JELIĆ ZA HS IZ AUSTRALIJE: Krenule su restrikcije, mnogi su izgubili posao, zaražene će premeštati na ostrvo!

Toplo vreme je u martu, a rasutost stanovništva u ovom delu je plus, kao i zatvaranje granica, mada su mnogi bez posla – rekao je bivši igrač Crvene zvezde.

Čitava planeta je u borbi sa koronavirusom koji je ‘posetio’ Australiju. ‘Zemlja kengura’ dugo je odolevala u odnosu na većinu zemalja.

Krenule su restrikcije, a dešavanja na petom kontinentu za HotSport dočarao je bivši fudbaler Crvene zvezde Branko Jelić koji je tehnički direktor Subijaka iz Perta.

– Nema panike, mada su krenule brojne restrikcije i fudbal je stao na svim nivoima. Federacija je odlučila da suspenduje takmičenje do 14. aprila, a posle će uslediti konačna odluka. Ekipa sa Novog Zelanda došla je na utakmicu, potom su bili dve nedelje u karantinu i nisu odigrali meč, a kada su se vratili ponovo su otišli u izolaciju – počeo je Jelić.

Usledilo je ograničenje rada.

– Restorani samo dostavljaju hranu i mnoge profesije ostale su bez posla. Zatvoreni su hoteli, kazina, nema taksija, deca idu u školu, mada uskoro sledi raspust.

Čini se da će borba potrajati

– U ovoj oblasti ima 170 zaraženih pored spoljne temperature od 33 stepena celzijusa. Ovde će biti toplo i tokom aprila, a rasutost stanovništva je plus, kao i zatvaranje granica. Razmak od jednog do drugog dela Perta je kao od Beograda do Čačka, a na tom prostoru je samo 2,5 miliona ljudi.

Spremna je rezervna varijanta za stanovništvo.

– Ukoliko se bude povećavao broj zaraženih, oni će biti premeštani na ostrvo koje je jedno pola sata vožnje čamcem od Perta i na ovaj način žele da sprovedu izolaciju. I moj otac se spremao za povratak kući, ali nije stigao da izađe iz zemlje i tu je sa nama, što nije problem pošto ima vizu.

Bez profesionalnih obaveza do daljeg.

– Sve je stalo. Imao sam ulogu tehničkog direktora u klubu Subijako, kao i u akademiji koja je radila dobro sa čak hiljadu članova svih generacija, plus ženske selekcije. Više nema treninga i nadamo se da pauza neće potrajati dugo.

Jelić je igračku karijeru završio u zemlji ‘kengura’ gde je odlučio da nastavi sa životom.

– Jednom godišnje dolazim u Beograd i to uglavnom u septembru. Ovde sam se stacionirao, imam posao u fudbalu koji volim i napredujem. Mislim da mogu svoja iskustva da prenesem mlađima.

Čačanin je posle Borca, Zvezde i Vojvodine igrao za Kotbus i Peking, a sada sin želi da ‘pobedi’ oca.

– Stalno me tera da idemo u obližnji park da šutira i obožava volej udarac. Videćemo kako će ići, ali mnogo voli fudbal.

Pored činjenice da je na drugom kraju sveta Jelić se čuje sa svojim saigračima iz Zvezde.

– Na vezi sam sa Milivojem Vitakićem i Dejanom Ilićem, a kada sam u Beogradu igramo tradicionalni mali fudbal i družimo se što je iskreno lepo. Dolazak ću malo da pomerim ove godine, samo da prvo prođe koronavirus, zaključak je Jelića.

0

0