OGNJEN JARAMAZ: Jokić je jedan od najvećih zvezda NBA lige u ovom trenutku, i neverovatno je sa kakvom lakoćom se sa tim nosi

Dvostruki osvajač Kupa Radivoja Koraća i jedan od najperspektivnijih bekova u regionu, Ognjen Jaramaz, ne krije radost zbog sjajnih partija njegovog prijatelja Nikole Jokića u dresu Denver Nagetsa.

Gorostas iz Sombora krči put „grumenju“ ka polufinalu Zapadne konferencije, gde ih čeka Portland, a Jaramaz veruje da će Jokić tek da pokaže šta zna.

– Nikola je jedan od najvećih zvezda NBA lige u ovom trenutku, i neverovatno je sa kakvom lakoćom se sa tim nosi. Imao sam sreću da smo zajedno igrali, i što ga smatram prijateljem. Reč je o košarkašu koji se po stilu igre izdvaja u odnosu na ostale u NBA, i koji pojednako koristi fizikalije, kao i glavu, uz urođen talenat i osećaj za igru. Pomno pratim skoro svaki njegov meč, i drago mi je što su poveli 3:2 protiv San Antonija. Verujem da ono pravo tek dolazi, kako od Jokića, tako i od celog tima, ističe Jaramaz, koji je sa Jokićem delio klupske boje u Megi.

Kakav je Jokić privatno?

– Komunikaktivan je, društven, pristupačan. Deluje na terenu vrlo nonšalantno, a takav je i van terena. Kada ga gledam, primećujem da se ništa značajno ne menja u pristupu, bez obzira na to što ga gleda 20.000 ljudi, milioni ljudi preko TV, ili što igra protiv svetskih zvezda. Takav stav mu i pomaže da se lakše izbori sa pritiskom, ili da ga i ne oseti. Privatno je vrlo opušten, pozitivan tip. Dobra je ličnost, govori Jaramaz na “adidas” žurki na kojoj je predstavljen model “Nite Jogger”.

Dok Jokić dominira u NBA, takvi rezultati se očekuju od vas u ABA ligi?

– Ako bih morao da ocenim svoj učinak ove godine, to bi recimo, bila neka trojka, i to zato što uzimam u obzir celu sezonu. Počeo sam da igram u Španiji, gde je u početku bilo stvarno dobro. Međutim, vremenom su se neke okolnosti promenile pa nisam igrao onoliko koliko sam očekivao, i samim tim nisam pružao adekvatne partije. Onda sam došao u Partizan gde smo osvojili Kup Radivoja Korać. Izuzetno mi je značilo da po dolasku u klub uzmem trofej. Sam dolazak u ovaj klub je iskorak u mojoj karijeri i znači mi što sam tu. Nažalost, nismo ušli u finale ABA Lige, ali probaćemo do kraja sezone da osvojimo titulu u KLS.

Koje je vaše najjače oružje?

– Prodor, napad, brzina i igranje iz tranzicije. Recimo da tu mogu da pravim prednost. Mislim da mogu da napredujem u svim segmentima, i da unapredim igru.

Da li podređujete ličnu statistiku timskim uspesima, posebno kada je reč o broju šuteva na koš?

– Došao sam pred kraj ABA Lige u tim, propustio sam dosta toga u takmičenju, tako da nije ni bilo za očekivati da odmah budem neko ko će da postiže najviše poena, ko će biti glavni, jer tu su momci koji su “vukli” tim i pre nego što sam ja došao. Trudiću se da usavršavam svoju igru, da doprinosim koliko mogu i videćemo šta će iz toga da proizađe. Ne bih stvarao nikakva očekivanja.

Koliko ste zadovoljni ABA Ligom, koja važi za najjače regionalno sportsko takmičenje?

– Dobra stvar je što ABA Liga postoji jer objedinjuje dosta kvalitetnih klubova, više nego što bi bilo koja država iz bivše Jugoslavije pojedinačno uspela. Sa te strane mislim da je bolje i za igrače da nastupaju u takvoj ligi, nego samo u nacionalnom prvenstvu. Šampionati na nivou država bi trebalo i dalje da postoje, ali je ABA veliki plus.

Utisak je da je sve više stranih igrača u najvećim klubovima, dok domaći ne dobijaju dovoljan prostor?

– Činjenica je da trenutno postoji dosta stranaca u ligi, ali postoji tendencija i to da se promeni. Lično, voleo bih da naši igrači više nastupaju i dobijaju priliku, kao i da se mlađima pruži prilika u većoj meri. Imam utisak da se kod čelnih ljudi u našim klubovima budi svest o tome i da će biti promena u tom smislu.

Možete li da nabrojite prvu petorku regionalnog takmičenja, ali bez igrača iz vašeg tima, kako ne biste bili pristrasni?

– Kol na jedan, Pulen, Beron, Perperoglu… jesu svi “spoljnjaci”, ali mislim da poseduju ogroman kvalitet i da treba da budu u petorci. Što se petice tiče, tu bih izabrao Gogu Bitadzea, igrača koji je izuzetno perspektivan i koji će još dosta da napreduje.

Ponovo nijedan domaći igrač u prvih pet?

– Pa, rekli ste bez košarkaša Partizana…

Da li ima neko iz crno-belog tabora koga biste uvrstili u prvu petorku?

– Ima ih nekoliko, ali ako biram jednog, ubacio bih Radeta Zagorca. Mnogo ga cenim, igrali smo zajedno i u Megi i u Partizanu, i znam koliko može. Po mom mišljenju, mesto mu je u prvoj petorci. Privatno je fanstastičan. Uporan je, istrajan, vredan. Na zemlji je, svestan je sebe, onog što se dešava oko njega, ali zna i da se ponaša prema drugima na pravi način. Drago mi je što takvog čoveka imam u svom životu.

Zašto ste izabrali da se bavite košarkom, od svih sportova?

– Pratio sam stope starijeg brata. Nemanja je u tom trenutku trenirao košarku, i kao mali sam išao sa roditeljima da ga gledam. On je četiri godine stariji, sada je u Ostrovu, a ranije je igrao u Partizanu, u Megi, i po klubovima u inostranstvu. Uglavnom, njegova odluka da se bavi košarkom je uticala i na moju odluku u nekoj meri.

Ko je bolji?

– Ne mogu tu da budem objektivan. Moram da kažem da sam ja bolji. Sad, to je iz moje perspektive, a šta ljudi sa strane kažu to ne bih znao.

Igrali ste jedan protiv drugog?

– Jesmo jednom, odigrali smo utakmicu u ABA Ligi. On je igrao za budućnost, a ja za Megu tada, u Mitrovici. Bilo je fantastično iskustvo. Sećam se da sam bio veoma uzbuđen uoči meča. Drugačiji je osećaj kada igrate protiv rođenog brata. Tu je komunikacija na terenu koja je nesvakidašnja. Po svemu je bilo specifično.

Šta su vam rekli kod kuće, za koga su navijali?

– Roditelji se nisu opredelili ni za jednu stranu. Bili su zadovoljni što su gledali dvoje dece kao aktere utakmice u ABA Ligi.

Koji su vaši košarkaški snovi?

– Imam ih više. Jedan od snova je vezan za reprezentaciju, da sa nacionalnim timom osvojim jedan od trofeja na nekom velikom takmičenju, kao što je EP, SP ili OI. Sanjam o tome da na klupskom nivou uzimam trofeje sa timovima za koje nastupam, zato je Partizan pravi izazov jer stalno učestvuje u borbi za pehare. Drago mi je što je tako. San mi je i da jednog dana zaigram u NBA, najboljoj ligi na svetu. Voleo bih da budem deo i te priče.

Šta je to što NBA čini tako privlačnom, osim bogatih ugovora i marketinga koji prati ligu?

– Kao dete nisam razmišljao o finansijskom delu i marketingu. Video sam tu ligu kao nešto spektakularno, sa akterima koji su najpoznatiji igrači na svetu, koje smo mi klinci pratili, na koje se ugledamo i kakvi želimo da budemo.

Ko su ti igrači?

– Pa, kako ko? Kobi Brajant i Lebron Džejms. Težim da budem kao oni. Tu je bio i Trejsi Mekgrejdi. Recimo, njega sam voleo kao mali. Kada sam igrao igrice, pravio sam sebe po uzoru na njega, iako sam očigledno drugačiji. Takvi igrači su me podstakli da sanjam o toj ligi, a kako sam odrastao uviđao sam i druge stvari. Na primer, ima toliko gradovi poput Los Anđelesa, Njujorka, Čikaga, Bostona, klubovi, tradicija su takođe inspiracija, zaključuje Jaramaz, koji se posle razgovora pridružio prijatelju Nikoli Miškoviću iz Mege, na “Nite Jogger” događaju koji je organizovao “adidas”.

0

0