ISPOVEST BIBARSA NATHA: Ostaću u Partizanu mnogo duže nego što bilo ko očekuje!

Retkost je čuti takve reči od stranca sa velikom karijerom u srpskom fudbalu.

Bibars Natho je od prvog dana dolaska u Humsku pokazao da se radi o klasnom igraču i da će biti veliko pojačanje crno-belih.

Vrlo brzo se to potvrdilo, kupio je navijače svojim potezima i ‘gazdovanjem’ na terenu, a sada ih je ponovo obradovao rečima da želi još dugo da ostane u Partizanu.

– Klub je tačno onakav kakav sam zamišljao za ovu fazu karijere i mislim da je ovo mesto na kojem ću ostati duže nego što bilo ko očekuje – rekao je Natho u intervjuu za izraelski ‘Gol’.

Još jednom je ispričao kako je došao u Partizan.

– Sa Zoranom Tošićem, sa kojim sada igram u Partizanu, bio sam saigrač prethodno u CSKA iz Moskve. Video je na instagramu da treniram sam, pozvao me i pitao šta se dešava, rekao sam mu da sam raskinuo ugovor sa Olimpijakosom. Pitao me da li bih došao u Partizan i evo nas.

– Grad je veoma lep. U jednu ruku nije prevelik, kao neka mesta na kojima sam ranije bio, ali u drugu – ima sve. Ljudi su sjajni. Imaju topao karakter kao Izraelci, ali su pomalo i kao Rusi, što je za mene najbolja kombinacija.

Ni Natho nije ostao imun na ‘večiti’ derbi’.

– Sve vreme samo slušaš priču o derbiju. Derbi, derbi, derbi… I sve ti postane jasno zašto je tako kada izađeš na teren. To je neka drugačija vrsta uzbuđenja, drugačiji vajb, ništa sa čim bi mogao da uporedim. Stvarno je derbi nešto posebno.

Ispričao je Bibars i kako je počeo da igra fudbal.

– Počeo sam da igram na ulici, na parkingu. Nacrtali bismo fudbalski teren, stavili kamenje kao stative i igrali sve dok me majka ne bi zvala da uđem u kuću. Pravo iz škole bih trčao na teren da igram fudbal i ne bih prestajao dok me ne bi uveo u kuću poslednji čovek koji se vraćao s posla.

Ipak, i njegova životna priča nije bila laka, jer su je obeležile porodične tragedije. Dvojica rođaka su mu stradali u saobraćajnoj nesreći, a otac Akram i stric Abram od srčanog udara. Sve to samo u razmaku od nekoliko godina.

– Bio je to period od sedam godina u kojem su se ređale tragedije jedna za drugom. Bilo je to jako, jako teško vreme za mene. Bio sam dosta mlađi nego sad, manje sam toga znao o životu, još sam u velikoj meri zavisio od oca, pa nisam znao kako da se nosim sa svim. Bili su to dani kada sam umalo prekinuo karijeru, jer nisam mogao da nađem način kako da se izborim sa svim.

– Kao da sam na bio na stepenicama, pa sam svakim novim pređenim stepenikom više oblikovao svoju ličnost. Naučio sam da se nosim sa svim, a to je mnogo promenilo moj karakter, zaokružilo me kao osobu – ispričao je Natho.

0

0