio širom Srbije. Predvodio je Vojvodinu, Metalac, Inđiju, Radnički Niš….. U Partizanu je imao ulogu pomoćnog trenera, ali mnogi pričaju o njegovom velikom doprinosu i uticaju na kvalitet igre. Milan Đuričić Đumi rođen je 1961. godine. U ovom trenutku je šef stručnog štaba Napretka iz Kruševca. Ambicije i želje su iste kao i u svakom klubu. Popularni ‘Đumi’ želi da njegove ekipe uvek budu najbolje! U razgovoru za HotSport, Milan je govorio o Napretku, o periodu u Partizanu, a dotakao se i zanimljivosti iz reprezentacije sa Evropskog prvenstva .

Šta je cilj i kakvi su planovi Milana Đuričića na klupi ekipe Napretka iz Kruševca?

MĐ: Pre svega, cilj je opstanak u ligi! Imamo 18 bodova i moramo dati sve od sebe da ostvarimo željene rezultate. Drugi cilj, koji je kod mene inače uvek prvi, jeste da igramo najlepši fudbal u Srbiji. Smatrao bih ličnim neuspehom ispadanje iz Superlige. Takođe, želeo bih da barem jedan fudbaler iz omladinske škole Napretka zaigra za prvi tim.

Kako ste zadovoljni tokom priprema u Antaliji?

MĐ: Radimo vrlo vredno i angažovano! Nismo poveli veliki broj igrača. Tu su 22 fudbalera, među kojima su i omladinci i četiri golmana. Ovo nije floskula, radimo vredno i jako bez pogovora. Želimo da napredujemo.

Koju ponudu nikada ne biste mogli da odbijete?

MĐ: Nema te ponude! Reč je kod mene najvažnija, a ja sam je dao upravi Napretka. Nikada preko reči! Sve se svodi na dogovor, a ja sam upravi rekao da jedino u slučaju poziva u A reprezentaciju mogu da napustim klub.

Da li postoji nešto što želite da uradite u karijeri, a da do sada to niste uspeli?

MĐ: Naravno da postoji! Bez motiva se ne bih ni bavio fudbalom! Jednim delom smo u Partizanu uspeli da igramo najlepši fudbal u Srbiji. Ja želim da ostanem u nekom klubu dve godine, onda bi sve stvari došle na svoje mesto. U Srbiji je veoma teško opstati negde toliko dugo.

Ko je po Vašem mišljenju najbolji trener na svetu?

MĐ: To je bez dileme Marselo Bijelsa! Trener Lidsa je ispred svog vremena! Igra mu je ispred svega i samo ga fudbal zanima! Lično ga ne poznajem, ali se izuzetno razumemo.

Da li ste strogi prema igračima?

MĐ: Ne, zaista nisam strog. Jednostavno, pravila se znaju! Lično, igrače gledam kao saradnike. Mora da se zna ko drži kormilo! Kao što je za mene teren svetinja, tako je i za njih! Ko se adekvatno ponaša, sa mnom nema problem. Čist odnos je ono što ja poštujem i tako treba da bude!

Koliko Vam znači činjenica da Vas veliki broj stručnjaka i ljubitelja fudbala smatra jednim od najboljih trenera na ovim prostorima?

MĐ: Naravno da znači! Pohvale nisu zaobišle moje uši! Radio sam mnogo na sebi! Kada od mene zatraže savet, uvek kažem jednu važnu stvar. Tog trenutka kada prestaneš da radiš na sebi, drugi te stižu! Sve teče veoma brzo! Ja već 25 godina svaki dan radim na sebi! Činjenica da dobijam pohvale mi imponuje i pospešuje želju da nastavim da radim još bolje!

Šta nije funkcionisalo u Partizanu?

MĐ: Mislim da nije do nas. Od samog starta smo temeljno krenuli! Falilo je vreme i duža klupa! U Evropi smo pružali sjajne partije, a u prvenstvu nešto lošije… Zvezda je to iskoristila! Nismo mogli na dva fronta i to je to! Mnogim fudbalerima Partizana cene su se duplirale! To nije slučajno!

Da li možemo očekivati pojačanja u narednom vremenskom periodu?

MĐ: Tražio sam dva pojačanja! Potrebni su nam desni bek i vezista. Moja želja je bio Radin, ali on je potpisao za Dinamo Tbilisi. Takođe, želeo sam Lazara Pavlovića iz Partizana! Smatram da bi šest meseci u Kruševcu mnogo značilo Pavloviću. Menadžer nije raspoložen da ga pusti i rekao bih da je to ozbiljna greška!

Anegdota po Vašem izboru.

MĐ: Ima zaista mnogo zanimljivih priča! Evo, baš sam se setio jedne anegdote. EP finale u Litvaniji, poluvreme, Aleksnadar Mitrović zadihan ulazi u svlačionicu. Gledam ga, a on mi kaže: ‘Joj Đumi, srce mi jako lupa’. On je imao puls 200! Uplašio sam se za njegovo zdravlje, a onda sam shvatio da je dao svoj maksimum! Tada mi je bilo jasno da postajemo prvaci Evrope! Tako se igra za nacionalni tim!

U hotelu sa Vama su mlađe kolege. Tu su Slavoljub Đorđević, Vladimir Buač, Branko Žigić… Poznata je priča o povratku libera u domaći fudbal. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

MĐ: Ma nije realno! To je priča kroz šalu! Priču je pokrenuo Slavoljub Đorđević, ja sam ga podržao, a onda smo je nastavili za stolom. Danas se igra drugačiji fudbal! Nekada su se čuvali napadači, a sada se čuva prostor i igrač koji ulazi u taj prostor. Ovo je samo naše fantaziranje – sa osmehom na licu je poručio Milan Đuričić Đumi u razgovoru za HotSport.

0

0