BRANKO JOVIČIĆ ISKRENO: Prošao sam pakao! Nisam ljut zbog neodlaska iz kluba…

Takva je bila sudbina, a najvažnije je da se iz svega vraćam još jači i da mogu posle pauze da ponovo budem deo tima na proleće – kaže borbeni vezista.

(Od specijalnog izveštača HotSporta iz Beleka – Mirko Marković)

Druga velika povreda u Crvenoj zvezdi, posle pucanja metatarzale kosti u leto 2017. godine. Nova operacija Branka Jovičića, dugotrajan oporavak od šest meseci, stopiranje priča o transferu u Nim ili neigranje u grupi Lige šampiona. Udarac na psihu sportiste, čoveka mirnog duha iz Raške.

– Teško mi je i da pričam o tome! Kad sam otišao kući posle utakmice sa Helsinkijem ništa nije ukazivalo da su pokidani ligamenti, niti je koleno oteklo, niti sam imao velike bolove. Kad sam ujutru saznao na pregledu, kao da mi se ceo svet srušio. Zvali su me svi saigrači, uprava, članovi stručnog štaba obezbedili su mi odlične uslove za oporavak. Rezultata svega je da sam se vratio u trenažni proces sa ekipom posle pet meseci, što je rekord. Obećao sam sebi da ću da budem jak.

Novi početak nije lak.

– Priključio sam se ekipi od prvog dana na Kipru, što mi je bilo bitno. Sve je lakše uz saigrače i stručni štab, ostajem da radim dodatno individualno da bih se vratio spremniji. Očekujem prve minute u sredu protiv Dunjajske strede. Noga je dobro i to je najbitnije.

U sportu često postoji prst sudbine.

– Druga povreda od dolaska u Zvezdu, bilo je teško na psihološkom planu. Posle povratka iz Rima, gde sam operisan, prva utakmica uživo koju sam gledao bila je protiv Jang bojsa. Ako je moralo tako da se desi da se uđe bez mene u grupu, neka je. I sada bih ponovo dao povredu za uspeh u Ligi šampioma. Vladala je u meni pozitivna trema pred svaku utakmicu, žao mi je što nisam mogao da osetim gostovanja u Minhenu i Londonu. Nadam se da ćemo i u budućnosti da budemo u elitnom UEFA takmienja, sa mnom na terenu.

Uspomena na težak period i ostalo je duhovno obeležje na ruci – brojanica iz Hilandara.

– Poklonio mi je bivši trener Milojević pred utakmicu sa Kelnom, posle ekspresnog oporavka od povrede. Rekao sam tada da bih igrao protiv Nemca, pa i da znam da ću opet da se povredim. Posle 25 godina obezbedili smo proleće u Evropi, to se ne zaboravlja. Nosim i danas brojanicu. Žao nam je svima u ekipi bilo što je otišao šef, nismo mogli ni da zamislimo to. Poželeli smo mu sve najbolje u karijeri.

Nije tajna da je Jovičić letos zahtevao od uprave da ga proda Nimu.

– Kad smo bili na pripremama u Austriji postojala je priča o odlasku. Uprava i stručni štab su rekli da sam potreban ekipi. Vojnik sam Crvene zvezde, ne mogu sam da odlučujem o sudbini. Ginuo sam i ginuću i dalje za klub. Ne mogu ništa da žalim i da mislim šta bi bilo kad bi bilo. Sada mi je bitno da se što bolje vratim na teren.

Francuska liga, za sada, ostaje san, ali ima vremena za takav korak.

– Imao sam uvek san da igram za Zvezdu i osvajam titule, voleo bih možda i ceo život da igram na Marakani. Tu se najlepše osećam. Francuska liga je među pet najboljih na svetu, mogu da odgovorim izazovima i zahtevima takve konkurencije. Ima vremena za to.

Prolećna realnost je da se žestoko bori za mesto u ekipi.

– Zdrava konkurencija je bitna da bismo radili što jače na treninzima. Jesenas nam je bila potrebna rotacija zog ritma mečeva sreda-subota. Sanogu želim dobrodošlicu, sjajan je momak i brzo se uklopio, nadam se da će prikaže igre kao u Jang bojsu.

Kum se preselio u APOEL.

– Voleo sam da budemo u istom timu, ali nije igrao mnogo ovde i izostajala je sreća zbog toga. Imao je volju da se oproba u Apoelu, verujem da će da dokaže na Kipru koliko je dobar fudbaler.

Našalio se Jovičić pri konstataciji da je valjda povredama došao kraj.

– Jedino je ostalo još da slomim ruku, ali i tako bih mogao da trčim. Šalu na stanu, malerima je dosao kraj.

Saradnja sa Stankovicem prija.

– Sada smo dobili mistera za trenera. Da smo mogli da biramo, odlučili bismo se za njega. Ponikao je u Zvezdi i oseća klub. Radio je sa velikim stručnjacima, osvojio sve što je moglo. Zvezdaški nas vaspitava, svi na terenu moramo da znamo koji grb nosimo.

Na kraju jedan srpski trener je imao veliki uticaj za uspon karijere.

– Slavoljub Muslin me doveo u Amkar. Sarađivali smo četiri meseca u Rusiji, imam samo lepo mišljenje. Bio sam najbolji strelac ekipe kod njega, iako sam zadnji vezni, postigao sam četiri-pet golova. Posle sam napredovao i kod treera Gadžijeva. U Zvezdu sam došao zaobilaznim putem, ali iskustvo iz Rusije mi je pomoglo da se bolje snađem u najvećem srpskom klubu – zaključio je Jovičić.

0

0