ŽARKO LAZETIĆ O POLUSEZONI METALCA: Da, moglo je bolje

Sa šest pobeda, sedam remija i šest poraza, sa ukupno 25 bodova i 12. mesto na kraju prvog dela sezone, Metalac kao novajlija u Linglong superligi teško da bi se mogao svrstati među prosečne ekipe ove godine, posebno ako se ima u vidu da su ubeležili niz od devet vezanih utakmica bez poraza.

Četiri meča na svom terenu uspeli su da preokrenu, a Zvezda i Partizan dali su im samo po jedan gol. Ipak, šef stručnog štaba milanovačkih plavih, Žarko Lazetić, kaže da su mogli bolje, naročito u završnim mečevima.

– U prva tri kola imali smo dva poraza, i to je bilo privikavanje na ligu, na okolnosti koje nas čekaju, – podseća Lazetić sumirajući prvi deo prvenstva. – Nakon toga smo se stabilizovali i napravili seriju koju, sem Zvezde i Pratizana, nijedan tim u ligi nije imao, da praktično 3 meseca nemamo poraz. Za tim kao što je Metalac, sa 11 bonus igrača, to je uspeh. Mi smo na dobrom putu da ostvarimo ciljeve, da budemo u sredini tabele, stvorimo svoj stil igre i afirmišemo mlade igrače, to je jeste za sada tako, ali ja hoću više, – kaže Lazetić i dodaje:

– Dosta toga smo usavršili, tu progresivnu modernu igru, da uvek smisleno znamo šta radimo, igračima dajemo slobodu u poslednjoj trećini, defanzivno da stojimo visoko, da budemo kompaktini i stalno vršimo pritisak na nosioca igre protivnika. Ali još mnogo detalja može da se popravi i poboljša. Nisam još zadovoljan kako završavamo akcije. Na tome ćemo raditi, da bismo bili oštriji, da skratimo distance prema igračima i bolje reagujemo na izgubljene lopte.

On, kako uverava, u Metalcu vidi veliki prostor za napredak u svakom smislu. Prema njegovim rečima, to je posledica dobro postavljene organizacije kluba koja, i stručnom kadru i igračima, nudi zdravu perspektivu.

– U Metalcu svi duvaju punim plućima u ista jedra. Od Sneže i Anđe, koje nam spremaju stvari i opremu, do predsenika kluba – ističe Lazetić.

– Svi su bili u službi toga da igrači na terenu pruže maksimum. Tačno se zna kog dana u mesecu stižu plate, svi su dobili premije na kraju polusezone, nema repova, i možemo da se fokusiramo samo na fudbal, da izlazimo na teren i uživamo u igri. Privilegija rada u Metalcu je upravo to, što svako može sto posto da se posveti svom delu posla. Takvu sredinu sam kao trener tražio i našao.

Lazetić je na kormilo prvog tima Metalca došao u julu ove godine, preuzevši ekipu od Aleksandra Stankovića, s kojim su se Milanovčani vratili u najelitniji rang. Došao je u klub, kako kaže, koji je već bio poznat u fudbalskim krugovima kao vrlo organizovan i neumoran kada su u pitanju ciljevi. Dodaje da mu je bila čast što će sarađivati sa sportskim direktorom poput Bojana Leontijevića, pravog čoveka od struke, i Dragoljubom Vukadinovićem, koji je toliko dugo u fudbalu.

– Odmah sam video da oni tačno znaju šta hoće. Sam tim je bio jako dobro selektiran od strane direktora, predsednika i prethodnog trenera, Saleta Stankovića – napominje tehniko milanovačkih plavih. – On je stvorio dobro utreniranu ekupu, disciplinovanu, naviknutu na odgovarajući nivo zahteva. Tako da je meni i mom stručnom štabu, uz određene promene, bilo lakše da ih dovedemo onoga što smo zacrtali, do igre visokog intenziteta, s pritiskom na protivničkoj polovini.

Dolaskom Lazetića, Metalac dovodi i nekoliko novih igrača. Uspeva da održi dobru atmosferu u timu, i to pre svega zato što su dres milanovačkog superligaša obukli neki od najmlađih talenata srpskog fudbala. Nekad čak i u riziku po kvalitet, tražilo se od novajlija da budu pre svega karakterno jaki, dobri i požrtvovani ljudi. To je, kako Lazetić navodi, put kojim Metalac i dalje treba da ide.

– Meni kao treneru to jako odgovara. Satisfakcija za sve nas u klubu je to što su igrači uspeli da se afirmišu, posebno ti mladi. U Srbiji se mladost često posmatra kao nedostatak. Što je pogrešno. Ako ih podržite na pravi način, oni neće osećati razočaranje što možda igraju samo zato što su bonusi, nego zato što su kvalitetni – ocenjuje Lazetić.

– Svaku utakmicu smo počinjali sa 4 ili 5 bonusa, pustli smo ih da igraju slobodno, bez pritiska, i oni su shvatili da nastupaju zato što im verujemo, a ne zato što su mlađi. Pružamo im sve da bi ostvarili svoje potencijale, oni su to razumeli na pravi način, i na pravi način vraćaju na terenu.

I zaista, statistika je neumoljiva, Metalčev tim je najmlađi u ligi, uz to najviše minuta u samoj igri imaju upravo igrači ispod 21 godine. Zbog toga su uveliko pod budnim okom domaćih i inostranih skauta, koji znaju da se na terenu u Gornjem Milanovcu pruža prilika perspektivnim igračima. A kako su se svi oni pokazali, za Lazetića najviše govore utakmice protiv Inđije i Vojvodine.

– Tad smo, iz mog ugla, delovali najzrelije u svim fazama igre. Ali u celoj polusezoni ti momci su pokazali da ne pucaju psihološki kada gube do samog kraja. Zato je ceo taj period u ligi Metalac bio karakterističan po preokretima u završnicama, a donosili su ih upravo mladi igrači koji bi ušli da mentalno i fizički održe tu našu stabilnost – podseća Lazetić na dobre partije u prvom delu sezone, ali što se pojedinaca tiče, ne želi nijednog igrača da izdvaja kao posebno zaslužnog, jer je, kako pocrtava, timski duh ono što čini ovu ekipu uspešnom.

0

0