HS ANALIZA: Srbija je morala mnogo više u Trstu, ali nije odgovornost samo na Đoroviću!
Morao je da kombinuje tim, pojedinci nisu igrali tokom sezone, a najveći aduti su došli tri dana pre starta, tokom kvalifikacija ‘mašinerija’ je radila bez greške.
Kada je tokom kvalifikacija skoro dve godine mlada reprezentacija Srbije kao mašinerija bila besprekorno podmazana zasluge su se pripisivale selektoru Goranu Đoroviću. Posle kraha na EP u Italiji i San Marinu glavna „meta“ kritika bio je upravo kormilar ‘orlića’, koji je preuzeo odgovornost za krh tima, ali ruku na srce nije bio jedini krivac. Nije uspeo, a da je rezultat morao da bude bolji ide na dušu i ‘glavnim glumcima’ na terenu. Nisu delovali kao tim, već orkestar sa više violina koje sviraju pogrešne note.
Pored malog broja dana za pripreme, bez zakazivanja kontrolnih mečeva i netakmičarski ritam pojedinaca koji nisu igrali u svojim klubovima je nenadoknadiv minus. I glavni aduti su došli tri dana pre starta turnira „isceđeni“ emotivno posle kraha od Ukrajine u Lvovu 5:0. Neki su išli da potpišu milionske ugovore i vratili se verovatno bez velikog entuzijazma.
Neki iz drugog plana nisu imali dovoljan inpuls da preokrenu stvar, a povedeni su najbolji igrači što Srbija u ovom uzrastu ima (falio Marko Grujić). Pokazao je Goran Đorović konture rada i bez obzira što mu je bio prvi samostalni posao sve je išlo pod konac do Italije i za to ima zasluge. Bilo je i bočnih vetrova, a sada najmanje treba blatiti Đorovića, koji je kao igrač dao dosta našoj selekciji.
Ovde je i Siniša Mihajlović proglašen za gubitnika, a u Italiji je visoko pozicioniran i možda će takav put kasnije izgraditi nekadašnji defanzivac Zvezde, Selte i Deportiva baš u Španiji, gde verovatno namerava da krene u novu misiju.
Trener je trener i u pobedi i porazu, a jedna loša sekvenca ne može da bude odraz znanja. Duboka analiza je potrebna, a Goranu želimo puno sreće u nastavku karijere.