BISER PARTIZANA: Do juče sam ovim igračima dodavao lopte, a sada delimo svlačionicu

Godinama unazad u omladinskoj školi Partizana stasavaju najtalenovaniji dečaci sa ovih prostora.

Takva situacija je i sa Strahinjom Pavlovićem.

Među mladim igračima koji su se priključili prvom timu Partizana i ujedno zadobili poverenje stručnog štaba i trenera Zorana Bate Mirkovića, nalazi se i mladi štoper Strahinja Pavlović koji je rođen 2001. godine.

Prvi koraci…

− Fudbal sam počeo da treniram sa šest godina u školi fudbala Savacium u Šapcu. Prvi trener mi je bio Zoran Kokanović od kojeg sam dosta toga naučio i sa kojim sam i dalje u kontaktu uz prave savete. Uz njega su u školi bili i treneri Perica Đokić i Jovica Delić, počeo je on razgovor za klupski sajt.

Dolazak u crno-belu porodicu…

− Prvi put su me primetili trener Slađan Šćepović i pokojni čika Trba dok sam igrao za selekciju zapadne Srbije. Ubrzo sam išao sa Partizanom na svoj prvi turnir koji je bio ‘Turnir Prijateljstva’, gde sam se dobro pokazao i sledeće leto 2015. godine sam zvanično došao u klub.

Kada sam došao u Partizan te godine smo postali pionirski prvaci i osvajali smo turnire svuda po regionu od Makedonije, Bugarske, Slovenije, Italije… Kada sam došao u Partizan upoznao sam Bojana Balaža i Ivana Tejića koji su mi i dan danas najbolji drugari i sa kojima provodim dosta vremena. Sa Bojanom sam sad u prvom timu, a nadam se da će nam se uskoro pridružiti i Ivan.

Rad sa prvim timom i dolazak u Beograd.

− Velike zasluge što sam sada u prvom timu idu mom treneru Šćepi koji me je dosta toga naučio. Treća sam godina i idem vanredno u Sportsku gimnaziju, koja se pokazala kao odličan izbor. Prve dve godine sam išao redovno, ali treću nisam mogao zbog obaveza prema prvom timu, pa sam morao da je upišem vanredno.

(VIDEO:YouTube/Ceki)

Prošle godine, početkom maja, trener me je nazvao i rekao da ću sutra trenirati sa prvim timom.

Bio bio sam veoma srećan! Već sutradan sam delio svlačionicu sa istim tim ljudima kojima sam do skoro dodavao lopte ili ih gledao preko malih ekrana. Bilo mi je jako drago zbog toga, a posebno što su me svi lepo prihvatili kao da sam sa njima bio već neki duži period. Posle toga sam bio na prvom delu letnjih priprema i evo me sad na zimskim.

Rad sa prvim timom je mnogo ozbiljniji nego u omladinskoj školi, ali sam se brzo prilagodio tome. Na terenu mogu mnogo toga da naučim od drugih iskusnijih igrača i veliko je uživanje trenirati sa takvim momcima. Nadam se da ću uskoro i zaigrati sa njima.

Od špica do štopera.

− Kada sam bio mlađi igrao sam na raznim pozicijama od špica do beka, to je valjda razlog što i sada mogu da se snađem na više pozicija, ali sam se skrasio na štoperu i to mi najviše odgovara.

Omiljeni igrači.

− Moji trenutno omiljeni igrači su Kjelini i Ramos, ali takođe mnogo volim i Matića.

Sami svoji majstori…

− U osmom razredu osnovne škole sam se preselio u Beograd i postao cimer sa Ivanom Tajićem našim omladincem. Živimo sami i o svemu brinemo od veša do kuhinje. Ivan je mnogo bolji kuvar od mene, ali sam tu da pomognem. Kada ne stignemo da spremimo odemo na Teleoptik, gde imamo klupski restoran.

Ivanov specijalitet? Belo meso sa četri vrste sira! Morate da probate, zaključio je mladi štoper.

0

0