HS INTERVJU – VLADIMIR VULETIĆ: Partizan i Zvezda u opasnosti da ostanu bez LŠ! Referendum oko imena stadiona, zašto da ne…

Potpredsednik Fudbalskog kluba Partizan Vladimir Vuletić u intervjuu za HotSport govorio je detaljno o srpskom fudbalu, kakva je tu uloga Partizana, odnosu sa Crvenom zvezdom i koliko bi najjače evropsko takmičenje moglo da bude nedostižno za ‘večite’ rivale, sudeći po poslednjim najavama promena u UEFA takmičenjima.

Partizan iza sebe ima jednu od najburnijih sezona, koja je krenula loše i dobrim delom se činilo da gore ne može, ali je pobeda nad Crvenom zvezdom u poslednjoj utakmici određenom broju ljubitelja fudbala promenila sliku.

Aktuelna uprava Partizana već pola decenije rukovodi jednim od najvećih i najpopularnijih sportskih kolektiva u Srbiji. Udari su konstantni, ali čelnici kluba odolevaju. Da li zaslužuju da se nađu na tom mestu, svako može da oceni na svoj način. Ali, da li su uvek poznati svi detalji?

Posle takve sezone, i da bismo otkrili baš te malo poznate detalje, naš sagovornik bio je popularni Partizanov ‘Profa’, inače profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i potpredsednik FK Partizan, Vladimir Vuletić. Čovek bez dlake na jeziku, ali uvek sa argumentima, pokušao je da nam opiše aktuelnu sliku srpskog fudbala iz svog ugla.

 Hajde da krenemo upravo od sezone za nama. Prilično turbulentna, bez Evrope, sa neuobičajeno velikim brojem promenjenih trenera, bez titule, ali sa osvojenim Kupom na terenu najvećeg rivala. Kako biste je vi ocenili?

– Obično naši navijači, a često i javnost u Srbiji dosta okrutno i neopravdano ovu sezonu Partizana ocenjuju kao jednu od najgorih u istoriji Partizana. Znate, niti je ona najgora u istoriji Partizana, niti se može porediti sa takvim sezonama. Podsećam vaše čitaoce 1978. godine da je Partizan tada u poslednjem kolu izbegao ispadanje iz lige. Na tom meču publika je stadion ispunila do poslednjeg mesta i bodrila ga frenetično, bila čak spremna da sa Partizanom ode u drugu ligu, neki bi rekli ‘beton ligu’, ako treba. Ali su bili navijači Partizana, a ne samo navijači rezultata. Pre samo dve godine mi smo osvojili ‘duplu krunu’. Naš rival već pet godina ne može da osvoji tu ‘duplu krunu’. To ne govori o slabosti našeg rivala, već da ova uprava od kako je u Partizanu nijednu sezonu nije završila bez trofeja. Ovo je četvrta godina kako sam u klubu, mi smo osvojili titulu 2015. godine, ‘duplu krunu’ 2017. godine i četiri uzastopna trofeja u Kupu, što je istorijski rezultat. Partizan je igrao i proleće u Evropi posle 13 godina. Činjenica je da je Partizan ove godine pokazao na terenu da nije treći klub po rangu u Srbiji, jer je i protiv tog Radničkog iz Niša u dvomeču bio bolji, a onda u finalu na rivalskom terenu vrlo organizovanom i dobrom igrom osvojio pehar Kupa. Ne želim da licitiram time da je neka ekipa šampion Evrope tako što je pobedila Liverpul sa 2:0, iako je pre toga u Liverpulu poražena sa 4:0. To onda znači da smo mi šampioni Evrope, jer smo mi pobedili onoga ko je pobedio novog šampiona Evrope. Ne bih zalazio u to, ali želim da naglasim da Partizan nije treći tim u Srbiji – počeo je priču Vladimir Vuletić.

 Šta je onda doprinelo da Partizan ipak bude treći na kraju šampionata?

– U životu nije uvek sve onako kako izgleda. Vidite, mi smo ove sezone imali mnogo sudijskih grešaka na štetu Partizana koje su potvrđene i od strane Sudijske komisije. One su bile predmet disciplinskih organa. Imali smo situaciju da sudija koji prizna onakav gol na derbiju, nakon toga napusti suđenje, navodeći da je u pitanju neka ‘viša sila’. Imali smo i to da je Partizan igrao na snegu i ledu svoju utakmicu (protiv Mačve, prim. aut.), iako smo svim pravnim normama i argumentima pokušali da dokažemo da to nije bilo moguće. Jednostavno, Partizan je u ovoj sezoni bio klub koji  nije igrao samo protiv svojih rivala na travnatoj podlozi, već se borio sa mnogim rivalima.

 Da li mislite da bi ta situacija sledeće sezone mogla da se popravi ili se plašite da će ostati ovako?

– Da budem iskren, duboko se nadam da bi se situacija mogla popraviti. Jer, nije floskula, bez jake Zvezde nema jakog Partizana i obratno, a takođe, pogledajte koliko igrača iz naše lige je u prvom timu reprezentacije Srbije? Nijedan. Naša liga u dobroj meri ne predstavlja takav kvalitet, a zašto je to tako, čini mi se, zbog ambijenta koji je okružuje i načina na koji se vodi. Za celu godinu, od avgusta do jula, predsednik Zajednice superligaša sazvao je samo dva sastanka. Nema mesta na kom se može razgovarati institucionalno o problemima u srpskom fudbalu, o pitanjima koja su aktuelna i goruća. Dolazimo do situacije ‘suprotnost u svojoj osnovi’, jer niste u mogućnosti da institucionalno govorite o problemima, onda o njima govorite u medijima i na kraju budete kažnjeni zbog pričanja o problemima. Dakle, to je ‘cirkulus viciosus’, jedan zatvoreni krug problema iz kojeg vi ne možete da izađete.

 Sa tim u vezi, koliko ste zadovoljni statusom Partizana u Fudbalskom savezu Srbije?

– Partizan je u čitavom ovom periodu bio dobar partner FSS, koliko god je mogao. Pre svega, Partizan je glasao za aktuelno rukovodstvo prošle godine, a učestvovali smo i ove godine u izboru novih organa. Malo me iznenađuje okolnost da u Izvršnom odboru FSS nema mesta za Partizan i Crvenu zvezdu. Pazite, to je fudbalska ‘Vlada’ Srbije, a vi u njoj nemate dva najveća kluba. Komisija za pravna pitanja, koju sam ja napustio, imala je predstavnike Zvezde i Partizana tek naknadno ubačene, a tri godine pre toga ih nije bilo. Ne govorim ja da je srpski fudbal samo Partizan ili Zvezda, ali budimo iskreni – TV prava, interesovanja gledalaca se pre svega vezuju za ova dva kluba.

(Izvor: youtube / HOT SPORT)

 ‘Večiti’ rivali jesu ‘motori’ srpskog fudbala, a svedoci smo da je UEFA najavila korenite promene u njenim takmičenjima. Deluje da će Liga šampiona biti ‘misaona imenica’ za bilo koji od klubova koji bude šampion Srbije. Koliko Fudbalski savez Srbije pomaže Zvezdu i Partizan da se podigne taj ukupan koeficijent, kako ne bismo bili na toj ‘međi’ Lige Evrope A i Lige Evrope B, koje su najavljene i gde su naši klubovi projektovani?

– Imali smo jedan sastanak u FSS gde nam je predstavljena ozbiljna opasnost od 2022. godine od kada će se reformisati Liga šampiona i Liga Evrope. Po tome bi Liga šampiona postala potpuno zatvoreno takmičenje, nešto nalik Evroligi u košarci. Tada šampion ove zemlje ne bi bio ni u prilici da se preko kvalifikacija borio za Ligu šampiona, već bi se naš prvak borio za ulazak u Ligu Evrope A, a svi ostali klubovi bi se borili za Ligu Evrope B, što bi bio treće takmičenje po rangu. To je ozbiljna i opasna situacija. Zajednica evropskih klubova (ECA) je donela preporuku da se klubovi ujedine širom Evrope i da na neki način podstaknu drugačiju argumentaciju, jer je fudbal već neko vreme postao sport koju su gledaju siromašni, a ranije je bio sport koji su gledali bogati, a igrali siromašni. Taj problem se tiče kako Zvezde, tako i Partizana. Više ne bi bilo važno ko je šampion i ko je prišio zvezdicu, već bismo svi bili u poziciji da se borimo za drugorazredno i trećerazredno takmičenje. Kakva je uloga FSS u svemu tome? Apsolutno je neophodno iskoristiti potencijale koje imamo, jer nemojmo zaboraviti na naše legende u vrhu UEFA i FIFA. Tu pre svega mislim na Dejana Stankovića, koji ima značajnu ulogu u saradnji sa Infantinom i Čeferinom. Tu je i bivši generalni sekretar FSS Zoran Laković koji je jedan od najviših pozicioniranih ljudi u UEFA. Trebalo bi iskoristiti, ako je moguće, ljude iz Srbije koji se pitaju na najvišim instancama, kako se ne bi dozvolilo da klubovi iz Srbije završe na toj margini.

– Pogledajte, recimo, Košarkašku ligu Srbije, koja je potpuno izgubila bilo kakav značaj, osim prestižnog. Čak se ni u ABA 2 ligu ne ide iz nje. To je neverovatno. Preti nam opasnost ‘košarkašizacije’ našeg fudbalskog prvenstva, ukoliko ne podignemo kvalitet na svim nivoima. Ovom prilikom odajem priznanje FSS koji je doneo odluku da se svim klubovima dodele donacije drenaže i postavljanja grejača ispod terena. To je možda i važnije od reflektora, setimo se samo snega na našim terenima, blata, terena u Kruševcu…

 Ponovo je evropska licenca bila problem, razlog su finansije. Međutim, prethodnih godina su i mnoga pravna pitanja sa UEFA rešavana uz vašu pomoć.

– Prava u fudbalu toliko ima. Moram da razmotrim jednu mantru koja se često ponavlja u medijima. ‘Zašto se u upravi nalaze ljudi koji nisu šutnuli mačku ili vrapca sa praga’? Znate li koliko je bivših sportista u istoriji Partizana od 1945. do 2019. godine bilo predsednik Partizana? Samo dva, od kojih je jedan Ivan Ćurković, sadašnji počasni predsednik kluba. Koliko je fudbalera bilo u upravi kluba kroz celu istoriju? Svega pet. Možete li da mi navedete koji sportista je danas predsednik Reala, Liverpula, Bajerna, Čelsija? Pitanje podele odgovornosti je apsolutno prioritetno za uspešno funkcionisanje kluba. Ja se u Partizanu apsolutno ne bavim transferima, izuzev kroz ugovore, koje analiziram i kroz ugovorne odredbe koje su bitne da bi on funkcionisao. Ne bavim se stručnim pitanjima, jer nisam šutnuo mačku sa praga, ali jesam šutnuo doktorat iz prava. Zato nešto o pravu i pravnim normama sa kojima Partizan živi – znam.

– Poslednji veliki problem sa licencom imali smo kada je pretila opasnost da budemo izbačeni iz Evrope zbog kršenja finansijskog fer-pleja. A reći ću vam, od medija dosta zavisi na koji način će svakodnevno biti praćen neki klub u Srbiji, da bi pojedini pre par sezona prenosili izjave izmišljenog portparola UEFA kako Partizanu nema spasa. Kada sam otišao u Nion, ljudi iz UEFA su se grohotom smejali šta se sve piše u Srbiji. Uspeli smo tada da odbranimo Partizan i baš te sezone smo prezimili u Evropi.

 Poslednjih meseci ste bili u javnosti uglavnom kada se radilo o temi titule iz 1946. godine, za koju je Zvezda lobirala i na kraju dobila poverenje FSS. Vi ste bili oštar protivnik toga. Dokle se stiglo sa tim procesom i kakvi su dalji koraci vas i Partizana oko žalbe na tu odluku?

– Vidite, napisao sam 25 strana pravne argumentacije koje su javno objavljene zbog čega ne služi na čast današnjim upraviteljima Crvene zvezde da rade ono što nije radio Rajko Mitić. On je u svojoj monografiji iz 1946. godine priznao šta se dešavalo i nikome nije tada palo na pamet da to negira. Sve do 70 i više godina od te sezone, kada su odlučili da to promene. Neće se ova priča tako lako ni sada završiti. Pre 13 dana smo podneli zahtev FSS da ili objavi zvanično odluku ili nam dostavi pravne argumente. Došli smo u situaciju ‘nonsensa’. Zvezda je stavila treću zvezdicu na svoj grb, a u glasniku ne postoji takva odluka. Čega se stide u Savezu? Velika većina je glasala za, pa stanite iza te većine. Rekao bih da odluka koja nije objavljena – nije odluka. Ona nema pravno dejstvo, to je odluka ‘nedonošče’. Niko ne želi da joj ‘da život’, jer znaju da sam već najavio da će FK Partizan pokrenuti spor pred Upravnim sudim Republike Srbije zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Da neko ne pomisli da sam maliciozan i kaže zašto se Partizan bavi ovim problemom, kada to njega ne dotiče? Neće biti da je tako. Godine 1946. Partizan je bio šampion na saveznom rangu, a Zvezda republičkom. To je neka vrsta ‘bosanskog lonca’ i oni nam sada serviraju to da progutamo, ali neće biti baš tako.

 Vaše pravno znanje ponudili ste upravo i ‘večitom’ rivalu, kada je Crvena zvezda bila u nevolji?

– Da, ja sam Zvezdi tada ponudio pomoć. Neki kažu da su naši odnosi zatrovani i da sam ja ostrašćen, ali to nije baš tako do kraja. Volim Partizan od malih nogu, ali to ne znači da nekada interes srpskog fudbala ne nadjačava čak i moju ljubav prema Partizanu. Zvezda se tada susrela sa identičnim problemom kao Partizan ranije, to je bio onaj slučaj sa skandiranjem Ratku Mladiću. Sporna je bila pesma ‘Mladići borovi, zelene jele’, a našao se neki žbir iz UEFA komisije za kažnjavanje koji je tvrdio da mladići nisu mladi momci, nego su navodno Mladići sledbenici Ratka Mladića. Metafora je lepa stvar i naš jezik polisemičan, a to u Evropi nekada ne razumeju. Zvezda je jedino bila u težem položaju od Partizana, jer smo mi imali problem kada je Ratko Mladić bio u prvostepenom postupku, a kada je Zvezda bila u problemu, Ratko Mladić je neposredno pre toga dobio i drugostepenu presudu. Meni je mnogo veća inspiracija bilo da pomognem svima nama protiv tog licemerja Evrope, nego što je samo ljubav prema Partizana.

 Da li je, prema tome, došlo vreme da se smire tenzije među čelnicima naša dva najveća kluba, te da predsednici sede zajedno u loži kao što u Španiji jedan do drugog utakmicu gledaju prvi ljudi Reala i Barselone?

– Otvoreno ću vam reći. Odnosi Zvezde i Partizana zavise od njihovih upravitelja. Godine 2017. je Partizan osvojio ‘duplu krunu’, a dan posle toga je osvanuo naslov u kom Zvezdan Terzić kaže da ‘lopovima ne želi da čestita titulu’. Te godine je Zvezda tri kola pre kraja izgubila od Voždovca. Potom su naredne sezone navijači Zvezde upravu Partizana napali helijumskim balonima u obliku falusa, da bi generalni direktor Terzić dan nakon toga rekao da je to bio vrlo simpatičan performans. Znate li vi da rukovodstvo Partizana u loži stadiona ‘Rajko Mitić’ niko nikada nije dočekao, niti iko sedi sa nama. A dobro znate kako izgleda loža stadiona Partizana, gde svi sedimo zajedno sve vreme. Zato, hajde za početak da probamo da sedimo zajedno na stadionu Crvene zvezde, pa da vidimo da li bi se to dešavalo i da li bi efekat bio isti.

 Profesor Vuletić je sam nastavio referencom na ono što se desilo sinoć na košarkaškom derbiju između crno i crveno-belih.

– Imali smo situaciju u kojoj je osvanuo natpis ‘Tumbo bravo, Šćekiću zdravo’. Razlog je taj jer je igrač Partizana Aleksandar Šćekić odigrao utakmicu za svoju reprezentaciju protiv takozvane države Kosovo. Kao da je Šćekić potpisao Briselski sporazum, da Šćekić predlaže rešenja za Kosovo, Šćekić je valjda neki novi Vuk Branković… Te podele su jako loše. U Srbiji jedina prava podela je na zvezdaše i partizanovce, ubeđen sam u to, ali ona nije zdrava. To je borba ‘modrih cevanica’, postala je patološka. To je pravi problem. Gubimo smisao za takmičarski i kompetetivni duh koji nas je oduvek krasio, a to moramo da negujemo. Jer, složićete se, ne postoji ovakvih rivalstava puno u svetu.

 Da li bi Partizanovo najveće pojačanje ovog leta bilo da se zaraćene frakcije ponovo udruže i da Humska ponovo zagrmi kao nekada.

– Za mene je navijač Partizana svako ko dođe na stadion. Ne mislim da je manji navijač onaj koji je na južnoj, istočnoj ili zapadnoj tribine. Jednom sam rekao da se od kakofonije različitih zvukova, a tako slabih, dole ne čuje ništa. Umesto huka, čujemo kakofoniju od kojih se nekada pojavljuje i jeza. Za mene je prioritetno da budemo spremni i svesni da samo ujedinjeni, kao te 1978. godine kada je ceo stadion frenetično navijao za opstanak u ligi, samo tako Partizan može da dobije tog 12. igrača.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by HOTSPORT (@_hotsport) on Jun 13, 2019 at 3:19am PDT

 Takođe, veoma ste bili uključeni u bitku oko vlasništva stadiona u Humskoj.

– Jesmo. To je spor dug 25 godina i vodile su ga generacije ljudi koje su grčevito branile nešto što je po svim kriterijumima i pravnim normama bilo jasno da je vlasništvo JSD Partizan. Uspeli smo, nije bilo lako. Ta tužba intenzivirana je 2007. godine kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac, a odbranili smo se pod drugom vlašću. Ne želim da umanjim ničije pravo, ako ga on ima, ali ovde je sve bilo jasno.

 Saša Ilić je nedavno izjavio da bi voleo da se stadion zove po Moci Vukotiću. Navijači su pre 10ak godina imali inicijativu da se nazove po Draganu Manceu. Da li ste pristalica toga da stadion dobije ime po nekoj legendi kluba ili eventualno nekoj stranoj kompaniji koja bi donela dodatan prihod, što je sve češći slučaj u svetu?

– Partizan je klub koji se uglavnom finansira od Evrope i naš najveći sponzor je UEFA. Na državnom nivou Partizan dobija samo jednog sponzora, a to je Telekom Srbija u iznosu od blizu 2.000.000 evra. Zvezda dobija isto toliko, ali na to od Gazproma dobija još 4.500.000 evra, što je ukupno oko 6.500.000 evra. Partizan nema prihode od prodaje ulaznica, ima od prodaje igrača i UEFA bonusa. Mi nemamo taj luksuz da svoj stadion nazovemo po nekoj od legendi. Jer ako jedan Arsenal nema takvo ime, jedan Čelsi, Bajern, Juventus, Mančester junajted, nije obavezno da mora da ga ima i Partizan, što ne znači ni da ne treba. ‘Brandnaming’ može da bude mogućnost dobijanja dodatnih prihoda, koji neće umanjiti značaj naših legendi. Evo kako. Mi imamo dosta ulaza na stadionu Partizana, a u Evropi i svetu velika je tendencija da se različiti ulazi ili tribine nazovu po bivšim igračima. Popularnu ‘blatušu’ pored ovog stadiona nazvali smo po Milutinu Šoškiću. Razmišljamo o najboljem modusu po kome bi se, sa jedne strane, obezbedio pravi život Partizanu, a sa druge, da svi budu zadovoljni u tom pogledu. Zašto da ne, i da se napravi referendum među navijačima po tom pitanju.

 Sledi i redovna Skupština FK Partizan. Ono što uvek zanima navijače jeste odgovor na pitanje kakva je sada finansijska situacija Partizana?

– Ide Skupština, tako je. Ona će biti sazvana u redovnom roku. Ta Skupština je po Statutu redovna, nije vanredna ili izborna. Po slovu Statuta može da preraste u takvu, ali mislim da ovog puta nema nijednog osnova da ne bude redovna. Partizan će izaći pred članove Skupštine sa izveštajem i podacima koji su apsolutno relevantni. Da budem jasan, Partizan ne bi mogao da dobije evropsku licencu, da finansije nisu zadovoljavajuće. Šta više, komisija za licenciranje je iskazala pohvalu za sređenost svih dokumenata. Borimo se sa nasleđenim dugovima već duže vreme, sa tim ‘kosturima iz ormara’ iz čak 2008, 2009. i 2010. godine. Sve to pada na aktuelno rukovodstvo i kada se sve sabere mogu reći otvoreno da je Partizanov dug sada 20 ili 20 i po miliona evra, zavisiće od aktuelnih transfera koji će se desiti ovih dana. Ni govora nema da je dug  40 ili više miliona evra, niti pričam o realnim ili knjigovodstvenim dugovima.

 Viđali smo vas pre par godina i na košarkaškim utakmicama. Fudbalski klub je neretko pomagao rad Košarkaškog kluba Partizan. Pratite li košarku i rad košarkaške sekcije Partizana?

– Sinoć sam gledao, stvarno je bila triler završnica. Ali više me je nerviralo ono što se dešavalo na tribinama. Moram da kažem da je dovođenje Andree Trinkijerija dobar potez, zbog ovdašnje košarkaške klime. Jedan takav stručnjak uneo je duh ‘E bella ciao’ i pozdravljam njegov rad. Ali, isto tako i organizacioni pomaci koji se pominju, morali bi da prate bolji rezultati.

– Što se tiče situacije u JSD Partizan, ona je takva da imamo saradnju sa svim klubovima članovima, pa tako smo pre nekih mesec dana pomogli i Vaterpolo klub. Mi smo velika porodica i trebalo bi da se držimo blisko. Nemate puno Sportskih društava kao što je Partizanovo, mislim da je samo Barselona još uspešna kao i mi. Zato nam je potrebno jedinstvo – zaključio je razgovor za HotSport potpredsednik Partizana Vladimir Vuletić.

Zapratite najjaču sportsku instagram stranicu HotSport. Hvala na poverenju.

0

0