NAVIKA KOJA SE UKIDA: Kako će se sportisti privići na zabranu pljuvanja

Pandemija korona virusa prekinula je sportska takmičenja širom sveta, a mnogi se pitaju da li će sprečiti sportiste da pljuju na teren tokom utakmica.

Zabranjen na trotoarima, u zatvorenom i zabranjen u pristojnom društvu, taj grumen pljuvačke i šta još sve ne, upropastio je sport.

U jeku pandemije, ekipama se uskraćuje privilegija izbacivanja klica koje pretvaraju travnate terene, klupe, bokserske ringove u potencijalna mesta biološke opasnosti.

Od sada će biti zabranjeno deliti peškire, kape, palice, rukavice i flašice sa vodom. To znači da će se zlatna era pljuvanja i iskašljavanja završiti.

– Bilo je vreme da urade nešto – rekao je Bobi Valentajn, koji je igrao i trenirao bejzbol ekipe 40 godina, uključujući i u Japanu.

– Tamo sam bio sedam godina i verovatno bih na prste jedne ruke mogao da izbrojim koliko puta sam video igrača da pljuje. Oni čak ne uzimaju ni žvakaće gume – dodao je on.

Valentajn se prisetio kada je pre 30 godina bio trener Rendžersa i slike sa mnogih utakmica.

– Mora da je tamo bilo 200 plastičnih čaša i svega drugog. Recimo da je djubre bilo svuda okolo. Čak i tada sam se pitao zašto momci ne mogu da počiste za sobom – naveo je on.

Bejzbol je počeo kao sport radničke klase na peskarama i prašnjavom dijamantskom terenu. Mnogi igrači žvakali su duvan, a zatim gumu i semenke suncokreta. To je, u ne tako kratkom periodu, postalo institucija.

Pljuvanje je nekima pomoglo da smanje nervozu, da pokažu mačizam ili prezir ili samo da obeleže svoju teritoriju, kao psi. To je postajalo problem samo onda kada se protivnik našao na putu.

Naravno, ne radi se samo o bejzbolu, već se na teren pljuje i tokom fudbalskih utakmica, a kada je postalo moguće da se pored terena uzme i flašica sa vodom, to se razvilo u formu umetnosti.

Ali, ne očekuju se nova remek dela.

Takmičenje u nemačkoj Bundesligi trebalo bi da počne narednog vikenda, ali predsednik lekarske komisije Fifa Mišel D’Hoge snažno se protivi nastavku fudbala do jeseni.

Pljuvačka i znoj lete na sve strane tokom teniskih mečeva, košarka i hokej se igraju na zatvorenom, ali samo jedan od tih sportova zabranjuje pljuvanje. Ne može se od hokejaša očekivati da proguta malo krvi koja se pojavi kada mu protivnik izbije zub i nije iznenadjujuće videti kako na klupu svi oni dele krv, suze i znoj, ali i ne treba zaboraviti da se u hokejaškoj ligi prethodnih godina u dva navrata pojavila epidemija zauški.

Ali i to će se uskoro promeniti. Korona virus će promeniti sport, a bolja sanitarna zaštita ne bi trebalo da zahteva seizmičke kulturne promene.

U korejskoj bejzbol ligi temperatura igrača se meri dva puta dnevno, treneri i sudije moraju da nose zaštitne maske i rukavice, zabranjeno je pljuvanje, rukovanje, pozdravljanje u bilo kojem obliku i možda i najupadljivije, prisustvo publike.

Navijače su zamenile fotografije ljudi koji takodje nose maske, postavljene u svakom redu.

Den Strejli, koji igra u Južnoj Koreji, rekao je da ga utakmice bez publike podsećaju na utakmice koje se radnim danima igraju u Oklendu. On je, medjutim, imao jednu žalbu.

– Želim da mi neko pronadje jednu utakmicu u istoriji u kojoj bejzbol igrači nisu pljunuli na teren – rekao je Strejli za NPR.

0

0