HS INTERVJU – LUTOVAC: Na reprezentaciju gledam kao ostvaren dečački san, a ne mesto gde mi raste cena

Na Banjici je odrastao, nastavio tradiciju mladih kapitena i zaigrao na vrhunskom nivou.

Pre devet godina se Aleksandar Lutovac pridružio omladinskom pogonu Rada, skoro deceniju kasnije je najbolji igrač tog kluba i sa trakom oko ruke predvodi saigrače. Sa Građevinarima ugovor traje do sledeće zime, ali je interesovanje evropskih ekipa takvo da će mladi napadač teško dočekati lepše vreme na srpskim terenima. Ove sezone je Lutovac upisao 100. nastup u Radu kada je od kluba dobio i prigodan poklon u vidu uramljenog dresa, trenutno je na cifri od 106 utakmica za Rad i postignutih 24 pogodaka.

Lutovac će sigurno po dobrome pamtiti 2018. godinu koja je bila odlična za njega, 11 pogodaka na kraju prošle sezone, poziv u nacionalni tim gde se odlično pokazao i postigao četiri gola, kao i dobar početak nove.

– Generalno, ispunili smo cilj prošle sezone i ostali u ligi odradili smo fantastičan posao jer nismo imali poraz u plej-autu. Ostali smo u eliti. Kada smo pravili tim za novu sezonu dosta smo se pojačali, imamo kvalitetnu ekipu u ovoj sezoni, međutim, rezultati ne prate kvalitet naše igre. Trebalo je da imamo mnogo više bodova. Realno, to je rezultat nekog neiskustva jer smo gubili utakmice koje je trebalo da pobedimo jer nismo realizovali šanse. I nismo zadovoljni mestom na tabeli, mada mislim da za Rad ne postoji šansa da ispadnemo. Što se mene lično tiče, zadovoljan sam prošlom sezonom, mada je najbitniji doprinos ekipi.

Kakvi su planovi u Radu, svaki prelazni rok je potencijalno velika promena?

– Prelazni rok počinje prvog januara, meni je u planu da ostvarim neki transfer. Ništa nećemo da požurujemo i da srljamo, ako se desi dobra ponuda razmotrićemo je, a ako ne – ostaću u klubu do leta. To je ono što se mene tiče, za ostale ne znam. Par igrača je otišlo, par ih se vraća. Videćemo kako će uklopiti to šef.

Da li misliš da je sada pravo vreme za odlazak u inostranstvo nakon nekoliko prelaznih rokova gde je ponuda bilo, ali ne i konačne odluke da napustiš Banjicu?

– Mislim da je 2019. ključna da napravim sledeći korak i da je pravo vreme za to. Odrastao sam u Radu, tu sam već desetu godinu i dostigao sam vrhunac ovde, smatram da je vreme da se isprobam u inostranstvu.

Ulogu kapitena Aleksandar Lutovac dobio je ‘prirodnim putem’, to se očekivalo jer je već bio zamenik Đorđu Deniću koji je letos napustio klub i uz njega lider ekipe.

– Nisam osetio ništa novo, bio sam zamenik kapitena kada je Bona (Đorđe Denić) bio tu. Nije se situacija mnogo menjala. U klubu su momci sa kojima sam odrastao u Radu, naravno da treba da budemo lideri i na terenu i van njega. Moramo da budemo lideri, iako sam jako mlad, godine nisu bitne i snašao sam se u ulozi kapitena.

Da li ti je bilo teško da se transformišeš u kapitena koji bi trebalo da savetuje one još mlađe igrače iako si upravo ti bio u toj ulozi samo par godina ranije?

– Da se razumemo, ti svi mlađi igrači su mi saigrači iz omladinske škole jer su malo mlađi, razlika u godinama nije velika. Dajem im savete i pomažem na terenu i van njega, ali nema tu odnosa kao stariji igrač i mlađi igrač. Mislim da smo svi mi drugari i veoma je dobra atmosfera, svi se družimo i znamo dosta dugo. Drago mi je da neke drugare sa kojim sam počinjao mogu da vidim i pored sebe u prvom timu. Pomažem im kada je to potrebno jer mi je ovo četvrta godina u Superligi. Više drugarski odnos nego neki drugačiji.

Čini se da je velika boljka srpskog fudbala često menjanje trenera, za sve ove godine u Radu si ih promenio dosta – kako to utiče na tim?

– Jedan od većih problema je što treneri nemaju kontinuitet i što se vrlo brzo menjaju, nekad sa razlogom, a nekada bez. Potrebno je u nekim situacijama da se šef promeni jer to stvori efekat na ekipu i skoro uvek kada se šef promenio je nakon toga klub dobio povratnu reakciju od nas. Imali smo dobre rezultate posle toga. Kada ide jako loše i potrebno je da se promeni trener. Stvarno sam zadovoljan sa svim šefovima, od svakog sam naučio ponešto, iako su se izmenjali. Na kraju krajeva, oni su tu da nas nešto nauče novo, a mi smo tu da ih slušamo.

Da li se u takvim situacijama stvori drugačija energija i igrači dodatno zbliže usled čestih promena šefova struke?

– Trener je deo ekipe, kada se on promeni desi se neki šok za ekipu. On može biti dobar i loš. Moje mišljenje je da je šok bio dobar i svaki put smo u narednom periodu igrali bolje i to je poenta promene trenera, da se trgnemo i zaigramo bolje. Da bi promenili nešto u psihi ekipe i svaki put je do sada dalo dobre rezultate. Mada Rad je u poslednje vreme imao izuzetno dobre trenere u odnosu na rezultate.

Nakon što je igrao za sve mlađe selekcije naše zemlje, kapiten Rada je prošle godine debitovao i u mladoj reprezentaciji Srbije.

– Prošao sam celu omladinsku reprezentaciju, očekivao sam da ću biti pozvan i za mladu. Čekao sam tu šansu, prošle godine sam dobio šansu protiv Austrije. Šef Đorović mi je pružio priliku i na debiju sam dao gol. Maltene na svakoj utakmici sam postigao gol i doprineo boljim igrama što mi puno znači.

Da li misliš da su dobre igre u nacionalnom timu, sem onih u Radu, doprineli da se poveća interesovanje za tebe na tržištu?

– Reprezentacija je jedna od važnijih stavki u karijeri mladih igrača jer dosta klubova gleda više te utakmice, nego klupske. Pogotovo što je naša liga na nešto lošijem glasu. Mada, ja ne gledam tim očima na reprezentaciju. Čast mi je da igram za svoju zemlju i samo na taj način možeš doći do pravih rezultata u reprezentaicji i da sve ide svojim tokom. Ne treba reprezentaciju gledati tim očima zaista, mnogo je bitniji dres Srbije od cene na tržištu.

Utisak je da se dobrim igrama u reprezentativnom dresu Lutovac već izborio za jednu od 23 karte za Italiju i San Marino od strane Gorana Đorovića.

– Ja sam spreman i biću spreman za sve izazove na leto. Daću sve od sebe kao i svi moji saigrači da vratimo kući medalju. To mi je želja od malena da nešto napravim sa reprezentacijom i drago mi je što ću već ovo leto moći da ostvarim to. Pripreme su odavno počele, još od početka kvalifikacija i sigurno neću ispustiti korak za tim i da ću dati sve od sebe da ostvarimo što bolji rezultat.

U prvi mah, Lutovac je mogao da bude tragičar kvalifikacija promašajem protiv Rusije iz neposredne blizine. Iskupio se napadač golom koji je doneo plasman na Evropsko prvenstvo, a zatim se ponovljenim snimcima ustanovilo da loptu zapravo nije uputio on, već ruski defanzivac preko njegove noge.

– Jednostavno u toku svake utakmice igrač mora biti mentalno jak za svaku situaciju, i ako da gol i ako promaši najveći zicer mora biti pripremljen da već u narednom napadu iskoristi šansu i da gol. Imao sam osećaj da ću sigurno ući u još jednu šansu do kraja utakmice i čekao sam je do 89. minuta i postigao sam gol.

Kako si se osećao nakon gola Rusima?

– Mogu reći da mi je to jedan od najdražih golova u karijeri. Ipak, na golove ne gledam kao nešto posebno, jer je to moj posao. Mnogo mi je teže kad promašim gol i ne pobedimo. Naravno da sam bio srećan i jako zadovoljan. Ali jednostavno, idem dalje. Nema puno proslava, ne zadovoljavam se tako lako. Smatram da je jako važan gol za nas i da nam je bio potreban i to je to.

A na Evropskom prvenstvu u Italiji i San Marinu će Srbija u grupi igrati protiv Nemačke, Danske i Austrije.

– Na Evropskom prvenstvu neće biti slabih reprezentacija, a moje iskreno mišljenje je da ko god da je rival u grupi, mi moramo sve da pobedimo. Koga god da su stavili, moramo da pobedimo svaku utakmicu od početka do kraja. Nama zbog toga nije bilo mnogo bitno ko će biti u grupi.

Da li se među ‘orlićima’ priča i o Olimpijskim igrama kao retkoj prilici u karijeri svakog sportiste?

– Iskreno, ne. Treba ići korak po korak. Treba prvo odraditi okupljanje u martu i treba se spremiti za to. Moramo uigrati ekipu što je bolje moguće i da se pripremimo za Euro. Ne treba ići tako daleko, mada je svima jasno da je cilj da u Italiji i San Marinu odigramo tako da se na kraju u Srbiju vratimo sa peharom.

0

0