DNEVNIK KAPITENA VOŽDOVCA: Bez Krnje i rituala ne mogu… Ko je terao momka iz Leha da se onako zaleti na Sikimu? (DAN 3)

Ono čega sam se prethodne noći pribojavao obistinillo se – dočekalo nas je kišno jutro u Antaliji.

(Od kapitena Voždovca iz Beleka – Miloš Pavlović)

Zbog jakog i velikog nevremena prepodnevni trening je bio otkazan, tako da smo mogli prepodne da iskoristimo i fino se odmorimo od napornih treninga na početku priprema.

Međutim, ono zbog čega nam nevreme nikako nije pogodovalo jeste što je prijateljska utakmica, koju je trebalo da igramo protiv Leha od 17.30 bila pod velikim znakom pitanja. Nakon pauze koja traje već više od mesec dana i dugog perioda bez utakmice svi smo se uželeli igre, a ozbiljan protivnik kakav je Leh bio bi idealan. U svakom slučaju dogovor u timu je bio da se ponašamo kao da se popodne igra utakmica. Sastanak igrača i stručnog štaba bio je zakazan tačno za podne.

Na sastanku nam je predstavljena analiza igre poljaka i stručni štab nam je predočio njihove prednosti i mane. Nakon gledanja snimka, koji je napravio Luka Jevtović koji je u štabu zadužen za analizu, dobili smo instrukcije za igru i saopšten nam je tim koji će istrčati na teren. Bio sam u 11, kao i uvek na poziciji zadnjeg veznog.

Leh je fizički dominantna ekipa i neće biti lako. Poljski fudbal je fizički zahtevan, ali mislim da čemo moći da se nosimo sa time. I dalje smo se svi nadali poboljšanju vremena, jer bi bila velika šteta da se ne odigra utakmica, uvek je sjajno igrati protiv ekipa koje nisu iz regiona.

U 16.30 smo krenuli da se spremamo za utakmicu koja je trebalo da počne za sat vremena. Iako nije bilo mnogo nade, vreme je počelo da se razvedrava i čak postalo i idealno za igranje utakmice. Sunčano, sa ponekim oblakom i sa prijatnih 15 stepeni. Bolje nije moglo.

Krenula je euforija pred utakmicu i klasične šale. Naravno uvek smo mi najstariji najopušteniji, a na licima najmlađih članova se vidi jedna doza treme. Skoro da možeš da vidiš koja pitanja im se vrzmaju po glavi, ‘Hoće li me ubaciti? Na koju poziciju? Šta ako ne odigram dobro? Šta ako odigram dobro?’. Svi smo to prošli. Na kraju, uvek kao iskusniji pokušavam da ih opustim, uvek kroz šalu, ali i kroz savet. Iskreno se nadam da će prigrabiti šansu koja im se pruži. Otišao sam do ambulante u kojoj je bila velika gužva. Fiziterapeuti Daniel i Marko radili su masaže i bandažirali igrače, klasične pripreme pred utakmicu. I u ambulanti je uvek veselo, šale se samo ređaju.

Spremili smo se za utakmicu i krenuli ka terenu, ali sa jednim završnim detaljem. Naime moj mali ritual je da nikada ne stavljam kapitensku traku sam, već to prepustim našem ekonomu Krnji. Ne znam da li mi je više doneo sreće ili nesreće, ali šta ću, bez njega ne mogu.

Prvih petnaestak minuta proteklo je u inicijativi Poljaka, međutim kako je vreme odmicalo i mi smo nalazili svoj ritam i imali loptu više u našem posedu. Videlo se da su igrači Leha ‘laganiji’, jer su već pri kraju priprema u putuju prekosutra kući, a nama je tek početak, i noge su bile teže. Velika borba se vodila na svim delovima terena. Stručni štab je uradio dobru analizu, zaista je bilo mnogo fizilčkog kontakta i igre na ivici.

Krajem prvog poluvremena, došlo je do strahovitog sudara igrača Leha i Sikimića, toliko jakog da je igrač Leha izgubio svest na nekoliko sekundi. Sikimić je na svu sreću samo ostao bez vazduha, uz jak udarac koji je primio. Ove situacije mogu da budu izuzetno opasne i veoma neprijatne po igrače koji su bili u duelu, ali i za nas sa strane kada vidimo da neko nije pri svesti. Sva sreća sve se završilo dobro, ali ipak momak iz Leha nije morao da se tako zaleće. Pogotovo na stamenog Sikimu.

Na poluvremenu koje je trajalo pet minuta, šef je rekao da je zadovoljan našom inicijativom, dogovorili smo se da nastavimo da igramo čvrsto i odlično i da ne popuštamo ni po koju cenu.

Drugo poluvreme smo takođe započeli dobro i imali loptu više u posedu, međutim prvi šut u naš okvir gola imao je protivnik, kada je Mare Knežević fenomenalno odbranio slobodan udarac. Već smo svi videli loptu u mreži, išla je pravo u ’90’, ali Mare se izvio i maestralnom paradom odbranio.

(Izvor: YouTube/Fudbalski klub Voždovac)

To nas sva sreća nije poremetilo, jer je nakon tri minuta Luković oduzeo loptu na našoj polovini terena i silovito krenuo ka polovini Leha. Proigrao je sjajno Alena Mašovića, koji je napravio sjajni lažnjak i poslao igrača Leha nazad u Poljsku, a loptu u mrežu njihovog golmana. Divan potez i velika sreća što vodimo protiv ekipe koja je trećeplasirana na tabeli u poljskom šampionatu.

Priveli smo utakmicu kraju stabilno i na kraju ostvarili bitnu pobedu za nastavak priprema. Moram da pohvalim mlađe igrače koji su igrali u drugom poluvremenu, i za koje se zaista vidi da budućnost kluba može da se gradi oko njih. Novopridošli Strahinja Bošnjak pokazao je stabilnost u zadnjoj liniji koja me je oduševila, Purtić, Nišić, Zličić i Duronjić su takođe sjajno odigrali. Ne pričam to zbog toga što smo u istom klubu, ali zaista pred ovim momcima je jako svetla budućnost.

Kao i na svakoj utakmici, i na ovoj je bilo gafova. Ovog puta naš bek Ćirković je bio u glavnoj ulozi. Sudije su bili Korejanci, koji naravno eventualno znaju engleski jezik. U jednoj situaciji kada Ćirko nije bio zadovoljan odlukom da sudije dodele korner poljacima, Ćirko je na čistom srpskom počeo da pojašnjava kako nije on izbacio loptu. Siguran sam da je korejanac sve razumeo.

Ali ovo me je podsetilo na jednu još bolju situaciju sa prošlih priprema u Sloveniji kada je na terenu zamalo došlo do opšte tuče sa igračima protvničkog tima. Svakako,utakmica je takođe bila sa dosta duela i dosta fizičkih kontakata, a to sudija nije sankionisao nikako. Pred kraj utakmice zbog jednog oštrog starta nad našim igračem, došlo je do koškanja i sve je bilo na ivici incidenta, i tada je Stuparević prišao sudiji i rekao mu ‘Referee, you cooked this!’ lliti ‘Sudija, ti si ovo skuvao’. Naravno, on je hteo da kaže da je sudija zakuvao situaciju, ali je iskoristio reč koja se upotrebljava samo za kuhinjsko kuvanje.

Elem, nakon utakmice otišao sam na masažu jer sam bio jako iscrpljen, utakmica je bila fizički jako zahtevna, Masaža je potrajala baš dugo, tako da smo fizio Daniel i ja zakasnili na večeru, i sada dok ovo pišem u 23h planiram da zamolim osoblje hotela za neku užinu.

Sutra nas očekuje trening oporavka, dok će momci koji su manje igrali raditi trening na terenu. Sve u svemu, drago mi je što smo ostvarili pobedu, dobro igrali, i bili taktički odgovorni, i što je jako bitno, postigli pogodak. Težak dan, ali na pripremama je svaki sledeći dan lakši. Čitamo se sutra, idem da klopam.

0

0