BISER VOJVODINE: Ceo život sam posvećen ‘staroj dami’, moramo da vratimo ovaj klub tamo gde mu je mesto

Bez obzira na slabe rezultate i neočekivano nizak plasman na kraju jesenje polusezone, odbrana Vojvodine dobro je funkcionisala na skoro svakoj utakmici tokom minule jeseni.

Uostalom, činjenica da crveno-beli posle jesenjeg dela prvenstva sa Radničkim dele treće i četvrto mesto po broju primljenih golova (15) i da su manje puta od njih loptu iz mreže vadili samo Crvena zvezda (12) i Partizan (osam) najbolje svedoči o tome. Ako se pri tome u obzir uzme podatak da je Voša četiri od tih 15 golova primila u derbiju protiv Crvene zvezde, dolazi se do zaključka da su crveno-beli na 20 odigranih mečeva primili samo 11 golova, što je prosek od 0.55 po meču.

Međutim, ako se gleda u budućnost, utisak je da je šef stručnog štaba Radovan Krivokapić napravio pravi odabir, bar kada je reč o centralnom delu zadnje linije ‘stare dame’. Dvojica igrača u najboljim igračkim godinama poreklom iz BiH – Daniel Graovac i Siniša Saničanin, uz dvojicu mladića poniklih u omladinskoj školi ‘Ilija Pantelić’ – Ranka Veselinovića i Igora Jeličića, nagoveštavaju da će Voša i u drugom delu sezone imati siguran bedem ispred golmana Emila Rockova, ali i zalog za neke buduće sezone i izazove.

Trenutno najmlađi štoper u timu Vojvodine, osamnaestogodišnji Igor Jeličić ove sezone je već nekoliko puta bio u protokolu i za prvenstvene utakmice, ali nije dobio priliku da debituje. Ipak, uzimajući u obzir to o kakvom potencijalu se radi, nema sumnje da će se i to ubrzo dogoditi.

– Ovo su mi prve pripreme sa prvim timom i dosta je naporno, ali tako i treba da bude. Mislim da se dosta kvalitetno radi, što smo i pokazali na prethodne dve prijateljske utakmice, u kojima smo pobedili jaku ekipu Zorje i odigrali nerešeno protiv Arsenala, prikazavši pritom odličnu igru. Uslovi u hotelu su fenomenalni, sve imamo, sve nam je pruženo i to samo treba da vratimo na terenu, kaže Jeličić za klupski sajt.

Kako si počeo da se baviš fudbalom?

– Počeo sam da treniram u školi fudbala ‘RMR Vojvodina’, odakle sam sa 10-11 godina prešao u Vojvodinu i evo, tu sam već sedam-osam godina, te sam ceo život posvetio ovom klubu. Drago mi je što sam potpisao profesionalni ugovor i što sam ovde u prvom timu, gde ću pokušati da se izborim za svoje mesto. Naravno, na šefu je da odluči ko će igrati.

Razlika u odnosu na tvoje dosadašnje iskustvo u mlađim kategorijama sigurno nije mala?

– Na treninzima je sve mnogo brže i jače, a sigurno da postoji razlika i u samom fudbalskom kvalitetu. Ipak, drago mi je da je i ovde dobra atmosfera i da se svi međusobno družimo. Mi mlađi poštujemo starije igrače, ali se i oni prema nama odnose baš onako kako treba, savetuju nas i pomažu nam da naučimo mnogo toga.

S obzirom na to da igraš na poziciji štopera, u prethodnom periodu si sigurno imao na koga da se ugledaš?

– Ne tako davno, u Vojvodini je štopera igrao Planić, za koga mislim da je dosta dobar igrač. Gledao sam ga sa tribina i posebno obraćao pažnju na njegovu igru, te se trudio da naučim i primenim nešto od toga. Što se tiče generalno u svetu fudbala, za mene je neprikosnoven Serhio Ramos.

Osim toga što ima mladu ekipu, Vojvodina trenutno ima i vrlo mladog trenera Radovana Krivokapića. Kako se za sada navikavaš na njegov način rada?

– Pošto danas pre podne, usled lošeg vremena, nismo imali trening, popodne smo radili vrlo intenzivno i mislim da neću preterati ukoliko kažem da mi je to bio možda i najteži trening u životu. No, kao što rekoh, tako i treba da bude. Ja se radujem treninzima, jer samo tako možemo da napredujemo. Što se tiče šefa, za njega imam samo reči hvale. Poveo je mnogo nas omladinaca na pripreme i ukazao nam šansu, što treba da mu vratimo na terenu.

Tvoji saigrači iz mlađih kategorija često kažu da je odlična atmosfera među vama doprinela tome da steknete zvanje jesenjeg šampiona ove sezone. Ipak, bez obzira na to što u seniorskom timu Vojvodine ima igrača različitog porekla, godina, pa čak i stranaca, stiče se utisak da dobra atmosfera može biti važan adut i prvog tima u borbi za bodove na proleće?

– Između ostalog, pripreme služe i za to da se što više zbližimo. Ovde ćemo provesti ukupno 14 dana i sigurno ćemo se za to vreme još bolje upoznati i sprijateljiti. Stariji igrači imaju više iskustva u svemu tome i tako sve olakšavaju i nama mlađima, a moram da kažem da su i inostrani fudbaleri koji su ovde sa nama zaista OK momci, tako da nemamo baš nikakvih problema.

Šta možemo očekivati od Vojvodine na proleće?

– S obzirom na to da se trenutno nalazimo tu gde se nalazimo, očekujem da izborimo plej of i da u plej ofu odigramo najbolje moguće. Već u narednoj sezoni, verujem da možemo da vratimo Vojvodinu tamo gde joj je i mesto, a to je među prva tri na tabeli. Smatram da je to realno ostvarivo.

S obzirom na to da si tek na početku karijere, kakvi su tvoji snovi i ciljevi?

– U Vojvodini sam već sedam-osam godina i naravno da mi je primarni cilj da postanem standardan prvotimac i nametnem se svojim igrama. Nakon toga, voleo bih da odem u inostranstvo i još više napredujem. Kada ću dobiti šansu, to zavisi od šefa, a od mene zavisi to da, kada dobijem šansu, iskoristim je na najbolji mogući način i dokažem se na terenu, rekao je Jeličić

0

0