MILOŠ OSTOJIĆ ZA HS: Karijera je bila puna uspona i padova, ali nikad nisam jurio za novcem! Jedva čekam pecanje, šaran je sledeći ulov!

‘Period prinudnog odmora provodim sa porodicom uz pecanje, cepanje drva, košenje i loženje vatre’, kaže bivši mladi reprezentativac Srbije.

Put do cilja je za mnoge posut trnjem koje treba preskočiti, a kada se pojave teški trenuci, treba ići dalje. Miloš Ostojić je poseban fudbaler, momak sa statusom da ga život i protekli deo karijere nisu mazili, ali je otresito koračao dalje od OFK Beograda preko Voždovca, Istre i Spartaka odakle je došao u Kolubaru da brani, pošto je od leta slobodan kao „ptica na grani“. Za sreću je potrebno malo i svoja viđenja bivši mladi reprezentativac Srbije izneo je u eskluzivnoj ispovesti za HotSport.

– Ovi dani mi ne padaju teško, kod kuće sam u Sremskoj Mitrovici, a na ova dešavanja imam svoj pogled. Ništa nije slučajno, zaboravili smo da je za srecu potrebno malo i stalno smo jurili za stvarima koje ne znače život. Ovo je opomena čitavom svetu, a da ima dosta blagodeti i ne samo juriti za profitom. I kada nešto napravimo, hoćemo više i više, a ja samo jedno da se skućim – kaže Ostojić.

Posle treninga sledi uživanje u hobiju.

– Volim da pecam. Hranili smo ribu prethodnih dana, a jedva čekam da „jurimo“ šarane, četvrtak ili petak. Priroda i voda me umiruju, što je važno za moj posao golmana. Odgovorna uloga i najjači opstaju.

Obaveze kod kuće ne padaju teško.

– Mnogi ne znaju da su moji izbegli iz Hrvatske, tako da ja volim da cepam drva, ložim vatru, kosim… Od 14. godine nisam tu, tako da sam spokojan kada popijemo kafu, odigramo tablić ili monopol.

Takmičar u duši se nikada ne predaje.

– Moj moto je da srću ne treba čekati, već za srecom ići. Ako me neko neće iz ovog i onog razloga, mada često prste umešaju neki ljudi sa nekim interesoma. Na neke nepravde gledam iz svog ugla i dosta sam se očeličio.

Nije lako resetovati se posle odličnog učinka u Spartaku.

– Nismo se dogovorili za produžetak ugovora i klub me je sklonio. Čim je došao trenutak prešao sam u Kolubaru da budem najbolji golman i da pomognem da se klub domogne ‘elite’. Izabor je pun pogodak, a ako se nastavi šampionat plovimo prema cilju. Nije ovo korak nazad i ja se dobro sećam reči prijatelja „Sam sebe ponizi da bi te onaj gore digao“…

Uspomene iz Subotice su u srcu.

– Bio sam deo generacije koja je osvojila najviše bodova u istoriji, igrali smo u Evropi i tu sam upoznao prijatelja za ceo život Đorđa Ivanovića. Sjajno sam sarađivao sa trenerom Veselinovićem, a pogotovo Žakulom. On mi je usadio taktiku branjenja i baš sam napredovao.

Prepreke ne mogu da zaustave zacrtane planove.

– Skromnost je mana u ovo vreme, ali ja sam borac uveren da ću biti nagrađen, kada zakoračim ponovo na veliku scenu. Bitno je trajati i fudbalom se bavim što volim da se bacam, nikada ga nisam smatrao poslom, a kada je tako onda ti smetaju neki ljudi da ih gledasš. Novac mi nikada nije bila opsesija i malo je dovoljno da živimo lepo.

Ostojić ima svoje rituale, a nedavno je ispunio životnu želju.

– Ukazala mi se prilika da na Bogojavljenje plivam za krst. Ja ne mogu da opišem osećaj i duhovno uzdizanje, a nismo se takmičili, već smo odlučili da najmlađi učesnik sa 12 godina bude pobednik. Volim da čitam verske knjige koje sam preporučio i saigračima.

Na leto sledeća stanica trebalo bi da bude u Evropi.

– Plan je inostranstvo i nešto će se skockati da obezbedim krov nad glavom, a onda se okrenem drugim stvarima – zaključio je na kraju u razgovoru za HotSport, Miloš Ostojić.

0

0