HOTSPORT ANALIZA – CRVENA ZVEZDA I MAIK CIRBES: Da li je vreme za rastanak crveno-belih i ljubimca navijača?

Kada je prvi put stigao u Crvenu zvezdu, malo ko je verovao da će Maik Cirbes ostaviti dubljeg traga, a Nemac je pod trenerskom palicom Dejana Radonjića postao jedan od najboljih centara Evrope. Kada je ovog jula po drugi put zadužio opremu crveno-belih, ovog puta kao košarkaš ekipe koju predvodi Milan Tomić, umesto sile pod košem, Cirbes nije ni bleda senka igrača kog su zvezdaši zavoleli. Da li je vreme za rastanak?

Bio je peti avgust 2014. godine kada je objavljeno da je Crvena zvezda dovela nemačkog centra Maika Cirbesa, većini ljubitelja košarke malo poznatog igrača Brosea. 

Dve godine kasnije, Cirbes je napustio crveno-bele kao, po mnogima, jedan od najboljih centara „starog kontinenta“. Nekoliko briljantnih partija, posebno tokom sezone 2015/2016, kada je bio prvi centar tima, Cirbesu su donele transfer u „Ponos Izraela„, Makabi iz Tel Aviva u „paketu“ sa Kvinsijem Milerom.

Prošle su još dve sezone, Cirbes (ni)je igrao za Makabi, potom je usledio prelazak u Bajern, gde je ponovo radio sa Dejanom Radonjićem. No, uprkos sjajnoj saradnji u Zvezdi, Cirbes je ovog leta dobio odrešene ruke da se vrati u Beograd.

Za vreme njegovog odsustva, Zvezda je prošla kroz mnogo promena. Klub je napusito Dejan Radonjić, pod Dušanom Alimpijevićem nije izborena Evroliga, Zvezda je morala da se zadovolji Evrokupom. Kada je ovaj put nešto ranije u odnosu na prvi dolazak na Mali Kalemegdan, 17. jula, Cirbes parafirao vernost Zvezdi, činilo se da će novi trener crveno-belih Milan Tomić dobiti pouzdanog centra koji će iskustvom, znanjem, kvalitetom i pre svega karakternim osobinama biti jedan od lidera novog tima, i košarkaš od kog će mladi Dušan Ristić i Majkl Odžo imati šta da nauče. Umesto toga, na terenu Cirbes nije predstavljao ni bledu senku onoga što je bio pod Dejanom Radonjićem.

Poređenja radi, Cirbes je u dve sezone u Evroligi imao indeks korisnosti 6.2 kao rezerva 2013/14 i 14.3 sezonu kasnije. Beležio je u proseku 6.1 skok i imao 12.4 poena po meču.

Ove godine, Cirbes u slabijoj konkurenciji Evrokupa u proseku beleži 6.5 poena, uz tek 3.6 skokova po utakmici, te indeks korisnosti 6.7.

No, to je statistika, i ne bi bilo prvi put da „sakrije“ nečiti uticaj, ali… 

Cirbes je tokom prve dve sezone u Zvezdi do savršenstva sa Stefanom Jovićem uigrao pik en rol, što su maksimalno koristili i do ludila dovodili rivale. Ove godine do je izostalo. Hemije sa Džoom Reglandom u toj meri nema, pa je i Nemac ostao bez možda i najjačeg oružja. A pored toga, valja istaći i laički utisak da ga jednostavno nema na pravom mestu u pravom trenutku, kao da za delić sekunde kasni za direktnim rivalima, bilo da je odbrana, bilo da je napad u pitanju.

Ali, sve to bi moglo da bude zanemareno da je Cirbes na terenu ono što su navijači očekivali da će biti po povratku u crveno-beli dres – lider, košarkaš koju preuzima odgovornost i neko na kog saigrači mogu da se oslone. 

Iako je na momente ove godine pokazao tu crtu, opšti utisak je da nemački internacionalac u svom drugom mandatu u dresu Crvene zvezde „krcka“ zasluge stečene pre dve sezone. Jer, učinak od 91 ubačenog poena na 14 mečeva Evrokupa nije za pohvalu, a dodatan razlog za brigu je pomalo neverovatnih devet skokova na četiri utakmice od početka Top 16 faze, od čega je protiv Unikahe na gostovanju i Valensije u Pioniru loptu za 17 minuta i 44 uhvatio – dva puta! I to oba puta u napadu. 

Cirbes je tokom svog prvog boravka u Crvenoj zvezdi ostavio neizbrisiv trag i postavio poprilično visok standard. Maik Cirbes iz sezone koja je u toku nije uspeo da dobaci ni do trećine onoga što je od njega, i to sa razlogom, uprkos evidentnom padu u karijeri, očekivano.

Pitanje koje smo postavili na početku teksta glasi – da li je vreme za rastanak sa Cirbesom? 

Ukoliko Cirbes izostanak sa meča protiv Cedevite prihvati kao znak da je krajnje vreme da se trgne i zaigra u skladu sa kvalitetom, onda ne, jer takvog centra crveno-beli teško da mogu naći na slobodnom tržištu.

Ukoliko, pak, ne dođe do neke radikalne promene kada je u pitanju pre svega njegov odnos prema igri, čini se da bi najbolje ne samo po Cirbesa i Zvezdu, već i po navijače, bilo da Nemac potraži sreću na drugoj adresi.

Po Cirbesa, jer bi igrao negde gde ga ne bi posmatrali kroz prizmu partija iz ranijeh perioda. Po Zvezdu, jer bi mogla da pre nego što bude kasno uradi doselekciju i dovede zamenu koja će, ako ništa drugo, onda po energiji, biti dodatak na postojeći tim.

A po navijače… Pa, jednostavno je – Maik Cirbes je fantastičnim radom i partijama zaslužio status moderne legende i jednog od najvoljenijih igrača u novijoj istoriji Zvezde. Bilo bi šteta da taj status naruši u momentu kada možda nije kristalno jasno, ali sve ide ka tome da više nije to – to.

0

0