SIN LEGENDARNOG GLUMCA DANILA LAZOVIĆA: Nisam hteo da prilazim toj zastavi, znao sam šta ona znači!

Evropsko prvenstvo u rukometu završeno je i za Srbiju i za Crnu Goru, a u medijima se i dalje priča o duelu ove dve selekcije.

Sporni su bili dresovi selekcije Crne Gore, zelene boje, aludirajući na komitski pokret ‘Zelenaša’ koji se 1918. godine borio protiv ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom u kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, već je želeo samostalnu Kraljevinu Crnu Goru. Takođe, igrači Crne Gore su u svlačionici mahali zelenom zastavom. Na udaru medija pre svega u Srbiji našao se reprezentativac ‘komšija’ Vuk Lazović, inače sin preminulog legendarnog glumvca Danila Lazovića.

On je istakao na početku razgovora za ‘Balkan Handball’ da između reprezentativaca Crne Gore i Srbije vlada samo prijateljstvo.

– Više nego prijateljstvo, mi smo zajedno odrastali, igrali zajedno po Evropi. To je ta ista generacija. Čujemo se, vidimo se, prijatelji smo. Tu nema mesta nikakvim zlim namerama, provokacijama i teškim rečima. To je manipulacija. Bio si svedok svega toga. Video si kakva je atmosfera vladala pre i posle utakmice. U Gracu nije bilo mesta za politiku – počeo je priču Vuk Lazović.

Rukometaš Crne Gore je potom objasnio svoje poreklo.

– Tako je, rođen sam u Beogradu, otac mi je iz Brodareva, Srbin, majka mi je sa Cetinja, imam rodbinu u Crnoj Gori. Posle poziva koji nisam dobio od srpske reprezentacije, zbog mnogih razloga, nekih ljudi koji su mi rekli da „nikada neću zaigrati za Srbiju“, a koje neću spominjati. Zbog tih nekih ljudi nisam u reprezentaciji, a sada se provlačim kao izdajnik i neko ko je nešto napravio. Samo sam igrao rukomet i borio za svoju porodicu – rekao je Lazović i nastavio:

– Mi smo jedan narod. U mom srcu mi smo jedan narod. Meni je majka Crnogorka, otac mi je Srbin. Volim obe države isto. Ja sam Srbin koji igra za Crnu Goru. Volim Crnu Goru i Srbiju. Nikada nikoga nisam provocirao i nikada neću. To što je sada takva situacija, što neki ljudi odozgo nameću takvu situaciju, manipulišu nama sportistima.

O zelenim dresovima rekao je da je to čista politika i da nema veze sa sportom.

– To je opet politika, neću da ulazim u to jer me ne zanima. Momke nisam hteo da ostavim na cedilu i da kažem da neću da igram. Oni su za mene braća, prihvatili su me kao svog. Doživljavam ih kao svoje. Izašli smo na teren, pobedili, proslavili. Nikoga nisam provocirao, niti mahao zastavom.

Zastavom kako kaže nije mahao, njegov otac je bio veliki Srbin i zato osuđuje laži koje se ispaljuju na njegov račun. Znao je da ako ga uslikaju sa tom zastavom, šta to sve može da proizvede.

– Kako ne, kako ne. Zato nisam uopšte prilazio toj zastavi, upravo iz tih razloga. Moj otac je bio veliki Srbin, znam ko je on, znam ko sam ja i cela moja porodica. Baš iz tog razloga nisam želeo da dođe do bilo kog kontakta i provokacije. Osuđujem laži koje su iznete povodom te situacije, a koje su naštetile mom prezimenu i porodici.

Danas ga najviše boli to što mu pominju preminulog oca u medijima sa naslovima ‘Prevrće se u grobu’.

– To je za mene…bolna tema jako. Otac mi stoji istetoviran na ramenu. Jako mlad sam ostao bez njega. Ceo život se borim da njegovo ime nikada ne obrukam. Mislim da nisam i nikada ga neću obrukati. Teško mi pada, dva dana se to provlači kroz medije, pišu mi raznorazni ljudi neke ružne poruke, ima i onih koji pišu lepo. Nikada nisam hteo, niti dozvoljavao da iko loše kaže nešto o mom ocu ili da ja prezentujem njega u lošem svetlu. To je za mene jako bolna tema. Juče sam tokom celog dana pokušavao da se isključim iz cele situacije i skoncentrišem na utakmicu iako je bilo jako teško. Dao sam maksimum protiv Belorusije, nije bilo dovoljno, idemo kući – zaključio je Vuk Lazović.

0

0