PRIČA IZ ANTALIJE – MIČEL DONALD: Zemljotres nas je uplašio, mnogo mi nedostaju Zvezda i Beograd!

Posetio sam moj klub, a trener Stanković će doneti nešto novo. Razgovarao sam sa njim, ima veliku energiju – kaže bivši kapiten crveno-belih.

(Od specijalnog izveštača HotSporta iz Beleka – Mirko Marković)

U Belek u posetu Crvenoj zvezdi došao je i Mičel Donald, bivši kapiten i jedan od najboljih stranaca u istoriji kluba. Uvek raspoložen Holanđanin za priču osvrnuo se na zemljotres u blizini Malatije, a ekipa se na kratko preselila u poznato letovaliste.

– Ovde smo sa svojim celim timom jer je u gradu pored našeg bio zemljotres i došli smo i sa porodicama u Antaliju i Belek. Naravno da sam znao da je Zvezda ovde i došao sam da vidim momke i tim, nedostaju mi.

Loše je stanje u Malatiji?

– Nije tako strašno u Malatiji. Naravno, osim za porodice koje imaju probleme zbog zemljotresa, ali u gradu pored je bilo problema i tragedija. Ali došli smo ovde jer nije bilo dobro da ostajemo tamo. Otkazali su nam i utakmicu sa Trabzonsporom i došli smo da pročistimo um i glavu, da ne mislimo šta se desilo tamo.

Tvoja porodica, žena i ćerke?

– Odmah sam ih poslao kući u Holandiju. Ova situacija je bila prva slična za mene, bilo je šokantno i mogli smo stvarno da osetimo jako potrese. Mnoge zgrade su uništene i hvala Bogu što su svi iz ekipe dobro, a odluka kluba da se sklonimo ovde je dobra. Zato smo ovde i sve je ok.

Jesi li bio uplašen?

– Na momente sam bio uplašen, ali mislim da su i svi ostali. Bilo je stvarno ozbiljno. Ljudi su umirali, porodice, kuće su uništene. Da bila je zastrašujuća situacija, ali se nadam… na sve načine podržavamo porodice, ako je potreban novac, odeća, bilo koji način na koji možemo da pomognemo uradićemo to onima kojima je teže nego nama.

Gledaš li Crvenu zvezdu?

– Da, naravno, kada mogu, gledam. Ali i moj raspored je prilično zauzet, mislim da smo završili 29. decembra i počeli već 16. januara i nema mnogo slobodnog vremena, ali uvek podržavam Zvezdu kad god mogu.

Da li ti nedostaje Beograd?

– Uvek.

Rekao si da si uplašen, da li bi se osećao bezbednije u crveno-belom dresu?

– Nema to veze sa klubom, to je više životna situacija. Znate, to nije baš… Ne mogu da odgovorim na to, jer nije do boja, više je do porodica i života i smrti. Nosio ja crveno-belo ili žuto, bilo šta, nema veze jer je reč o celoj situaciji. Ovako nešto se nije dogodilo u Beogradu i u tom smislu bih se osećao bezbednije. Teško je za mnoge ljude i nije bitno čiju boju nosite, ovo je katastrofa za mnoge porodice.

Šta misliš o novom treneru Zvezde Dejanu Stankoviću?

– Mislim da je dobar. Nov je, svež, neko sa iskustvom, igrao je mnogo godina u Italiji na najvišem nivou i recimo da se nadam da će biti dobar i verujem da će sve to biti vrlo korektno. Mislim i da je prijatna osoba, pričao sam i sa njim. Smatram da, ono što je dobro za tim posle odlaska bivšeg trenera, sa kojim sam bio u dobrim odnosima i koji je i sam dobra osoba… mislim da je pozitivno što opet dovode nekog ko može da nastavi taj isti stil, da bude dobar sa momcima i smatram da je to lepo. Nadam se da će Zvezdi biti ok.

Zvezda je dvaput igrala Ligu šampiona, a ti si otišao…

– Kao što rekoh, dobro je za klub, a nema igrača koji je veći od kluba. U tom slučaju je vrlo dobro i ponosan sam. Mislim da sam gledao skoro sve utakmice. A kada ne bih mogao, gledao bih skraćene snimke i ponekad zbog lošeg interneta pokušavao da nađem svaki sajt gde mogu da gledam. Bio sam tu, a mi smo bili blizu sa Ludogorecom ono niko neće zaboraviti. Ponosan sam na ono što su uradili poslednje dve godine i nadam se da mogu da nastave ovako.

Možeš li da uporediš tursku Superligu sa srpskom?

– Ne, vrlo sam iskren kad kažem da ne možete da ih poredite. Pogledajte, ako gledamo samo budžete i novac koji ulažu u igrače i stadione ne možete to da poredite. Vidite, Zvezda je igrala Ligu šampiona i imate još dva ili tri tima koji mogu da se takmiče sa Zvezdom, ali u turskoj Superligi imate 16 timova koji mogu da igraju u Evropi. To je totalno drugačiji nivo, ne može da se poredi.

A mogu li da se uporede navijači?

– Ono što znam jeste da ne možete da uporedite navijače Malatije sa Zvezdinim, to je crno i belo, skroz drugačije. Ali ako pogledate recimo navijače Galatasaraja, Bešiktaša, Fenerbahčea… Samo Istanbul ima 20 miliona ljudi. Što se mene tiče, Delija do kraja života.

Šta misliš o Danijelu Aleksiću?

– Dobar momak, jedan od mojih dobrih prijatelja, imali smo dobar odnos. Često smo i provodili vreme zajedno, naše porodice. Posećujem ga, on dolazi i u moj restoran u Istanbul. Dobio je dvoje dece, dobar momak.

Misliš li da bi trebalo da igra za srpski nacionalni tim?

– Da, definitivno. Imate vi u Srbiji mnogo talenta i kvalitenih igrača, ali momak poput njega može definitivno da igra. Nadam se da hoće jer je od onih koji treniraju vrlo naporno.

Šta misliš o Radživu Van la Pari?

– Znam ga iz Holandije, znam ko je, pričali smo nekoliko puta i znam da je bilo nekih problema. Ali, sve što mogu da kažem je da ih ima svuda i pitanje je samo kako ih rešavaju igrač i klub, obe strane ili ko god sa kime imate problem. Na kraju dana, svako mora da bude tretiran sa poštovanjem: od kluba prema igraču i obrnuto i onda treba da se nađe neka sredina – porucio je na kraju Donald.

0

0