NENAD MILIJAŠ ZA HS: Zapamtio sam Zengine i Antićeve cake, vidim sebe uskoro kao trenera Zvezde!
Dosokorašnji kapiten Crvene zvezde prezadovoljan je na početku trenerske karijere.
(Specijalni izveštač HotSporta iz Vindišgarstena – Mirko Marković)
Fudbalerima Crvene zvezde pripreme ovog leta ostaće u posebnom sećanju po specifičnoj situciji da im je jedan od trenera u stručnom štabu dosadašnji saigrač. Nenad Milijaš uživa u novoj ulozi i svakodnevno uči.
– Lepo sam se snašao, otprilike kako sam i očekivao. Kao da sam promenio kanal na TV. Nisam pravio pauzu i prošle sezone bio sam svestan šta ću raditi. Svestan sam da mnogo toga ne znam, da želim da učim i pomognem sa moje strane koliko mogu. Za sada je sve u redu – istakao je Nenad Milijaš.
Kako vam se čini rad sa Vladanom Milojevićem?
– Imao sam super odnos sa njim. Pomagao sam mu i dok sam bio igrač. Od fudbalera imam poštovanje i gledam da šefu pomognem na svaki mogući način. Da mu kažem ko se kako oseća, jer možda je nekima od njih lakše da se prvo povere meni, pa tek onda njemu.
Radili ste u bogatoj karijeri sa mnogim poznatim trenerima. Kakav su utisak ostavili na vas?
– Imao sam mnogo kvalitetnih trenera. Teško je nabrojati sve šefove… U Engleskoj sam imao jednog trenera, u Zvezdi se to nešto brže menjalo.
Da li ste nešto zapamtili od Valtera Zenge?
– Njegova taktika je bila posebna. Davao je sebe na svakoj utakmici. Jako je emotivan, voli da dovede stvari do perfekcije i bude prilično nezadovoljan kad se neke stvari ne urade na treningu kako treba. Uzeo je duplu krunu i ostavio je trag u klubu.
A, Radomir Antić, čuveni Mister. Kako je bilo s njim?
– Radio sam sa njim, čak i živeo dok smo sarađivali u Kini. Mnogo ga cenim. Dao mi je šansu u reprezentaciji, onda kada to niko nije očekivao, pa ni ja. To je najlepši period moje karijere. Radio je perfektno, umeo da motiviše, vrati fudbalere kad padnu. Dosta stvari sam naučio od njega, nisam se stideo da pitam, a on me je uvek korisno savetovao. Sa njim sam prijatelj i to je bogatstvo koje imam.
Sa Slavišom Stojanovićem ste vratili titulu na Marakanu posle šest godina?
– Sa Slavetom smo mi igrači imali specifičan, rekao bih drugarski odnos. Više nego šef – igrač. Bila je ekipa sa mnogo jakih ličnosti. Bio sam kapiten, a u to vreme bila su još najmanje tri momka koja su imala isti uticaj na ekipu. Zajedno smo bili u nekom teškom vremenu za Crvenu zvezdu. To je meni najteže osvojena titula! A, od Slaveta se baš tu moglo dosta naučiti, posebo u komunikaciji sa različitim karakterima. Nesreća je bila što nismo igrali u Evropi.
Miodrag Grof Božović. Posebna ličnost i izuzetan trener?
– To je svojstvena priča! Grof je trener koji zna šta hoće. Radi drugačije od svih ostalih sa kojima sam radio. Opuštena je atmosfera, a opet nije tako. Pripreme su lake, a prvenstvo teško. Iskren čovek od koga sam mnogo stvari naučio.
View this post on Instagram
Rad sa Mikom Mekartijem u Premijer ligi. Šta ste naučili od tadašnjeg menadžera Vulverhemptona?
– Treninzi su posebni i tamo sam stvarno dosta toga naučio. Bilo bi lepo sve to preneti ovde, kod nas. Nije samo trenerski posao to što si video u karijeri. Tek sada mi predstoji period kad moram da učim, a moja je sreća što sam imao priliku da radim s avelikim stručnjacima.
Poslednjih godina, posebno kod nas, treneri klubova i reprezentativnih selekcija postaju ljudi bez imalo iskustva. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
Svi mi koji smo igrali fudbal lakše dobijemo šansu od nekog ko je išao u trenersku školu. Kad neko nešto ponudi, ne možeš mnogo da biraš, niti bi trebalo bilo koga da ostaviš da te dugo čeka. Ja mislim da bi trebalo prvo da učim, ali kad dobijem šansu onda bi trebalo da sam spreman za taj posao, 100 odsto i da ga radim kako treba. Ne treba učiti kad postaneš trener.
Gde sebe vidite kroz tri, ili pet godina?
– U Crvenoj zvezdi, normalno! To je neki normalan period u kojem vidim sebe kao šefa stručnog štaba!
Koji je vaš krajnji cilj, odnosno zemlja gde biste voleli da radite?
– Volim Zvezdu i Srbiju! To bih najviše voleo da radim, da budem trener Crvene zvezde ili selektor! Ne mogu da prognoziram gde ću raditi. Bitno je da dam sve od sebe, treba tu mnogo i sreće… A, sve se to zaslužuje.
Može li ova ekipa Crvene zvezde da ponovi uspeh od prošle godine?
– Zajedno radimo da na tome uspemo. Želimo da izgledamo mnogo bolje, neko što smo izgledali na kraju sezone. Slažu se kockice. Neki igrači će doći, neki otići. Svi znaju zahteve šefa, a Evropa je totalno drugačija od naše lige. Ako budemo igrali kao prošle godine i ako nas posluži sreća, što da ne, opet u Ligu šampiona!
Koja je konkretna vaša uloga u štabu Vladana Milojevića?
– Moj glavni zadatak je da učim! Da slušam šta sve šefu treba. Da pomognem, šta god mi kažu. Pomoćnik sam. Ne znam ni da li ću sedeti na klupi. O tome nisam ni razmišljao. I to je toliko nebitno.
Može li Nenad Milijaš da bude strog trener?
– Mogu, mogu! Kako da ne! Onda kad treba. Uvek sam imao stav da me ekipa poštuje. Nikada nisam dozvoljavao da se sa mnom šale na neki način kao što ovi mlađi rade između sebe. A, opet, uvek sam gledao im pomognem i da im se nađem. Strogoća i jurnjava ne donose dobro. Šta znači kazniti nekoga? Bolje je tave probleme rešiti razgovorom i autoritetom.
Možete li da prenesete pelcer izvođenja slobodnjaka na neke od mlađih fudbalera?
– Nadam se da hoću. Pokušaću nekome od njih da pokažem kako se to radi – zaključio je Nenad Milijaš.