DEJAN ZUKIĆ: Ovo je veliki ‘zalogaj’, moralo je zaslužiti ga

Ima nešto u tom Bačkom Jarku, kad već neprestano daje fudbalere izuzetnog kvaliteta i talenta.

Uostalom, treba li spominjati da su dvojica donedavnih kapitena Vojvodine, Mirko Ivanić i Dejan Meleg, odrasli upravo u ovom mestu, udaljenom nepunih 15 kilometara od Novog Sada?

Njih dvojica su bili ne samo kapiteni i standardni prvotimci ‘stare dame’, već i glavni kreatori skoro svakog napada Vojvodine, oni od kojih je praktično zavisila igra čitavog tima crveno-belih.

Ako je suditi po tradiciji, ali i po talentu koji je nesporan i vrlo lako uočljiv, njihovim stopama mogao bi da krene i mladi Dejan Zukić (17), momak koji još uvek nije napunio ni 18 godina, ali koji je svojim igrama na sebe već skrenuo pažnju domaće, pa i inostrane javnosti, s obzirom na to da je nedavno bio pozvan da trenira u francuskom Monaku.

Uostalom, na prijateljskoj utakmici protiv Arsenala iz Kijeva, bio je jedini kome je šef stručnog štaba Radovan Krivokapić ukazao priliku da odigra svih 90 minuta: najpre kao ‘lažna devetka’, a potom i na svom prirodnom mestu ofanzivnog veznog igrača.

Kao i mnogim drugim igračima Vojvodine ovde u Beleku, njemu su ovo prve pripreme sa seniorskim timom crveno-belih.

– Ovo je veliki zalogaj i zaista treba da se zasluži. Šef je pratio naše utakmice u Omladinskoj ligi Srbije i zahvaljujući onome što sam prikazao na terenu, dobio sam privilegiju da budem ovde među prvotimcima. Pripreme su dosta naporne i teške i zato moramo mnogo pažnje obraćati na odmor i pravilnu ishranu, kako bi svi napori mogli da se izdrže, odnosno da čitav trenažni proces ide po planu, kaže Zukić.

Kada si zavoleo i počeo da igraš fudbal?

– Počeo sam da treniram sa svojih pet godina u mom rodnom Bačkom Jarku, ali već posle dve godine, prešao sam u Novi Sad i počeo tamo da živim, jer jednostavno, već od malih nogu počeo sam da se pripremam za nešto veliko. U Novom Sadu sam najpre pet godina proveo u ŠF ‘Petar Puača’, tu sam zadovoljio neke kriterijume i onda me je spazio direktor OŠ ‘Ilija Pantelić’ Duško Grujić, koji me je pozvao u Vojvodinu. Naravno, to je ponuda koja se nikada ne odbija, jer svakako da želiš da jednog dana zaigraš za prvi tim kluba koji predstavlja tvoj grad i čitavu njegovu okolinu. U Vojvodini sam već pet godina i mislim da to sve ide kako treba, a sada čekam svoju šansu i jedva čekam da debitujem.

Omladinci Vojvodine su imali odličnu polusezonu iza sebe i jesen su završili na prvom mestu na tabeli Omladinske lige Srbije. U čemu je bio ključ vašeg uspeha?

– Iskreno, tajna svega toga leži u odnosima između nas igrača. Mi smo svi drugovi međusobno i nema šanse da se desi da neko nekog ogovara ili ne ceni dovoljno. Ne znam kako je bilo sa prethodnim generacijama, pa ne mogu ni da poredim, ali iskreno, mi smo takav tim da sumnjam da je u Vojvodini postojala veća hemija unutar ekipe nego što je to sada slučaj kod nas.

Na kraju prošle polusezone, francuski Monako te je pozvao da jedno vreme treniraš u njihovom klubu. Kakvo je bilo tvoje iskustvo?

– U Monaku sam proveo 12 dana, s tim da to nije bio nikakav kamp, već uobičajeni treninzi sa ekipom. Trenirao sam sa njihovim B timom i iskreno, mislim da nema neke velike razlike u tehničkim stvarima, tj. ne smatram da su tamo nešto preterano bolji igrači od onih koje imamo u Vojvodini. Međutim, velika je razlika po pitanju fizičke spreme i kondicije. Kod njih je to sve na izuzetno visokom nivou i jako mnogo pažnje obraćaju na taj segment.

Što se tiče igrača na tvojoj poziciji, da li je u Vojvodini bilo igrača čija igra ti se posebno dopadala, a postoji li takav igrač i generalno u svetu fudbala?

– U Vojvodini je ranije bio moj komšija i drug Mirko Ivanić, koji je, pre svega, jedan veliki gospodin. Igra na mojoj poziciji i on mi je bio najveći idol u Vojvodini, a pored njega, uzor mi je bio i Dejan Meleg. Što se tiče evropskog fudbala, mogu da spomenem samo Lionela Mesija, koji je za mene najjači igrač i za klasu ispred svih.

S obzirom na to da su ti ovo prve pripreme sa prvim timom, koliko ti je teško da se prilagodiš i ispuniš zahteve koji se pred tebe postavljaju?

– Rad je mnogo teži i zahtevniji nego u omladincima, a svaki trening je novo dokazivanje. S druge strane, ovde ima i iskusnih igrača, od kojih stvarno mogu mnogo toga da naučim. Oni mi zaista pomažu u pravom smislu te reči, bukvalno za šta god da mi treba i njihovi saveti mi izuzetno znače.

Odluka šefa stručnog štaba Radovana Krivokapića da na pripreme pozove čak osam igrača iz omladinskog tima pokazuje da veruje u vas i da ima hrabrost da mladima da šansu da se nametnu?

– On je fantastičan stručnjak i, iako meni zapravo još uvek nije zvanično trener, mogu da kažem da mi njegovi treninzi predstavljaju pravo uživanje. Mnogo toga potencira na fizičkoj spremi, ali i samoj igri, te nam stalno govori da kako radimo na treningu, tako će nam se vratiti na utakmicama. Takođe, mislim da voli mlade igrače i to je još nešto što mi se veoma dopada kod njega.

Šta možemo očekivati od Vojvodine u prolećnoj polusezoni?

– Dobro smo krenuli na pripremama i smatram da možemo da izborimo plasman u plej of, a potom i da se upustimo u borbu za mesto koje vodi u kvalifikacije za Ligu Evrope. Štaviše, uveren sam da ćemo sa trenerom Krivokapićem moći da zauzmemo jedno od prva četiri mesta na tabeli. Što se mene tiče, ne znam da li ću dobiti šansu, ali znam da ću dati sve od sebe da izguram ove pripreme kako treba i pokažem se u najboljem svetlu, poručio je Zukić.

0

0