FOTO: Youtube/printscreen
CEO SVET PONOVO BRUJI O ZLATANU IBRAHIMOVIĆU: Njegov poslednji intervju je pravi hit – ‘Nisam mogao da izdržim’
Jedan od najboljih napadača današnjice Zlatan Ibrahimović se po mnogo čemu razlikuje od svih svojih kolega.
Šveđanin je jedan od najzanimljivijih igrača na svetu, kako zbog onog što pokazuje na terenu, tako i po onom van njega.
Kakav je čovek, kako je igrati na vrhunskom nivou na pragu pete decenije, kako je biti ‘lav među ljudima’, sve to je otkrio u intervjuu za ‘Korijere dela sera‘.
Intervju sa golgeterom Milan sada čitaju ljubitelji fudbala na celom svetu:
Ko si ti?
– Zlatan Ibrahimović, 39 godina, počeo je Zlatan, a prenosi ‘Blic‘.
MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI
ALEKSANDAR MITROVIĆ JE NA DANAŠNJI DAN POSTAO BESMRTNIK: Gol koji je rasplakao Ronalda, a Srbiju lansirao na Mundijal! (VIDEO)
UTAKMICA ZA ANALE KEVINA PANTERA: Pogledajte sve poene kapitena Partizana! (VIDEO)
DOČEK ZA KOŠARKAŠE NA AERODROMU: Sve je Grmelo od pesme Grobara! (VIDEO)
MENJA SE LOKACIJA FINALA KUPA: Beograđanima i Vojvođanima ovo daleko više odgovara!
Dobro. Malo i znamo. Ali, ko si ti, zapravo? Klinac iz švedskog predgrađa ili planetarna zvezda?
– Ja sam još uvek taj dečak koji je tamo rođen, a koji je poneo svoj ranac na put oko sveta u jednu veliku avanturu.
Jer si se zaljubio u loptu…
– Na fudbalskom terenu smo svi isti. U svakom delu ovog sveta. Uđeš, driblaš, niko ne pita odakle si, čiji si sin, kakve mogućnosti imaš, koliko novca imaš u džepu. Tu si i pokušavaš, to je sasvim dovoljno. Znaš da igraš? Super, samo napred. Nije baš da neko i može da vas zaustavi…
Kada tako kažeš, to deluje kao savršeno mesto?
– Kao ideja jeste. I kod dece jeste. Ne postoje tu neke društvene, kulturne, geografske razlike. Jedan teren, dva gola i – hajde da vidimo ko može da postigne više pogodaka. Možete da budete u dvorištu ili na San Siru, ali igra je – radost. Sreća.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Čak i sada? Koliko si sada srećan u odnosu na ono koliko si bio?
– Moraš, moraš, prosto moraš biti srećan. Mi smo srećni i moramo ljude da usrećimo. Radost fudbala sve ume da opčini, sve da ‘zarazi’. Razmislite samo o stadionima, o toj strasti, o toj eksploziji emocija…
Ali, stadioni su zbog pandemije zatvoreni mesecima, nema publike…
– Da, i zbog toga mnogo patimo. Ali, na nama je da nosimo pozitivnu poruku, da održimo nadu.
Slomljeni Milan, klub velikog imena ali i velike krize i… jedan skoro 40-godišnji šampion koji dolazi, zgrabi mladiće oko sebe i uzdigne ih?
– Pa, trebalo bi mi i da ovu predstojeću, 2021., da otpočnemo dobro. Da onda idemo od meča do meča, kao da nam je prvi, a ujedno, kao da nam je poslednji u životu, istovremeno.
Ali, da li je to moguće, Ibro?
– Kako drugačije da kažem… želeti? Šta je jače od toga? Možda – biti gladan. E, biti gladan, uvek, svakog dana, svakog trenutka. Tada je moguće.
Glad poput one iz geta u Malmeu, uvek ista?
– Šta god da sam uradio dosad, nije važno. Svaki put moram da dokazujem ko sam.
A ciljevi…
– Skudeto. Ovaj tim mora da ima hrabrosti da sanja. Ova ekipa može i želi da uradi i još više od toga.
Imaš 45,8 miliona pratilaca na Instagramu…
– To nisu pratioci, već oni koji veruju u mene. Ne tragam ja za njima, već oni za mnom, u tome je velika razlika.
Noviarni iz ‘Korijere delo sporta‘ Arijana Raveli i Karlos Paserini, koji znaju sve o Milanu i fudbalu, kažu da si se čak i ti ove godine uplašio…
– Pričamo li o epidemiji?
Da, o tome kada si se inficirao i propustio nekoliko utakmica, da li si bio zabrinut?
– Svakako. Kada mi se to isprva dogodilo, bio sam prilično miran, čak i pomalo zainteresovan, hteo sam da vidim šta je taj Kovid. Jer, pogodila je ta tragedija ceo svet, pa je stigla i do mene. Bio sam u kući, čekao da vidim šta će se dogoditi.
I? Objasni, ako možeš, jer nisi nikada pričao o tim detaljima…
– Glavobolja. Ne veoma jaka, ali dosadna. Gadna stvar. Uz to sam malo i izgubio ukus. A bio sam u kući sve vreme, malo sam i ispi***o jer nisam mogao napolje i nisam mogao propisno da treninram. A biti u mestu je strašno.
Da citiramo tebe, ‘lav u kavezu’…
– U jednom trenutku sam pričao sa kućom, počeo da dajem imena zidovima. Sve se na kraju svodi na psihu. Gledaš u sebe, zamišljaš sva zla koja nosiš, čak i ona koja nemaš. Patnja zbog onog što osećaš, a i zbog onoga što misliš da osećaš.
A snimio si i korona-spot za Lombardiju…
– Virus jeste strašan i ne treba ga izazivati. Distanca i maske, uvek.
Da li ti nedostaje porodica?
– Mnogo! Ali, stvarno mnogo! Umoran sam, ne mogu više ovo da izdržim. Voleo bih da sam uz ženu i moju decu, Maksimilijana i Vinsenta, koji imaju 14 i 13 godina i koji žive u Švedskoj.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Možeš li bar nekada da „skokneš“ do tamo, da ih posetiš?
– Zamisli, pokušao sam. Ali, trener Pioli mi je rekao da ne mrdam jer imam porodicu i u ‘Milanelu’. Kaže mi ‘Imaš tamo (u Švedskoj) dva momčića, a ovde ih imaš 25 i potreban si im.
Da li mnogo očekuješ od svoje dece? One prave, da tako kažem, ne od saigrača. Neka mi Pioli ne zameri.
– Disciplina je i za njih važna. Kada igraju fudbal, ne sudim im kao otac, već kao fudbaler. A iznad svega, oni i ne treba to da rade zbog mene. Da li uživaju dok igraju, da li ih nosi strast, da li treniraju ozbiljno? Ako je odgovor ‘da’, onda je sve okej.
Da li je istina da poludiš kada saigrač odigra loše dodavanje?
– Da, uvek, čak i na treningu. Problem je sa onima koji se ne naljute.
A šta ako ti napraviš grešku?
– Ja nikada ne grešim.
Ma, daj…
– O, pa dobro, mogu da me kritikuju i šta je tu problem? Možda to urade nekim gestom, nekom reči, pogledom. Svaki igrač ima neki svoj način na koji ispoljava nezadovoljstvo. A i dobro je to, jer takvi ljudi preuzimaju odgovornost, shvataju da je svaki detalj važan u onome što rade.
Tvojoj filozofskoj krilatici ‘talenat bez truda je upropašćen talenat’ nema šta da se doda?
– Talenat je koristan ako ga kultivišete. Morate da radite, radite i radite. A to od vas traži požrtvovanje. Žrtvu. Šta je 90 minuta meča? Ništa, ako niste trenirali svakodnevno, i to po više sati. A što više treniram, bolje se osećam. To kažem i sebi i drugima: nikada ne odustaj! Ili, da objasnim to na drugačiji način: ako ne odustaneš, pobeđuješ.
Da se vratimo mi na dečaka iz Malmea, koji je kačket spuštao sve do očiju, a imao stare zgrade iza sebe. Južna Švedska, periferija bogatog života, sin jugoslovenskih migranata, komplikovano detinjstvo. Otac musliman iz Bosne, majka katolik, iz Hrvatske. A tvoja religija?
– Moja religija je poštovanje drugih. Svih vera, svih mišljenja. Tako sam odrastao i tako razmišljam i sada.
A da li ti prija i u Milanelu, gde sada treniraš?
– Da, veoma, osećam se kao kod kuće. Srećan sam, prijatni su dani, ljudi te vole… Treneri, saigrači, komunikacija, sve funkcioniše kako treba.
A da li je istina da si tamo dobio Berluskonijevu sobu?
– Hajde da ne preterujemo. Ali, istina je da me tretiraju kao svog vođu.
Da li to znači da želiš da ostaneš u Milanu ‘do kraja života’?
– Kažem da mi je stvarno lepo, ali hajde još da vidimo. Život je nepredvidiv, nikada ne znate šta sledi. Ne bih da ovaj moj gigantski ego sada kaže da ću ja jedini odlučivati, jer mi je porodica ipak važnija od svega.
A da li bi voleo da igraš u Ligi šampiona?
– Ko ne bi? Ako mogu da ostanem, onda ću je i igrati.
Zašto si oduvek voleo Milano?
– O, jesam. Zato što se živi na kvalitetan način. Nije bilo ovako pre desetak godina, jer sam tada otkrio jedan živahni, radosniji, međunarodno otvoren grad. Pandemija je sada skoro sve blokirala, ali, proći će i ona, a onda će i grad nastaviti svoj život
A Italija?
– U njoj volim maltene sve. Poslednjih godina sam možda čak bio više ovde nego u Švedskoj. Upravo je to ta filozofija cele ove zemlje, njen životni stil, taj koji me opčinjava. Em je divno ići kolima i gledati divne krajolike pokraj puteva, a šta tek da kažem o govoru tela… ovde razumete ljude čak i kada ništa ne izgovore, zaključio je Ibrahimović.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
0
0
Podelite:
Loading ...
