HOTSPORT ANALIZA: ‘Orlovi’ rano lete – šta je krenulo po zlu i šta dalje?

Nakon odlično odrađenih priprema košarkaša reprezentacije Srbije imali smo visoka očekivanja, ispratili smo ‘orlove’ s osmehom u Kinu, a oni su nakon četvrtfinala sa parketa izašli u suzama.

Nema sumnje, njima je u ovom trenutku najteže. Nakon tradicionalniih priprema na Kopaoniku, prvo je odigrana utakmica u Čačku protiv Borca, potom pripreme protiv Finske, dvomeč protiv Litvanije, uspešno smo prošli i Akropolis Kup, a nismo se obrukali ni na turniru u Šenjangu gde su odrađene pripreme protiv Italije, Novog Zelenda i Francuske.

Prvu buru izazvalo je izostavljanje Nemanje Nedovića i Nikole Kalinića sa spiska reprezentativaca, nije pomogla ni povreda Dragana Milosavljevića, a ni Miloša Teodosića. Ipak, dobro je krenulo na pripremama pobede su se nizale, ali nije se tu radilo samo o pobedama, igrači su u prelepom raspoloženju bodrili jedni druge, činilo se da je pred svaki meč koji je Srbija igrala sujeta pojedinaca ostaje ispred vrata, a kada se obuče plavi dres, sve je podređeno timu. 

Selektor Srbije posle ko zna koliko godina imao je mogućnost da sastavi spisak po svojoj želji, jer nijedan od igrača nije odbio da se odazove i obuče dres Srbije, dakle svako ko je pozvan, odazvao se, te je selektor Saša Đorđević imao luksuz koji mnogi pre njega, a ni on sam prethodnih godina nisu imali, da izabere sastav po svojoj želji. To recimo ove godine nisu mogli ni Amerikanci, Rusi, Španci… posebno se četa Grega Popoviča suočavala sa otkazima. 

Đorđević je 1. avgustra na konferenciji rekao da Srbija ide po medalju, ruku na srce, imali smo tim kadar za tako nešto. Put Kine krenuli su Vasilije Micić, Stefan Jović, Bogdan Bogdanović, Marko Gudurić, Marko Simonović, Vladimir Lučić, Nemanja Bjelica, Stefan Birčević, Nikola Jokić, Boban Marjanović, Nikola Milutinov i Miroslav Raduljica.

Prvenstvo je i počelo kako je najavljeno, dominantnom igrom, ali je još jednom FIBA zarad novčane zarade od TV prava i sponzora ‘razblažila’ prvenstvo tako što je na prvenstvu zaigralo 32 tima, te su prvi mečevi bili slabijeg intenziteta nego oni pripremni. Upravo su mečevi protiv Filipina i Angole stvorili neku lažnu sliku nadmoćnosti, protiv Italije je bilo ‘samo’ 92:77. Koš razlika je bila na strani Srbije 120+ 

Na početku druge runde, Portoriko i još jedna ubedljiva pobeda 90:47. Došla je Španija meč koji je dobro zabrinuo jer se videlo da nešto tu ne štima. Već od druge četvrtine meča videli smo neku drugu Srbiju u odnosu na onu koju smo gledali prethodnih dana.  Nije bilo te hemije iz pripremnih mečeva, nije bilo saigrača koji daju vetar u leđa jedni drugima, nedostajala je igra koja je krasila Srbiju i donela optimizam sa kojim smo ‘orlove’ ispratili u Kinu.

Srbija se sastala sa prvim protivnikom koji je ozbiljnije odradio skauting, skoncentrisali su se Španci i Serđo Skariolo na odbranu protiv Bogdana Bogdanovića, nervoza je nadmudrila Nikolu Jokića koji je veći deo drugog poluvremena proveo u svlačionici, Nemanja Bjelica je nestao u akciji u jedina dva meča gde je trebalo da se pokažu zubi, dok su se ostali stidljivo ponašali i izbegavali priliku da preuzmu odgovornost i postanu novi heroji nacije. 

Bolje je Srbija izgledala danas protiv Argentine, ali ne dovoljno  bolje. Bogdanović je bio ponovo nerešiva enigma za odbranu, pratio ga je večeras Jokić, ali ponovo je do izražaja došla nekomunikacija u odbrani u presudnim momentima dozvoljeni su skokovi u napadu u momentima kada se lomila utakmica. Na momente nije bilo rešenja u napadu, već su se igrači odlučivali da individualno rešavaju situacije koje su mogle da preokrenu meč. Kada je to najviše trebalo, Srbija je uspela da se približi, ali ponovo je u presudnim momentima dozvolila Argentini da se vrati u meč i što je još gore pobedi.

Šta je krenulo po zlu?

Kao i Španija, Argentina je jedna ozbiljna reprezentacija koja je odradila skauting i videla odakle preti najveća opasnost, te su sve učinili da tu opasnost svedu na minimum, opet, Bogdanović je bio odličan, ali nije mogao sam. Ono što Srbija ima i niko ne može da nam oduzme jesu odlični igrači, ali u najvažnijim trenucim nedostajao nam je tim. 

Činilo se da selektor i njegov stručni štab nisu na najbolji mogući način upotrebili Nikolu Jokića. Već tokom priprema videlo se da iako je došao sa nekoliko kilograma viška, razume i čita igru bolje nego protivnici, ume da predvidi prazan prostor i blagovremeno pošalje pas u prostor. Možda je upravo u tome greška jer selektor nije gradio igru na Jokiću koji je sigurno mogao da doprinese u reketu. Ono što je teško svariti jeste činjenica da nijedna druga reprezentacija nije imala centarsku liniju kakvu je imala Srbija, dominantnu, jaku, skočnu i u slučaju Marjanovića jako visoku, a ipak, u poslednjim mečevima nas je nadskakala Španija i Argentina.

Možda bi u takvom trenutku nedostajao Nemanja Nedović, možda bi kada je teško zagrizao Nikola Kalinić, posle bitke je veoma lako govoriti, ono što je sigurno, potrebno je da neko iz saveza izađe i kaže u kom grmu leži zec. Znamo da fudbalerima ne leži da preuzimaju odgovornost, ali od košarkaša i čelnika saveza očekujem upravo to, posbeno zbog toga što naša reprezentacija nije proteklih godina imala na raspolaganju skup ovakvih talenata, a pitanje je hoće li u skorijem periodu ponovo imati.

Selektor Aleksandar Đorđević najavio je da Srbija ide po medalju, dakle, taj cilj sam sebi je postavio. Možda je i srpska nacija nametnula taj cilj, ali je definitivno da postoji potreba da neko snosi odgovornost s obzirom da cilj nije ostvaren. 

FOTO: kss.rs/FIBA

0

0