MIJAILOVIĆ: Bili smo svesni jake konkurencije za ‘vajld kard’, FK Partizan je stožer Sportskog društva!

Prvi čovek crno-belih se u razgovoru za klupski sajt dotakao svih tema koje su se tokom poslednjih nekoliko nedelja pojavljivale u javnosti.

Prva tema razgovora bilo je finansijsko stanje u klubu koje je mnogo bolje nego prethodnih sezona. Evo šta je o finansijama rekao Ostoja Mijailović.

– Godinu smo završili pozitivno, Skupština KK Partizan je usvojila odluku o finansijkom izveštaju za 2018. godinu u kojoj je klub poslovao pozitivno i bio u plusu od 21.339.080 dinara. Politika sadašnje uprave je da klub posluje finansijski pozitivno. Imamo dovoljno loših iskustva od trenutka kada smo preuzeli klub u stanju u kojem je bio. Podsetiću, imali smo dug od 7.136.000 evra i sa tim teretom se borimo i dalje. Pre nekoliko meseci, kada smo radili presek stanja, dug Partizana je iznosio 3,8 miliona evra, dok sada iznosi 2,7 miliona evra. Da bude jasnije, struktura duga je sledeća: 1,7 miliona je poreski dug sa pripadajućim kamatama i to je dug koji je nasleđen. U procesu smo potpisivanja reprograma po kojem će kamata biti umanjena za 50%, uz grejs period od 24 meseca i period otplate od 60 meseci. Preostali milion su obaveze za koje su u većini slucajeva potpisani sporazumi o reprogramu i taj dug se vodi kao obaveza a ne dugovanje. Servisira se iz planiranih priliva i ni na koji način ne ugrožava poslovanje kluba. U bilansima od prošle godine stoji dug u iznosu od 6,6 miliona evra i to treba pojasniti. Prema sadašnjoj situaciji, od tog duga treba oduzeti 2,7 miliona evra duga prema igračima i trenerima, duga koji smo otkupili za 1,1 milion, zahvaljujući razumevanju igrača i trenera i dogovorima koje smo sa njima postigli. O tome sam govorio 27. aprila ove godine. Zatim, tu je sporno potraživanje banke u iznosu od 1,4 miliona evra, sa kojom smo u sudskom sporu i ovih 2,7 miliona koje sam već objasnio. U narednom periodu, cilj kluba je da sve svoje obaveze izmiri u skladu sa sporazumima. Za ove podatke odgovaramo i materijalno i krivično, i kao KK Partizan stojimo iza njih. Podaci koji su nedavno dospeli u javnost su netačni. Želeo bih da naglasim kako je Partizan pre 2 godine imao više od 25 postupaka pred BAT (Basketball Arbitral Tribunal), a u ovom trenutku nema ni jedan i trudićemo se da do takvih slučajeva u budućnosti ne dolazi. Danas je KK Partizan finansijski stabilan, sa malim „proklizavanjima“, što je sasvim normalno u svakom privrednom subjektu, posebno kada su sportske organizacije u pitanju, gde prihodi variraju iz različitih razloga. Ne treba nipošto zaboraviti da Partizan nikada ne sme da se vrati u 2015, 2016 i 2017. godinu kada je praktično bio pred gašenjem – počeo je priču prvi čovek Partizana, Ostoja Mijailović.

On je istakao da su priče o želji KK Partizan da stavi stadion u Humskoj pod hipoteku kako dobio kredit neistinite.

– Mi nismo vlasni da upisujemo hipoteku na stadion jer nismo vlasnici stadiona, već je vlasnik JSD Partizan. Tako da je upis hipoteke na stadion Partizana za potrebe kredita KK Partizan obična izmišljotina. Kada je u pitanju poreski dug, mi smo dužni da obezbedimo garanciju za reprogram tog duga, stoga smo se obratili JSD Partizan da nam pomogne i da hipotekom to obezbedimo.

Ostoja Mijailović je govorio i o trenutnoj upravi u FK Partizan i obajsnio kako to funkcioniše svuda u Evropi.

– Brend Partizan mora da pronađe način da posluje pod jednim krovom koji se u ovom slučaju zove JSD Partizan. Najveći evropski košarkaški klubovi, Real Madrid, Barcselona, CSKA i Fenerbahče posluju u okviru sportskih društava i velikim se delom finansiraju od fudbalskih klubova. FK Partizan, kao stožer JSD Partizan moraju da vode ljudi koji razumeju šta je biznis, moraju da po modelu uprave KK Partizan rade za klub, a ne da žive od njega, i moraju da shvate da su najprofitabilnija sportska organizacija u okviru sportskog društva. U periodu koji je iza nas su se javljale mnoge Partizanove legende da govore o lošem stanju u fudbalskom klubu i da bi trebalo nešto menjati na bolje. Nada postoji, jer su za FK Partizan zainteresovani i Predrag Mijatović i Saša Ilić i mnoge druge legende kluba, ljudi koji za razliku od nekih koji tamo sada sede, vole svoj Partizan – rekao je Mijailović i nastavio:

– Treba osmisliti biznis model po kojem će FK Partizan poslovati na način na koji posluju svi evropski klubovi, gde će 20%, odnosno bar jedan transfer godišnje raspodeliti na manje klubove u crno-beloj porodici i na taj način odvojiti sredstva, recimo, za košarkaški klub, rukometni klub, vaterpolo klub i ostale sekcije. Po ovom modelu će svi manji, tačnije manje profitabilni, klubovi u crno-beloj familiji praviti velike sportske rezultate, osvajati neke nove trofeje i pisati nove stranice istorije.

Ostoja Mijailović nije želeo da ulazi u finansijsko stanje FK Partizan, a govorio je i o nesuglasicama navijačkih grupa.

– Ja ne mogu da govorim o tome kakva je sada finansijska situacija u FK Partizan, ali obzirom da sam 2014. bio član radnog predsedništva, kada se birala uprava, i video finansijski izveštaj po kojem su obaveze tada bile oko 14 miliona evra, a prihodi po osnovu tadašnjih transfera oko 15 miliona. To znači da je klub u tom trenutku bio u blagom plusu, a ne u velikom minusu odnosno u velikom dugu, kako danas govore ljudi iz kluba, preko 21 milion evra. Takva situacija znači da je klub svake god ine od kraja 2014. gubio po 4-5 miliona evra, na godišnjem nivou. Tu lavinu treba zaustaviti da ne bi jedan od najvećih srpskih fudbalskih brendova nestao.

– Moja želja, kao predsednika KK Partizan je da se sve navijačke grupe ujedine, da svi navijamo kao jedan zato što je nama svima važna crno-bela boja, bez obzira na ljude koji sede u pojedinim klubovima.

‘Grobare’ najviše zanima tema vezana za pojačanja.

– Sportski direktor Nikola Lončar i trener Andrea Trinkijeri imaju svu slobodu u izboru tima i uživaju podršku svih struktura kluba da sastave ekipu koja će biti u skladu sa renomeom Partizana. Naravno, postoje finansijski okviri u kojima možemo da se krećemo, ali ti okviri su ove godine daleko iznad onoga što smo imali u sezoni 2018/19. Čak možemo reći da je obezbeđeni iznos za tim i stručni štab verovatno najviši ikada kada je u pitanju KK Partizan. Sa druge strane i tržišne cene igrača su veće, ali svakako je da smo ove godine u poziciji da budemo konkurentni. Da li ćemo uspeti da ostvarimo ambicije Partizana i želje svih kojima je crno-bela boja na srcu, da osvojimo ABA ligu, da napadnemo Evrokup? U sportu ni 10 puta veći budžeti od onoga koji imamo nisu garant uspeha. Ali da ćemo se boriti i biti daleko opasniji po konkurenciju, hoćemo sigurno. I učinićemo sve da rezultati zadovolje naše navijače – jasan je bio Mijailović.

Jedna od tema bio je i odlazak Džoka Lendejla, a evo šta o Australijancu kaže prvi čovek Partizana.

– Nakon što je doživeo povredu skočnog zgloba, Džok Lendejl više nije bio u mogućnosti da igra za nas i pomogne nam tokom Superlige. U međuvremenu, za njega su se zainteresovali i Žalgiris i još neki klubovi. Uostalom, vidite da trenutno igra Letnju ligu u dresu Milvokija. Partizan će od Lendejla svakako ostvariti višestruku dobit. Njegov ugovor u klubu je bio 96.000 dolara, a prihod koji je Partizan od Lendejla već ostvario iznosi 280.000 dolara. Očekivani prihod ukoliko Džok u tekućem prelaznom roku ode u NBA će za klub biti dodatnih 250.000 dolara. Treba podsetiti da klub od 2014. godine i odlaska Bogdana Bogdanovića nije ostvario veći prihod na osnovu transfera. I ova situacija je dokaz da ova uprava, kao što je i obećala, strogo vodi računa da ima i sopstvene prihode.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Poruka Grobara za uprave oba kluba: „Draž derbija se mora sačuvati, karte gostujućim navijačima“

A post shared by HOTSPORT (@_hotsport) on Jun 12, 2019 at 10:51am PDT

‘Grobare’ je zanimalo i to šta Ostoja Mijailović misli o završnici ABA lige i finalnoj seriji Crvene zvezde i Budućnosti.

– Sve što se desilo u ABA ligi, polufinalnoj i finalnoj seriji, kao i u finalu Superlige Srbije, mora da posluži kao primer, ne samo Partizanu, već svima koji se u zemlji i regionu bave košarkom, da takve stvari više ne smeju da se dešavaju. Najjednostavnije bi bilo da smo išli od medija do medija i ponavljali da je prema nama učinjena nepravda. Da, učinjena je! Svi to znaju! I protiv toga moramo da se borimo. Da menjamo stvari i u ABA i u KLS. Već su se određene promene desile ,a očekujemo da ih bude još. Bili smo u grupi klubova koji su predlagali da se smeni menadžment ABA lige, koji je i smenjen upravo zbog dešavanja u finalima tokom protekle dve godine. Posle sporne utakmice finala Superlige Srbije, na sledećoj sednici Skupštine lige sam kao predstavnik KK Partizan predložio da se uvede disciplinski sudija, po modelu koji je prisutan u ABA ligi i da se proširi predsedništvo za još 3 člana, što je Skupština i usvojila. Ovo što smo učinili je vezano za moje prethodne izjave da ćemo se kroz institucije boriti za fer uslove, i na takav način ćemo nastaviti da se borimo.

Neizbežna i bolna tema je svakako ‘vajld kard’ za Evroligu koji je završio u rukama Zenita, a ne Partizana.

– Proširenjem Evrolige na 18 timova, pojavila se mogućnost da se klub prijavi za dobijanje tog jednog mesta koje je ostalo upražnjeno. Bili smo svesni da je konkurencija veoma jaka i da ćemo za protivnike imati timove koji iza sebe imaju prave finansijke gigante, kao što je to slučaj sa Zenitom. Ipak, odlučili smo se da uđemo u tu trku i iz nje smo izašli uzdignute glave, jer smo učinili sve što je bilo do nas. Želim da se zahvalim ljudima u klubu koji su predano radili na prikupljanju dokumentacije i ispunjenju svih zahteva Evrolige u vezi sa dobijanjem specijalne pozivnice. Pokazali su veliko požrtvovanje i siguran sam da će se to klubu na duže staze isplatiti. Želim i da istaknem da mi kao klub nismo prešli u Arenu da bi se dodvorili Evroligi, već smo se nakon perioda stabilizacije dogovorili da nivo organizacije podignemo za lestvicu više.

Predsednik Partizana ne krije kojoj političkoj stranci pripada i ponosan je na to.

– Svako od nas ima pravo da određuje svoju političku i svaku drugu pripadnost. Tako sam i ja to svoje pravo iskoristio i puno pre dolaska u Partizan postao član Srpske napredne stranke, čiji sam i danas član. Više puta sam isticao da je to moje političko opredeljenje, da se ja tom činjenicom ponosim. Znam da bi se mnogima više dopalo da sam član neke opozicione partije, ali sam siguran da takvom mojom odlukom Partizan ne da ne bi dobio ništa, nego bi čak i izgubio. Da budem jasan, to ne menja ništa. Partizanovi navijači su po pitanju politićke pripadnosti veoma heterogeni i moja obaveza je da radim u interesu kluba bez obzira na nečiju političku pripadnost. Ne smemo zaboraviti da Partizan postoji od 1945. godine, mnoge su se stranke od tada smenjivale a Partizan i dalje živi. Jako je važno podsetiti da sam ja u KK Partizan došao kao ćovek iz biznisa a ne kao čovek iz stranke, da sam došao na poziv ljudi iz Partizana a ne iz stranke. Sa druge strane, ja stranku kojoj pripadam poštujem, ali je ne povezujem nikako sa Partizanom niti ću je ikada povezivati – zaključio je Mijailović.

Zapratite najbolju sportsku instagram stranicu HotSport – saznajte sve vesti o Zvezdi i Partizanu

0

0