ISKRENE REČI LAZARA MARKOVIĆA: Nisam bio spreman za Liverpul!
Nije se libio bivši reprezentativac Srbije da prizna grešku koju je napravio, bez obzira na skupoceni transfer u tom periodu karijere.
Posle potpisivanja trogodišnjeg ugovora sa Partizanom i zvanične promocije, Lazar Marković je obišao teren na stadionu u Humskoj gde je za sajt kluba evocirao uspomene, ali i govorio o životu u inostranstvu.
Lazare u Partizan si došao 2006. godine iz Borca iz Čačka. Sećaš li se tog perioda?
– Prešao sam u Partizan zbog brata Filipa kojeg su tada tražili iz kluba, ali pošto majka nije htela da nas razdvaja onda sam i ja došao sa njim. Na kraju je ispalo iako smo zajedno počeli u Partizanu da sam ja imao više sreće nego on.
Debi za prvi tim 2011. godine?
– I dalje kada treba da se vratim na teren u Humskoj imam isti osećaj kao te 2011. Tada je zaista bilo neverovatno, moja čitava familija je bila ponosna zbog mog debija, ali su i sada podjednako srećni što sam potpisao nov ugovor i što ću pokazati zbog čega sam došao.
Kako si se osećao kada si prelazio iz Partizana u Benfiku?
– Bilo mi je teško jer sam bio dete, ali sam brzo zavoleo Benfiku i Lisabon , ne samo zbog grada, navijača i kluba već jer sam igrao i to je za mene bilo najvažnije. U tom periodu porodica je bila uz mene, brat, a mnogo su mi pomogli i igrači koji su već bili tamo, tako da sam se brzo adaptirao na prelazak u inostranstvo.
Potom sledi tvoj transfer u Liverpul? Šta ti se sviđalo u Premijer ligi, a šta ne?
– Mislim da sam možda bio isuviše mlad za jedan takav korak i prelazak u klub kao što je Liverpul u tom trenutku. Siguran sam da bih sa ovim iskustvom drugačije i razmišljao i znao kako da se postavim od starta na sve situacije. Sve mi se svidelo, od fudbala, organizacije, mnogo drugačiji život nego ovde.
– Šta si naučio iz tog perioda?
Zaista dosta toga ,ne samo životno već i profesionalno. Definitivno jedna od stvari je kako treba da se postaviš, a kako ne i šta treba da radiš,a šta ne. Tu prvenstveno mislim na to kako ti kao pojedinac treba da se ponašaš kada ispred sebe imaš jedan tako veliki klub. Ogromno iskustvo za mene!
Šta je za tebe tu bilo drugačije u odnosu na Partizan?
– Drugačiji jezik, kultura, zemlja, pristup igri, obaveze…Sve je drugačije.
Posle Liverpula, ideš u Fenerbahče?
– Iz Fenera imam veoma lepo iskustvo. Oni su veoma slični nama i zaista sam tamo uživao. Mislim da su me i njihovi navijači zavoleli. Posle toga idem u Portugal, pa u Englesku, sledi Belgija i onda opet Ostrvo.
Kako ti je bilo u Fulamu sa Mitrovićem?
– Super zaista, sjajno su me prihvatili. Ovom prilikom ga pozdravljam i želim sve najbolje! Mitar je strašan igrač i super momak. Zaista su me tamo dočekali kao da sam u klubu bio par godina. Klub je porodičan i baš mi je žao što su ispali prošle godine, ali sam siguran da će se vratiti što pre. To im iskreno i od srca želim!
Da li se razlikuju od ostalih ostrvskih klubova?
– Mislim da im je to ostalo još od Slaviše Jokanovića. Svi ga hvale zaista i kažu da to što je on tada napravio , taj duh zajedništva i igru, da je sve krenulo od njega.
Kako ti se dopada sada Partizan? Šta je za tebe novo, a šta staro?
– Manje-više mi je sve poznato, mnogo ljudi znam koji ovde rade još dok sam bio dete. A koje su novine, videću sutra u centru. Znam dosta igrača, ali ima novih.
Kako ti se dopadaju Asano i Natho?
– Koliko sam ih gledao na terenu zaista su super. Tu spadaju i Sadik i Suma. Ima sjajnih igrača, ne treba trošiti reči o Stojketu, Tošketu, Zdjelaru i ekipi. Sviđa mi se sve.
Od ekipa u grupnoj fazi od Astane, AZ Alkmara, najbolje poznaješ Mančester Junajted?
– Poznajem ih iz Engleske jer su nam bili ljuti rival kao što će biti i za sto godina Liverpulu. Poštujem ih, jedan od većih klubova na svetu, ako ne i najveći posle Liverpula.
Kakav je Mančester sad?
– Mančester će uvek biti Mančester i uvek će imati kvalitetne igrače. Sada su doveli par igrača od kojih sam sa jednim igrao u Halu. Imaju dobru ekipu. Treba vremena da se sve složi, ali oni će uvek biti to što jesu.
Koliko ti je trebalo vremena da razmisliš o ponudi crno-belih?
– Ja sam za odlazak sebi zacrtao dve zemlje, ali mi se nisu dopale ponude koje sam dobio. I kada je Partizan ušao u Ligu Evrope počeo sam sve da selektujem i bio sam brz. Srce je na kraju izabralo Partizan.
Kako ćeš proslaviti?
– Samo na treningu u centru, interno sa igračima. Moram da što pre vratim formu. Mislim da ću za desetak dana biti spreman. Treba sutra da se vidim sa kondicionim trenerima i šefom kako bismo napravili plan.
Jbg..dobice „gani PONOVO, ‘ono’ decacko mleko, SAMO za izrentirane ‘sladje’ i od jogurta, kako bi IM „OLAKSAO“, DA IM STO LAKSE „KLIZI“..BAJATTT SENDVICHHH ..?! .!. XXAAXXAA .!.
Koliko si ti nepismen……strašno,klinac si i to se vidi.Ali poradi malo na sebi….biće ti lakše