LJUBIŠA TUMBAKOVIĆ: Kao što smo pobedili NATO, savladaćemo i koronu…

Redakcija

Objavljeno: 07.04.20 u 14:35

Osvrt nekadašnjeg trenera Parnog valjka, a sada selektora Srbije na dirljiv meč odigran za vreme NATO bombardovanja.

Slika koja je 7. aprila 1999. godine obišla svet: transparent u rukama fudbalera Partizana i AEK-a pred prijateljsku utakmicu u Humskoj, odigranu na predlog Grka i u nesvakidašnjim uslovima – u glavnom gradu SR Jugoslavije, u jeku vazdušne agresije.

Ljubiša Tumbaković, najtrofejniji trener Parnog valjka u istoriji, pamti do tančina dan kad je sa Topčiderskog brda, uprkos zvuku sirena za avionsku opasnost, uzleteo fudbalski golub mira:

– Iako je prošla 21 godina od utakmice odigrane na stadionu JNA sa ekipom AEK-a, za mene ona i danas ima posebnu, emotivnu stranu i sećam je se do detalja. Zbog moje veze sa AEK-om, njihov dolazak u zemlju koja se borila protiv evidentno moćnijeg neprijatelja, konvoj autobusa grčkih navijača preko Mađarske, 15.000 ljudi na stadionu je nešto što nam je davalo dodatnu snagu i prkos da izdržimo u toj borbi. Nismo osećali strah ni u jednom trenutku, ni igrači, ni ja. Naprotiv – rekao je Tumbaković za sajt Partizana.

Bio je to dan kad je zauvek utvrđeno srpsko-grčko prijateljstvo!

– Sećam se da su mi pre početka utakmice dali AEK-ov šal, stavio sam ga oko vrata i nosio do kraja. Nije bio važan rezultat, već želja da čitavom svetu pošaljemo poruku da rade nešto nečasno, da treba da prestane bombardovanje i da je naš bratski narod sa nama. Zamislite kolika je to ljubav i poštovanje bilo prema našem narodu i klubu kad je AEK došao u najjačem sastavu.

U Beogradu se – živelo i radilo…

– Mi smo tokom čitavog perioda NATO agresije trenirali, tačno u podne, svakodnevno. Nije to bio težak trening, više istezanje, malo igre loptom, sve iz želje da budemo zajedno i da pokažemo na taj način i otpor i jedinstvo.

Selektor reprezentacije Srbije povlači paralelu sa aktuelnim trenutkom:

– Koliko je danas, u vreme koronavirusa, važno da poštujemo pravila i budemo u samoizolaciji, toliko smo se tada svaki dan okupljali na stadionu, kafićima i bili zajedno da pokažemo da smo svi jedno.

Ljubiša Tumbaković završava:

– Danas moramo da slušamo uputstva kako bismo što pre uspeli da izađemo iz ovog stanja. Za razliku od NATO agresije, kad se znalo ko nam je neprijatelj i kad da ga očekujemo, za ovaj danas, osim imena, malo šta znamo. Ali, kao što smo tada pobedili, tako sam siguran da ćemo i danas.